Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Prijavi me trajno:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:

ConQUIZtador
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 07:51:38
nazadnapred
Korisnici koji su trenutno na forumu 0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.
Napomena: Govor mržnje, uvrede i svako drugo ponašanje za koje moderatori budu smatrali da narušava ugled i red na forumu - biće sankcionisano.
Idi dole
Stranice:
1 ... 746 747 749 750 ... 797
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Tema: Zasto mrzim Ameriku  (Pročitano 969105 puta)
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Доласком Лаврова промењена је руска политика према Балкану

ЈЕЛЕНА ГУСКОВА:
Срби су увек били проблематични за САД- најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви




 10-09-2019 06:29
„Срби су увек били проблематични за САД : најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви“ , истиче у разговору за „ Политику” Јелена Гускова, академик Руске академије наука и уметности.


Интервију преносимо у целости.

Као експерт за ситуацију на Балкану при Руској академији наука и уметности, како објашњавате балканску ситуацију у глобалним интересима?

Још почетком деведесетих година САД су Балкан прогласиле зоном америчких националних интереса. Зашто? Балкан није одговарао „демократској” Америци, као ни Европи, јер су дуго трајали комунистички режими, а и због тога што је већина словенских народа тамо православне вере. Ипак, акценат је на томе што су они увек остајали пријатељи Русије. Међу свим балканским народима, Срби су увек били проблематични за САД: најнепослушнији, поносни, независни, непоткупљиви.


Године 1978. био је одржан Међународни конгрес социолога у шведском граду Упсала, где су се научници упознали с планом Збигњева Бжежинског везаним за будућност Југославије након смрти Јосипа Броза Тита. Главна теза била је да се спречи зближавање Југославије, а пре свега Србије са СССР-ом. Бжежински је сматрао да овакве задатке САД треба да решава ослањајући се на савезнике у Југославији – представнике либералне интелигенције. Треба напоменути да је већина тих задатака успешно решена 80-их година. Ипак, непредвидиве и неочекиване за извођаче овог плана биле су карактеристике колективне свести Срба и Црногораца, које не само да су успориле тај процес већ су се почеле и отворено уплитати у њега: патриотизам, југословенство, хомоцентризам, русофилизам. Срби су имали веома висок степен историјске свести.

Историјски гледано, Косово је увек било важно војно-политичко питање. Историјски, културно, политички, војно и територијално, коме припада Косово? Шта о томе каже наука?

Косово и Метохија никад у историји нису били део албанске државе. Од 12. века били су део средњовековне српске државе и од тада су у европској науци познати као историјски региони Србије. Наравно, инвазијом Турака на Балкан ситуација је почела да се мења. Али Срби су увек сматрали ову земљу својом.

У својој књизи сте, с научног становишта, анализирали рад министара иностраних послова Руске Федерације. Имајући у виду однос Русије, од првог министра до Сергеја Лаврова, према Југославији, Србији и косовском питању, да ли се стиче утисак да Москва није довољно заштитила Србију?

Догађаји с почетка деведесетих и криза на територији Југославије настали су на крају дугог периода хлађења односа између СССР-а и Југославије и њихове делимичне стагнације. Током овог периода балкански правац био је на периферији руске спољне политике и ван приоритета за Москву. У тим условима, у Русији и Југославији су скоро истовремено избиле националне и политичке кризе.


Југославија се нашла у тешким условима и тражила подршку међу европским државама.
Историјско памћење је проговорило, па се окренула Русији са надом, као што се то често дешавало у историји.
Као одговор сусрела се са хладним неразумевањем и са збуњеношћу представника руске дипломатије у вези са питањем зашто би се Русија морала залагати за Србе и Црногорце. Овај курс је остао непромењен све до 1996. године. Неке од разлога можемо потражити у садашњим односима у руским властима, концентрацији моћи решења свих спољнополитичких питања у рукама министра спољних послова и, сходно томе, његовој политичкој оријентацији.
О томе се може говорити много и дуго. Долазак Лаврова на место министра спољних послова потпуно је променило ситуацију. Русија је почела да делује као објективни фактор у разматрању проблема Балкана у Савету безбедности, у УН, на међународним састанцима, учествовала је у процесу преговора на Косову. Ипак, с обзиром на агресивност НАТО-а и САД на Балкану, објективност, наравно, није довољна. Потребна је ту и нека јача позиција, коју би, међутим, требало тражити у самој Србији.

Ако изузмемо Србију и БиХ, све бивше југословенске републике су чланице НАТО-а. То ће ускоро бити и Северна Македонија. Значи ли да Русија све ове земље Северноатлантске алијансе сматра потенцијалним противницима?

Русија сигурно не сматра те земље противницима, за разлику од НАТО-а, који више не скрива да је за њих Русија главни непријатељ.


Извор: Политика

http://www.politika.rs/scc/clanak/437501/Dolaskom-Lavrova-promenjena-je-ruska-politika-prema-Balkanu
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Трамп вуче свет у рецесију након што је „нокаутирао“ Кину

11:11 10.09.2019(освежено 11:41 10.09.2019)

Трговински рат између Вашингтона и Пекинга коштаће свет око 850 милијарди долара, док ће америчка економија изгубити око 200 милијарди долара, процениле су Федералне резерве САД.

Економисти су анализирали тренутну ситуацију и закључили да је несигурност трговинске политике нарасла на ниво незабележен још од седамдесетих година прошлог века, извештава Ројтерс.

 

У Федералним резервама сматрају да ће комерцијални рат коштати САД и свет скоро један одсто њиховог БДП-а. Пошто глобални БДП износи око 85 билиона долара, а амерички око 20 билиона, одговарајући губици износиће 850 милијарди, односно 200 милијарди долара
.

Нови заокрет у америчко-кинеском трговинском рату, који је повезан са повећањем царина наметнутих кинеској роби, утицаће на светску економију, преноси руски портал „Газета“.

Марк Торнтон, стручњак из Мисес института, верује да ће уколико се садашњи тренд настави и Доналд Трамп одлучи да још више пооштри однос према Кини раст глобалног БДП-а у 2019. години износити само два одсто, уместо 2,6 одсто, израчунала је Светска банка.

Трампова администрација и даље инсистира на томе да све њене антикинеске мере иду у корист САД. У Белој кући верују да тарифе омогућавају смањење трговинског дефицита између Америке и азијског гиганта.

Торнтон је рекао да се након последњих мера Трамп надао да ће Пекингу одузети трговинске преференце и консолидовати националну економију, захваљујући враћању производње у САД.

„Та идеја је требало да изазове позитиван ефекат, али се у пракси то до сада није догодило“, истиче експерт.

У пракси, антикинеске мере само успоравају раст националног БДП-а. Тако се композитни водећи индикатор за САД смањио на 98,8 бодова, што је његов историјски минимум од 2010. године.

Сергеј Суверов, виши аналитичар руске инвестиционе банке „БКС Премијер“, верује да и Сједињеним Државама, попут Кине, прети опасност да претрпе знатне губитке због трговинских спорова. Он предвиђа следеће последице:

инфлацију, као узрок раста цена кинеске робе;
смањење извоза хране и аутомобила у САД;
рецесију.


Sputnjik
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Рак убија Американце, годинама након 11. септембра на хиљаде оболелих

10:36 10.09.2019(освежено 11:02 10.09.2019

Жаклин Фебрилет имала је 26 година и радила је у близини Светског трговинског центра када су 11. септембра 2001. године џихадисти срушили Куле близнакиње. Данас је једна од неколико хиљада људи који су оболели од рака због изложености отровним материјама након напада.

После терористичких напада, Фебрилетова је родила троје деце, али јој је 2016. године дијагностикован рак, који је метастазирао, највероватније због токсичног отпада и облака пепела којем је била изложена.

И Рикарду Фареру (37), који је недавно постао отац, пре 18 месеци дијагностикован је агресиван облик рака дебелог црева, који иначе погађа много старије мушкарце.

Фарер, који је радио на Менхетну од 2001. до 2003. године, није имао никаквих предиспозиција за ту болест, преноси хрватски „Индекс“.

Фарер и Фебрилетова спадају у категорију пацијената који су живели или радили у близини Светског трговинског центра у време напада у Њујорку, у којем је убијено 3.000 људи, док је 6.000 рањено.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=xRpPtuymV24



Од тада град Њујорк не престаје да бележи нове случајеве оболелих од карцинома и других тешких болести, највише болести плућа, што се доводи у везу са токсичним облаком који је седмицама лебдео над јужним делом Менхетна.

Прве жртве биле су десетине хиљада ватрогасаца и волонтера који су рашчишћавали рушевине Светског трговинског центра.

Према студији објављеној у једном научном часопису 2011. године, управо је код тих особа повећан ризик од обољења од карцинома.

У регистру Здравственог програма Светског трговинског центра, савезног програма за особе које су преживеле терористичке нападе 11. септембра, налази се 10.000 оболелих од рака.

Крајем 2019. године је више од 21.000 оболелих постало део програма Светског трговинског центра, два пута више него у јуну 2016. године.

Међу њима је скоро 4.000 оболелих од рака, а најчешћи су рак простате, дојке и коже.

Главни лекар њујоршких ватрогасаца Дејвид Презент рекао је да је немогуће за сваког појединца утврдити тачан узрок за обољење од карцинома, јер ниједан тест крви неће показати „жиг“ напада на Светски трговински центар.

Ипак, како је нагласио, неколико студија је потврдило да је „постотак оболелих од рака порастао између 10 и 30 одсто код особа које су биле изложене честицама“ на дан терористичких напада.

(Sputnjik).
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Може ли Америка да спречи изградњу Турског тока?

22:30 10.09.2019
Пише Никола Јоксимовић


САД држе Европу као таоца, покушавајући да је дистанцирају од Русије и тако спрече природну сарадњу. Русија се веома брзо вратила у стратешке глобалне игре, на шта Америка подозриво гледа. Вашингтон жели да успори развој Русије, првенствено у погледу пласмана енергената, и да се на дуже стазе покидају везе Русије и Европе.

У емисији „Енергија Спутњика“ водитељка Јелица Путниковић је са директором Евроазијског безбедносног форума и стручњаком за енергетску безбедност Митром Ковачем разговарала о америчком мешању и лобирању против изградње руских гасовода ка Европи.

Ситуација је мање-више слична као 2013. и 2014. године, када је Вашингтон отворено и агресивно лобирао против изградње гасовода „Јужни ток“. За разлику од тог периода, када је Бугарска одустала од изградње тог гасовода, сада амерички сенатори не долазе само у ту земљу, већ обилазе цео Балкан. Двојица америчких сенатора Рон Џонсон и Крис Марфи боравили су у Украјини и Србији, а посетили су и Приштину.

Европа као талац


Према Ковачевим речима, и у старој, и у новој америчкој администрацији видљив је континуитет политике према Европи и Русији. Према Европи, држећи је у статусу таоца и покушавајући да је од Русије дистанцирају и тако спрече природан спој у размени технологија, ресурса и енергената, каже Ковач.

„На тај начин, САД покушавају да очувају примат најразвијеније државе света и да тако диригују све друге процесе у Европи и Евроазији. Део нове америчке администрације свестан је да неће бити монопола, нити је могуће остварити нови светски поредак на начин како је то рађено до сада. Наиме, већина савременог света је мултиполарно оријентисана и не прихвата нови светски поредак као такав. С друге стране, Русија се веома брзо вратила у стратешке глобалне игре, на шта Америка подозриво гледа и жели не потпуно да заустави, јер је то немогуће, али да успори развој Русије, првенствено у погледу пласмана енергената, да јој смањи буџет и, на дуже стазе, да се покидају везе са Европом“, објашњава Ковач.



У Европи се наставља кампања против руског гаса. Пољаци, којима идуће године истиче дугогодишњи уговор о транзиту руског гаса ка Европи гасоводом „Јамал-Европа“, што значи да су веома близу ситуацији у којој се налази Украјина, поручују да се окрећу ЛНГ гасу из САД — без обзира на то што је скупљи од руског. Немци и даље морају да се бране да им треба „Северни ток 2“...

Немачка доследност
Природно је што је Немачка упућена на Русију, сматра Ковач, који наглашава да је Трампова администрација помирљивија и разумнија од претходних, када Немачка није смела да подигне глас против америчких стратешких циљева.

„Мислим да ће Немачка остати доследна. Немачка привреда, уколико не би била ослоњена на руски гас, веома би брзо упала у рецесију, а то би изазвало кризу и у многим другим европским државама, што би утицало на глобалне светске токове“, наводи Ковач.

Пољска, као највернији амерички савезник у Европи, заједно са прибалтичким републикама и Украјином, покушаће да спречи изградњу „Северног тока 2“, чак и судским путем.

„Пољска ће, заједно са балтичким државама и Украјином, чинити све да се супротставља директној вези коју су успоставиле Русија и Немачка, и да се, поготово уколико дође до оживотворења ’Северног тока 2‘, спречи такав сценарио и за ’Северни ток 3‘“, сматра Ковач.

А зима долази...


Уочи предстојеће зиме руски гас је посебно актуелан, зато што ове године истиче уговор о транзиту тог енергента кроз Украјину, о чему је Бугарска већ званично обавештена.

У институцијама ЕУ још није престао отпор „Турском току“, каже Ковач. Када су испуњени сви услови Трећег енергетског пакета ЕУ, покушава се са тихим бојкотом, тако што изградња „Турског тока“ никако да почне у Бугарској, чиме се обесмишљава изградња гасовода кроз Србију.


Околности су другачије у односу на период када је планирана изградња „Јужног тока“, па је сада енергетска безбедност Бугарске условљена изградњом „Турског тока“.

„Постоји могућност да настане проблем у вези са транспортом гаса ка Балкану и Бугарској, преко Украјине, Молдавије и Румуније, што је Русија најавила. Верујем да је то добра порука за бугарско руководство да ризикује своју енергетску безбедност и да нема алтернативу за ’Турски ток‘“, каже Ковач.

Ризик за Србију
Престанак испорука руског гаса преко Украјине погодиће и Србију. Пошто Бугарска неће завршити изградњу своје деонице „Турског тока“ до почетка наредне зиме, поставља се питање како ће Србија бити снабдевана гасом. Према информацијама из Бугарске, та земља ће из „Турског тока“ Србију снабдевати гасом кроз разна премошћавања. Међутим, Ковач тврди да количине гаса добијене из „Турског тока“ на тај начин нису довољне за српску привреду.

Ипак, саговорник Спутњика очекује да између Украјине и Русије дође до компромиса у вези са транзитом гаса и да ове године одређене количине гаса, мање него претходних деценија, прођу кроз Украјину.

У прилог томе да је руски гас незаменљив у Европи иде и чињеница да све стратешке, војне и безбедносне околности говоре да гас са Блиског истока и из каспијског басена у блиској будућности не може да потече ка европским земљама, јер је Русија, својим присуством у Сирији, ставила под контролу главне раскрснице преко којих би гас са Блиског истока могао да буде испоручиван Европи.
(Sputnjik)
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Скот поручио:
Крајње време да се угледате на Светог Ђорђа и убијете аждају




13:39 11.09.2019(освежено 13:43 11.09.2019)

САД се радују заједничком развијању односа Србије и Америке у наредним вековима, рекао је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот и нагласио да не смемо дозволити да распад бивше Југославије и ера Слободана Милошевића дефинишу српско-америчке односе.


Скот је на отварању конференције „Српско-амерички односи“, која се одржава у Скупштини Србије, подсетио на 140 година дуге дипломатске односе Србије и САД и на развој тих односа од Краљевине Србије до данашњих дана.

Нагласио је да заједничка прича Србије и САД не почиње у деведесетим годинама прошлог века, већ да је то био само болан период у односима.

„Од 2000. године сарађивали смо на изградњи визије Србије у заједници светских народа и пружили смо преко милијарду долара помоћи за обнову школа, путева...“, казао је амерички амбасадор.

Навео је и да су, иако је долазило до радикалних промена лидерства у Београду, пријатељске везе које граде дипломатске односе две земље — и даље јаке.

„Док овде говоримо, пишемо ново поглавље. Нови наратив је наратив наде, оптимизма, пријатељства, другачији сценарио од оног који можемо да видимо на интернету и таблоидима, према ком је Србија жртва западних зликоваца“, казао је амерички амбасадор.

Истакао је да данас имамо прилику да исправимо слику српско-америчких односа, која, заједничким стремљењима, може бити успешна.

Вучић: Америка да схвати шта Србија не може
Наводећи да Словени славе Ђурђевдан, Скот је метафорично казао да је крајње време да се угледају на Светог Ђорђа и убију змаја.

„Бројни су примери антагонизама, који утабавају нове путеве односа између Француске и Немачке, САД и Јапана. Уместо да се у мржњи и злоби укоренимо, учауримо, треба нешто боље, јаче и позитивније заједно да градимо“, казао је Скот.

Додао је да је потребно да се иде напред како би младим и талентованим људима на Балкану омогућили да виде светлију и бољу будућност на Балкану.

„Ако се искористи помоћ коју нуде САД и друге земље, Јапан, Норвешка, Швајцарска, које су заинтересоване за развој овог региона, сигуран сам да Србија може много“, казао је Скот.

Истакао је да тренутно стојимо на прекретници, а да су САД именовале специјалног изасланика за Западни Балкан, који ће допринети да регион тежи просперитету који и заслужује.

Он је навео да су америчке компаније инвестирале капитал у Србију и да данас запошљавају преко 20.000 српских грађана и пружају им основна примања и плату.

Додао је да односе две земље дефинишу заједничке вредности и муке, као и подршка САД напорима Србије у Првом светском рату.

Косово — једна од најтежих препрека у односима САД и Србије
Амбасадор је изјавио да питање Косова и развој ситуације на Косову види као један од најтежих проблема, односно најтежих препрека у актуелним односима САД и Србије.

Он је у том контексту подсетио да је „режим Слободана Милошевића“ био оптужен за насиље над цивилним становништвом на КиМ, после чега је НАТО одлучио да уклони српску војску са КиМ.

„После смо признали независно Косово. Много њих у Србији се не слаже са тим, али ја сам уверен да Србија не може да прими сву популацију Косова натраг у Србију и да албанска популација Косова никада неће бити део Србије“, рекао је Скот новинарима у Скупштини Србије, где је учествовао на међународној научној конференцији „Српско-амерички односи“.


Како је уместо Трампа предлог за Косово изнео Вудро Вилсон: Србија до Јадрана!
Он је додао да је неопходно да се пронађе решење, нагласивши да САД подржавају процес нормализације односа између Београда и Приштине, који води ЕУ.

САД ће, истиче, бити веома активне у процесу проналажења решења, а он очекује да ће наредна влада на КиМ суспендовати или укинути таксе, како би се остварио напредак у преговорима и постигао „тежак компромис“.

„Недавно је наш државни секретар именовао специјалног изасланика Метјуа Палмера да се укључи у тај процес. Надам се да ће после избора на Косову доћи влада, која је спремна за напредак у преговорима и да ће суспендовати или укинути таксе, тако да можемо да напредујемо и нађемо тежак компромис између Косова и Србије“, рекао је Скот.


Скот је нагласио да је важно посветити се напретку и истакао да је амерички државни секретар и именовао Палмера за специјалног изасланика за Балкан да би се он концентрисао на то питање.

„Ми се надамо да ћемо се после избора на Косову брзо вратити на посао да нађемо решење које је трајно и које ће дати допринос миру у овом региону“, рекао је Скот.

Амерички амбасадор, којем мандат ускоро истиче, оценио је и да економски односи Србије и САД напредују, а нада се и политички односи.
(Sputnjik)

 Smile

Mrka kapa od tog posla .

Trebali ste o tome da mislite ranije , a ne da se svrstavate uz vase posleratne "saveznike" koji nikako da vas isteraju iz svoje kuce  nakon `45 - te .

Hvala lepo , u Srbiji je preko 2/3 gradjana protiv ulaska pod NATO kisobran .
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
НЕ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА МЕЂУ ДОКАЗАНИМ НЕПРИЈАТЕЉЕМ:
У скупштини главна тема заједничке тачке које спајају Србију и Америку!


 11-09-2019 11:35
У Скупштини Србије почела је једнодневна међународна научна конференција "Српско-амерички односи", која за циљ има сагледавање напретка српско-америчких односа, идентификацију заједничких тачака које спајају две државе и да укаже на важност сарадње две земље.

Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић (Фото: јутјуб)

Конференција, која окупља професоре и експерте из Србије и САД, као и припаднике Националне гарде Охаја, почела је одавањем почасти за око 3.000 настардалих у терористичком нападу у САД пре 18 година.

Потпредседник Народне скупштине Владимир Маринковић истакао је да је јако значајно што су Скупштина и народни посланици активни у развијању односа између две земље.

Како је навео, резултат који је забележен у претходне четири године, је то што су се односи максимално унапредили и што сада Србија има много више пријатеља у свим америчким институцијама од кључног значаја када је у питању њихова политика.

- То је стратешки важно за нашу земљу, казао је Маринковић и додао да се резултат сарадње у протеком периоду огледа и у чињеници да има пуно америчких инвестиција у Србији, да је у америчким компанијама у нашој земљи запослено 17.000 грађана, а да је износ тих инвестиција 3 милијарде долара.


- И даље ћемо радити на побољшању односа две земље, привлачењу инвестиција, радићемо са нашом дијаспором, искористити тај потенцијал како би стекли што већи утицај и пријатеља у САД, казао је Маринковић наводећи да Србија до пре 10-15 година није имала баш много пријатеља у Конгресу и Сенату, а да је сада српски кокус важан, те да имамо људе који су спремни да раде за унапређенеје региона, за демократизацију, помоћ кад су питању реформе.

Имамо пријатеље, партнере, који желе да допринесу да Србија буде део ЕУ, део модерног западног света, економски јака и да се то позитовно одрази на свакодневни живот грађана Србије, казао је Маринковић.

Председник Посланичке групе пријатељстава са САД у Народној скупштини Драган Шормаз казао је да су односи две земље на нижем нивоу него што би требало да буду, те да је потребно да Србија ресетује те односе.

- Стратешки САД су увек биле пријатељи Србије. Требало би да ресетујемо односе на пре онога што се догодило деведесетих година прошлог века, казао је Шормаз.

Према његовим речима, Скупштина Србије је свесно одабрала данашњи дан за одржавања конференције како би ко држава показали да је Србија увек и да ће увек бити савезник свима у свету, нарочито САД, у борби против тероризма.

- Оно што се догодило пре 18 година је нешто што не желимо да икада видимо било где, иако смо видели шиорм света и Европе, казао је Шормаз.


Подсећајући на односе две државе кроз историју, Шормаз је казао да смо до деведесетих година били савезници и пријатељи, када су односи нарушени, али без обзира на то српски народ је, заједно са САД, успео да добије Републику Српску као ентитет.

Истакао је да без обзира на то што дијалог Беогарад и Приштине води ЕУ, неће се успешно покренути без анагажовања САД.

Србија је за то отворена, жели и сви желимо да решимо тај проблем. ЧИни ми се да и Европа жели да то буде брзо решено, казао је Шормаз.

Директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић присетио се 11. септембра, који је доживео као млади дипломата.

- Мој живот као и живот сваког дипломате који је тада био у Њујорку променио се тог тренутка, нисмо веровали шта се дешава, научили смо бројне лекције, казао је Трифуновић.

Према његовим речима, односи Србије и САД побољшани су од када је амбасадор Америке у Србији Кајл Скат и позвао га је да и по истеку мандата и поново дође у нашу земљу.



Извор: Танјуг
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
ТРАЖЕ ДА СЕ ОДРЕКНЕМО ПРИЈАТЕЉА! ДИПЛОМАТСКИ ПРИТИСАК НА НАШУ ЗЕМЉУ!
ЕУ објавила рат Кини у Србији


 11-09-2019 06:16

Европска унија и званично је објавила политички рат Кини у Србији!
Из Брисела захтевају да се власти у Београду што пре одрекну кинеских инвестиција зато што оне наводно угрожавају европске интересе на Западном Балкану!?!



Ово је саопштила Маја Коцијанчић, портпаролка ЕУ која је најавила да Брисел намерава да 'интензивира дијалог' са земљама Западног Балкана како би објаснио предности финансирања из европских фондова. Према њеним речима, финансирање из Пекинга у супротности је са европским стандардима, због чега би балканске државе требало да буду јако опрезне!?!

Сви да поштују ССП

Коцијанчићева наводи да Западни Балкан има европску перспективу, али да државе морају да воде рачуна о стандардима јавних набавки и транспарентности.

- ЕУ намерава да интензивира дијалог са земљама Западног Балкана како би објаснила предности финансирања кроз инструменте инфраструктурних пројеката ЕУ.
 То обухвата бесповратна средства, али и кредите са атрактивним каматама. То је у супротности са кинеским финансирањем, које долази готово искључиво као зајмови са значајним обавезама. Владе треба да буду опрезне, да те инвестиције не стављају економију у високе нивое задужености, што може резултирати контролом стратешке имовине и ресурса у будућности - подвлачи Коцијанчићева за Радио Слободна Европа, додајући да ЕУ очекује да партнери са Западног Балкана испуне обавезе у складу са Споразумима о стабилизацији и придруживању (ССП).


Коментаришући ове наводе, министарка за евроинтеграције Јадранка Јоксимовић каже, као глобални актер, дуже време бави анализом кинеских инвестиција у Европи и на Западном Балкану.

- Земља кандидат, као што је Србија, која је напредовала у преговорима има обавезу да поштује ССП, који је уговорни однос с ЕУ. У том смислу је и тај позив на поштовање европских правила приликом великих инвестиција. То не значи да не можемо пословати са Кином. Не смемо заборавити да је ЕУ наш највећи спољнотрговински партнер. Више од 65 одсто трговинске размене односи се на земље ЕУ, а кад укључимо земље региона, то је скоро 80 процената. Највеће инвестиције су из ЕУ, а она је и највећи донатор са око три милијарде евра бесповратне помоћи у 15 година - објашњава Јоксимовићева, додајући да се Србија ипак неће одрећи сарадње са Пекингом.

- Настојимо да обезбедимо што више инвестиција са свих страна и то је наше легитимно право. Али чињеница је да су европске земље опрезне у погледу кинеских инвестиција, што такође морамо, као кандидат за чланство, да узмемо у обзир - подвлачи Јоксимовићева.

Чисто замајавање
На другој страни, политиколог Александар Павић упозорава да нас ЕУ већ три деценије замајава празним причама о евроинтеграцијама.


- Ту шаргарепу на бескрајно дугачком штапу користе како би регион ставили у зависни положај, што укључује и прекомерно задуживање према Западу. Сада када се појавио конкурент, ЕУ се узбунила. Отуда 'добронамерни' савети, али и притајене претње. ЕУ нема намеру да нас прими у чланство у догледној будућности, али би зато да балканске земље буду у дужничком ропству према Западу. Брисел нас третира као свој 'забран' и зато не треба веровати бриселским сузама, већ продубити сарадњу са партнерима из Кине и других делова света - закључује Павић.

[b]Мировић: Сарадња Војводине са Хенаном

Председник Покрајинске владе Игор Мировић састао се са замеником гувернера Народне владе кинеске провинције Хенан Хеом Ђинпингом, изразивши задовољство што је учињен први корак ка повезивању и успостављању сарадње АП Војводине с овом кинеском провинцијом.
Како је саопштено, они су оценили да је сарадња у области пољопривреде и прехрамбене индустрије у обостраном интересу, а посебно је исказан интерес за повезивање компанија у области савремених технологија, културну размену и сарадњу у области туризма.
[/b]


Извор: Информер
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Prijatelj foruma
Krajnje beznadezan


Zodijak
Pol Muškarac
Poruke 11709
Zastava Okolina "Venerinichinih brezuljaka"-najcesce !
mob
I-mate il` nemate
Предаторском капитализму требају ратови, али поред Русије и Кине тога више неће бити! Ово се догађа...

 13-09-2019 06:50

Ако смо до 1990. на Западу имали „капитализам с људским лицем“, систем који је строго пазио да не задире превише у социјалну државу, што је био искључиво захваљујући постојању Совјетског Савеза и политици „извоза социјалистичке револуције“ тадашње Москве, након урушавања „совјетског царства“ више није било препрека да олигархија покаже своје право лице.


Прекид сарадње уништене совјетске номенклатуре са синдикатима и радикалним левичарским групама, пре свега у западној Европи, чије је активности према „Досијеу Митрохин“ финансирао СССР, дао је зелено светло за прелаз на дивљи капитализам и неолибералне реформе у Европи, али и читавом свету.

Овај напад су успеле да избегну суверене земље попут Кине, Ирана, Либије, Вијетнама, као и афричке и азијске земље идеолошки удаљене од западног економског и финансијског система.

У систему који је успостављен, малобројна приватна олигархија је успела да успостави контролу над већином светских економских токова и кренула је да намеће своју агенду у свету. У том процесу су почели да се служе свим расположивим средствима, укључујући и ратове. У текућем раздобљу новог „капиталистичког развоја“ мултинационалне корпорације су постале те које воде игру. Оне, односно њихови власници, су креатори политичких токова, као и јачања и ширења политичког утицаја који за циљ има да заштити искључиво њих саме и даље акумулирање богатства и привилегија.

Системски и смишљено, уништавала су се и још увек се уништавају националне економије, али и културне и традиционалне вредности циљане популације.

Како повећаног притиска, за који су Европљани наивно веровали да га трпе само Британци под владавином Маргарет Тачер, нису биле поштеђене ни западне земље, може се рећи да се на мети нашла светска популација у целини. Вредности слободе, једнакости, братства и солидарности, које су се негде манифестовале кроз припадност идеологији као у Кини, Куби или Северној Кореји, јак патриотски набој у комбинацији с идеологијом, што је случај у неким арапским земљама, или кроз припадност конфесионалној заједници, што видимо у Ирану, морале су да буду уништене.

Где није било јаких, заједничких вредности, као на простору бившег Совјетског Савеза, ова девастирајућа политика је успела да донесе добре резултате.

Али зашто је било важно уништити читаве народе и њихове економије? Из простог разлога што је за елиту то било, и још увек је, питање опстанка.

Према статистикама Уједињених нација, пре неколико година, у више од 80 земаља света доходак по глави становника је данас знатно мањи него пре 10 година. Ако узмемо у обзир глобални економски раст, онда говоримо о аномалији у којој се богатство акумулира у рукама неколицине, а сиромаштво у друштвима се повећава. Људи су тога данас свесни, али то зна и западна олигархија.

Примера ради, чак и пре кризе је у Америци 60 милиона људи живело с мање од седам долара дневно, што су корпоративни медији системски скривали. Ситуација је слична и у Европи, која након Мастрихта бележи 20 милиона незапослених, а 80 милиона је на рубу сиромаштва.

Остварила су се предвиђања италијанског политичара Бетино Краксија, који је пре срљања у Уговор из Мастрихта рекао „да ће Европа и Италија у најбољем случају живети у лимбу, а у најгорем у паклу“. Због своје непопустљивости, да прихвати тај накарадни уговор, је против њега покренут судски прогон и Кракси је касније умро у егзилу у Тунису.


Неки ће за суморне бројке о европском паду, које одражавају стање у ЕУ непосредно након Мастрихта, рећи да је то тек 16 одсто од око 500 милиона становника ЕУ. Касније бројке су показале да је 17 милиона сврстано у категорију врло сиромашних, а 70 милиона нема приступ пристојном становању. Оштре мере штедње и политика Брисела су додатно погоршале ситуацију, али се сви претварају да је све у најбољем реду.

Ови и свежији подаци су добро познати и свесност о озбиљности ситуације расте, заједно са осиромашењем које погађа већину нас. Велики приватни власници корпорација, често моћнији од самих држава, купују политичку моћ која онда фаворизује њихове интересе. Постојећи систем либералне парламентарне демократије је давно описан као идеалан за елиту, јер су сви представници политичке „елите“ замењиви. Наиме, пропаст неког од политичких актера вођа или странака не значи ништа, јер њихово место истог тренутка попуњавају унапред одабрани актери, којима је задатак да спроводе исте политике, тако да радикалне промене постају утопија.

Тако се изгласавају закони који финансијској и предузетничкој елити омогућују пореске олакшице или их чак потпуно ослобађају од плаћања пореза, што на другој страни осиромашује друштво у целини. Примере смањења порезног притиска на такозване „послодавце“, иако се у ту групу убрајају и милијардери из финансијског шпекулативног сектора, мантра су како би ти људи свој све већи профит улагали у националне економије, што се у правилу не догађа.

Фарса с демократијом и жељом за глобалним растом се наставља у америчком Конгресу, који је до сада подржао све регионалне ратове, чак и оне у којима званично не учествује Пентагон.
 У том случају се прибегава трику којим се у те ратове као саветници шаљу амерички генерали и официри у пензији или приватне војске.
 Њихов задатак је сарадња с локалним војскама, а финансирани су, наравно, од стране западних земаља.


Даље, ту су и медији и пропагандне кампање корпоративних медија против Русије, Кине, Ирана и других, док се истовремено пружа подршка или се прећуткују злочини прозападних диктатура широм Африке или у арапском свету, где је уочљив пример фундаменталистичка исламистичка монархија Саудијска Арабија.

Под паролом ширења демократије, слобода, брисања граница и сузбијања негативних појава национализама широм Европе се умањују надлежности националних парламената, „декриминализују“ закони о пословању и врши пљачка националних економија. Сво богатство се слива у џепове представника крупног капитала, а истовремено се умањује улога државе којој би основна функција требало да буде контрола јавних финансија и надзор над централном банком, управљање системима здравства, образовања, становања, запошљавања и свих облика социјалне помоћи који су у интересу народа.

Све наведено доказује да живимо у временима империјализма као највишег стадијума капитализма.

Масовни медији непрекидно пласирају и подгреавају идеју како је економска криза узрок погоршања ситуације, али криза је у самој природи капитализма.

Односно, главни узрок кризе је концентрација и гомилање капитала у рукама елита, а те политике спроводе и леве и десне владе, које су ограничене на заштиту интереса великих приватних корпорација и раде против јавног интереса. Као последицу тога имамо фискалне дефиците, повећања државних дугова и опште осиромашење становништва. Ситуација покушава да се прикаже бољом тако да се европске земље упоређују с једним Мозамбиком или Бангладешом и Европљани би „требало да буду срећни што уживају благодати система у ком живе“.


Али, узмимо пример Француске, где су мултинационалне корпорације до 2006. платиле 6,1 милијарду евра пореза, а требале су да плате 33 милијарде евра. Све то је учињено уз благослов државе, да би на крају бивши председник Оланде 2016. био присиљен да прогласи ванредну ситуацију у економији земље. Та иста држава је спровела масовна отпуштања због недостатка средстава у буџету, што је учињено у време када су корпорације износиле из земље око 65 милијарди евра зараде од неплаћеног пореза.

За две године то је био износ од 130 милијарди или еквивалент европског буџета у раздобљу од 2007. до 2013. То се догодило у време када је 2009. забележен рекордни буџетски дефицит Француске. Куда води ова политика, довољно је узети податак да је Француска 2009. дуговала 72,9 одсто бруто домаћег производа, а данас 2488 милијарди евра или 102 одсто БДП-а.

Када говоре о младима, који се буне јер су свесни да им је украдена будућност, председници влада и министри тврде како не постоје „зоне безакоња“ и тиме им се отворено ругају.

Ако постоје зоне у којима не важе закони, а постоје, онда су оне управо унутар државних структура, а резултати њихове политике воде народе у пропаст.

Предаторском капитализму требају ратови, али је насиље уједно доказ да се један систем ближи свом крају.

Капитализам је настао као грађански систем који је заменио феудализам, али је дегенерисао у криминални систем који је омогућио просперитет касти милијардера, док је у смрт послао милионе људских бића. Колонијалном експлоатацијом осудио је многе народе на најокрутније патње, на умирање од глади или ратове. И то још увек траје.

Дакле, ако говоримо о ратовима које је покренуо овај или онај западни лидер, то не значи само и искључиво војну интервенцију. То су агресије које се спроводе санкцијама, економским блокадама, пљачкама земаља у којима су на власт постављени марионетски режими, ратовима које воде посредничке групе или приватне војне компаније у име углавном америчке владе, иако имамо случај где исту праксу у Либији спроводе француска и италијанска влада, које у борби за либијске ресурсе помажу, наоружавају и „саветују“ две супротстављене армије на бојном пољу.

Предаторски капитализам се у овој фази за опстанак бори као смртно рањена звер, а доказ томе је изазивање ратова и уништавању читавих регија и земаља.

Да не заборавимо да споменемо 350 милиона деце старости од шест до 17 година, што није најновији податак, које мултинационалне компаније искоришћавају у свим гранама индустрије и на свим континентима, од Азије до Сједињених Држава. Када буду откривени, као што је био случај са Билом Гејтсом, када су деца у Азији у Мајкрософту радила за 0,65 долара по сату 16,5 сати дневно. Бил Гејтс се извинио и рекао да ће покренути истрагу због радних услова у фабрици једног од његових добављача у Кини, названог КYЕ. Међутим, касније се ово питање више није отварало. Барем не у медијима.

Криза је глобална и сада утиче на западни систем у целини. Неправедно би било звати га само „капиталистичким“. Прикладније име би му било „предаторски капитализам“ у ком се улога државе свела на сервис за пружање нужних услуга становништву, док су сви економски и финансијски токови у рукама неколицине.

Земље попут Кине, Русије, Бразила под Дилмом Роусеф, чак и Ирана под санкцијама, биле су далеко мање погођене кризом, јер су успеле да се одупру захваљујући својој култури, традицији, историјским разлозима, као и политичким и економским карактеристикама, јер нису до те мере апсорбоване у „глобални капиталистички систем“, његове трговинске мреже, банкарство и финансије. Штавише, протеклих година су свим финансијским и трговинским алатима на ком је почивао глобални систем створене алтернативе, пре свега у Русији и Кини.

Међутим, предаторски капитализам у западном свету опстаје. Нажалост, можемо рећи и да је продукт општег права гласа и воље народа. Западни народи као да желе да живе у таквом капитализму, систему који данас уништава све што елити стоји на путу, па се користи терминима попут „дерегулација“, „либерализација“ и „глобализација“, „структурне реформе“, „флексибилизација тржишта рада“, само да прикрије неоколонијализам. Ту су и велике речи попут „сигурности“, „слободе“, „људских права“ које су само параван за прикривање лажи и преваре који су саставни део система у пропадању.

Пример су француски избори 1981. године, кад су такозвани „социјалисти“, након победе Франсоа Митерана на председничким изборима, саставили владу на темељу онога што се тада звало „заједнички програм левице“. Програм је штампан у милионима примерака под насловом „Промена колегијума“. Француски „социјалисти“ су тада покренули информативну кампању и јавне расправе на којима су с искуствима људи са села, радника, студената прикупљали материјал за „Књигу јада“. Помаже се људима у њиховим свакодневним проблемима, спречавају се исељења и пружају други облици помоћи, а све с наводном намером да се припреми нова национална политика.

Једном када су дошли на власт, под притиском националне олигархије, али и америчке владе, сва обећања су заборављена. Из програма су нестале све радикалне промене које су укључивале и национализацију банака и кључних грана економског сектора, као и  развој демократије.

Углавном, још једном се доказало како лажне револуционарне странке не могу да спроведу стварне промене. Недавно је то био случај с грчким Сиризом, а „метаморфозу“ прилично радикалног програма је спровео и шпански Подемос.

И даље људи излазе на изборе, гласају за леве, па онда за десне, потпуно несвесни да глас заправо дају стварним владарима финансија и економије, који ништа неће мењати у свом пословању, нити у начину вођења државе. Дакле, нико од изабраних не служи народу, иако им је то уставна дужност и сврха постојања.

Наравно, ситуација са европским безумним гласањем лево-десно је бираче коштала губитка посла, радничких и социјалних права, драконских пореских оптерећења, ограничења слобода и учествовања у ратовима. Демократија? Историја је доказала како револуције баш и нису у календару западне елите. Свако ко је неук и брине искључиво о својим „малим свакодневним проблемима“, а не мисли на друштво у целини и будућност истог, па и будућност читаве планете, несвесно учествује у даљњем продубљивању кризе.

Наравно да није лако деловати у околностима када медије држи корпоративна елита, када се становништво данима засипа дезинформацијама и када се системски ради на дезинтеграцији народа, или нација, ако ћемо користити термин који је прикладан све док постоје националне државе.

Као да из историје ништа нисмо научили. Нижемо грешке. И даље се траже изборне или постизборне коалиције с партнерима или реформским странкама, уместо фокусирања на предлоге за подизање нивоа свести, организовања великих националних расправа о кључним питањима и окупљања у смелим акцијама.


Питања која треба поставити су једноставна. Како контролисати банкарски и финансијски систем или шта банкарске и финансијске институције могу да учине за националну економију и како у будућности управљати предузећима од стратешког значаја и ресурсима који се законом морају ставити под надзор државе? Постоји безброј правих питања која нико не поставља, јер су то питања која окупљају критичну масу. Тада се могу избећи јадни и корумпирани представници синдиката, којима је ионако задатак само да каналишу незадовољство грађана у смеру у којем неће штетити капиталу.

Није ли јадно видети синдикалисту када у преговорима с владом тргује за мало мање технолошког вишка или када „ратују“ за мизерну накнаду од неколико стотина куна за Божић или Ускрс. У тој улози подсећају на синдикате из прошлих времена, када и је задатак био дељење свињских полутки и организовање распореда одласка у радничко одмаралиште негде на Јадрану.

Ако ћемо бити искрени, можда су бивши „смешни“ партијски синдикати радницима успевали да дају више од актуелних корумпираних синдикалних вођа, од којих су неки на истим функцијама такорећи од 1991. године

Није ли прави задатак синдикалиста борба за учествовање радника у одлучивању и управљању компанијом и борба за нова и већа права?

Не живимо у демократији
Идеја да због напуштања непоштеног система ризикујемо још већу кризу је хереза. Олигархијска хоботница не одустаје од заваравања људи како ће мерама штедње и даљим резовима осигурати бољу будућност. И ми тако ћутке пристајемо на нове социјалне резове, продужава се радни стаж до 67. године живота, намећу нам се тезе како морамо да радимо више како би више и зарадили. Неретко се људима говори да су лењи или неспособни, у шта многи почињу и да верују и окривљујући сами себе одричу се од борбе.

Ушли смо у раздобље у ком незапосленост драстично расте и милионе свакодневно искључује из света рада, чиме им се отима право на достојанствен живот, док се клан приватних власника драстично богати и шири пипке политичке моћи. У најбољем случају се посао може наћи „негде другде“, у својој земљи, али далеко од куће или у иностранству. Једно и друго од вас тражи да се прилагодите „флексибилном тржишту рада“ и заборавите на радно место које ће бити ваше читав живот.

Две су солуције, континуитет овог система или народна побуна. Прва ће опција резултирати јачањем ауторитативне природе политичке моћи у последњој фази империјализма и диктатуре пре рата, јер економски рат увек води у оружани.

Сведоци смо како политичка моћ постаје све више ауторитативна, а слободе се смањују под изговором заштите реда и сигурности и демократије саме. У овој фази елита још увек има доста адута у рукаву. Најјачи су алати којима се деле људи, а тај задатак спроводе ретроградне струје које ће даље делити људе у мање или веће сукобљене групе.

Савршен пример за то су зелене странке или наводни покрети за заштиту околине, који су проклијали из предаторског капитализма, не пропитујући уопште систем који је узроковао уништење околине. У ову категорију спадају и „борци за људска права“, попут оних за права ЛГТБ особа и често недефинисаних мањина.

Људска права су широка категорија и борба за њих подразумева све људе, а не само за мањине. Неко ће рећи да је већина заштићена, али од чега? Од отказа, смањења плата и продужења радног века нису заштићене ни већине ни мањине. Ако се уништи здравствени систем, трпеће сви и зато је нужна једна борба под истом заставом.

Ничиме се ти зелени покрети, као ни псеудосоцијалистичке странке које их подржавају, не супротстављају политици, нити ометају процесе који стварају проблеме. То ће трајати тако дуго док се не супротставе систему самом, узроку свих претњи за околину, као и људско друштво у целини.

Дискурс тих еколога, на пример надзор над применом или развојем нуклеарне енергије, подсећа на оне који су средином XИX века оптуживали парне машине за ширење туберкулозе у руралним подручјима. Сва невладина удружења која финансирају владе или разни корпоративни фондови имају само један примарни задатак, а то је да својом псеудореволуционарном фразеологијом поделе и ослабе народне покрете који се кувају и повремено проклијају у бази.

Како променити ток ствари?
Као прво, сложити се око политике националних интереса. Надаље, окупљати се и деловати с циљем разбијања система на локалном нивоу, на пример, не допустити да се компанија затвори или да се поделе откази како би компанија остварила већу добит. Одбијање пресељења, инсистирање на бесплатном здравству и образовању, изградњи станова, захтевати од својих политичких представника да одрже своја предизборна обећања.

Чак и оваква каква јесте, демократја се може искористити.

Остаје питање преузимања контроле над средствима за производњу, финансије и над трговином. Пут јесте тежак и политичке странке које воле да се назову „прогресивним“ редовно подбацују. Еманципација људи ће бити дело њих самих у тренутку када схвате да без удруживања и једне јединствене политичке платформе, која ће бити спремна да раскрсти с постојећим системом, нема напретка.

Овога тренутка све назови „прогресивне“ странке не говоре народу, или народима, о нужности раскида са системом који пропада и све нас вуче у амбис.

Конкретни предлози и акције који окупљају људе око идеје политичке и друштвене промене морају да буду успостављање надзора над централном банком, осигурати пут којим ће се заобићи ММФ, Светска банка, чак и Светска трговинска организација и друге „међународне“ институције. Други су то већ учинили пре нас и створили су алтернативе овим системима. Постоје доказани путеви за успешно заобилажење споменутих институција. Све за шта се европски народи морају борити једнако се тиче нас, као и остатка света.

Читава Европа се мора организовати на другачији начин и одвојити се од бирократије у Бриселу, чиме ће стати на пут начину генерисања финансијске моћи. То подразумева и раскид Уговора из Мастрихта или везе с онима који и даље желе да га следеи. Народи Европе морају да почну да граде нове начине сарадње који ће бити корисни свима. Тачно је да радикалне мере имају све већу подршку јавности. Ово је клизав терен на ком треба пазити да нас ниједан радикализам не одведе у крајност, али је последњи тренутак да људи врате своје домове и радна места, сва изгубљена људска и друга права и да обезбеде нова.




Извор: logicno.com
IP sačuvana
social share
Jedem da bih ziveo , a zivim da bih - jeVao...Pa sta ?
Pogledaj profil
 
Prijava na forum:
Ime:
Lozinka:
Zelim biti prijavljen:
Trajanje:
Registruj nalog:
Ime:
Lozinka:
Ponovi Lozinku:
E-mail:
Idi gore
Stranice:
1 ... 746 747 749 750 ... 797
Počni novu temu Nova anketa Odgovor Štampaj Dodaj temu u favorite Pogledajte svoje poruke u temi
Trenutno vreme je: 29. Mar 2024, 07:51:38
nazadnapred
Prebaci se na:  
Upozorenje:ova tema je zaključana!
Samo administratori i moderatori mogu odgovoriti.
web design

Forum Info: Banneri Foruma :: Burek Toolbar :: Burek Prodavnica :: Burek Quiz :: Najcesca pitanja :: Tim Foruma :: Prijava zloupotrebe

Izvori vesti: Blic :: Wikipedia :: Mondo :: Press :: Naša mreža :: Sportska Centrala :: Glas Javnosti :: Kurir :: Mikro :: B92 Sport :: RTS :: Danas

Prijatelji foruma: Triviador :: Domaci :: Morazzia :: TotalCar :: FTW.rs :: MojaPijaca :: Pojacalo :: 011info :: Burgos :: Alfaprevod

Pravne Informacije: Pravilnik Foruma :: Politika privatnosti :: Uslovi koriscenja :: O nama :: Marketing :: Kontakt :: Sitemap

All content on this website is property of "Burek.com" and, as such, they may not be used on other websites without written permission.

Copyright © 2002- "Burek.com", all rights reserved. Performance: 0.126 sec za 17 q. Powered by: SMF. © 2005, Simple Machines LLC.