Шојгу:
Односи са НАТО-ом су све гори

© Sputnik /

РУСИЈА
13:08 08.12.2019(освежено 13:15 08.12.2019)

Односи Русије и НАТО-а су све гори и гори, изјавио је министар одбране Русије Сергеј Шојгу.

„Пре неких пет година имали смо прилично активну сарадњу. Чинило нам се да имамо опције и могућности да идемо напред у реализацији (споразума). Нажалост, све то је не само заустављено, већ се из године у годину деградира“, прокоментарисао је Шојгу за телевизију „Русија 1“ како су се односи Русије и НАТО-а нашли на ивици пропасти.

Он је додао да је Русија оставила отворена врата за сарадњу.

Прошлог уторка председник Русије Владимир Путин је рекао да се Северноатлантска алијанса понашала некоректно према Русији, подсетивши да је НАТО одбацио предлоге Москве о партнерској сарадњи. Путин је пак потврдио да је Русија, као и пре, спремна да сарађује са НАТО-ом и изразио наду да ђе превладати заједнички интереси у области безбедности у дијалогу Москве и НАТО-а.

https://rs.sputniknews.com/rusija/201912081121300643-sojgu-odnosi-sa-nato-om-su-sve-gori-/

Чувене ракете „Томахавк“ праве затвореници
КАРИКАТУРА
17:35 05.12.2019

Заточеници у америчким затворима израђују производе за одбрамбене сврхе, укључујући и компоненте за високопрецизне крстареће ракете „Томахавк“, изјавио је за Спутњик руски бизнисмен Виктор Бут, који издржава 25-годишњу казну у америчком затвору.

„Томахавк“ праве амерички затвореници
„Како вам не би било досадно у затвору, имате могућност да радите. Већина ’запослених‘ који издржавају казну у затвору Мерион бави се производњом компонената за ракете ’Томахавк‘. Вероватно због тога свака друга ракета не лети“, кроз смех констатује Бут.

https://rs.sputniknews.com/cartoons/201912051121286214-cuvene-rakete-tomahavk-prave-zatvorenici/




Међународни монетарни фонд остаје без клијената

© REUTERS / Yannis Behrakis
ЕКОНОМИЈА
09:09 08.12.2019(освежено 09:14 08.12.2019)

Новоизабрани председник Аргентине Алберто Фернандез изјавио је да од Међународног монетарног фонда (ММФ) неће узимати преосталих 11 милијарди долара из тренутног кредитног програма, јер се „пијанство не лечи вином“.

Намеру да одустане од подршке Фонда најавио је почетком новембра и председник Молдавије Игор Додон, а влада Белорусије је ограничила сарадњу само на техничке консултације. Чак је и министарка финансија Украјине обећала да ће прекинути сарадњу са овом међународном организацијом до 2023. године. ММФ очигледно више није спас за слабе економије.

Спотаћи се два пута о исти камен
Нови председник Аргентине има практично немогући задатак, тј. да исправи све што је нагомилао његов претходник Маурисио Макри, који је узимао кредите од ММФ-а, због чега се државни дуг повећао до 300 милијарди долара. Поређења ради, прошле године БДП државе, према подацима Светске банке, износио је 518 милијарди.

Фернандезов први корак у правцу спасавања националне економије јесте план да одустане од даљих кредита од ММФ-а да не би још више увукао државу у ропску зависност због дугова.
„Траба да решим велики проблем са дуговима, зар да тражим још 11 милијарди? Хоћу да престанем да тражим да бих могао да исплатим све“, рекао је недавно аргентински председник.

Финансијске потешкоће Аргентине одједном су се погоршале 2015. године, када је председник Макри, ступивши на власт, покушао да превазиђе економску кризу уз помоћ „неолибералних реформи”, тј. да створи слободно тржиште, приватизује предузећа и смањи улогу државе у економији. Није успео да се сам избори са тим и зато је затражио 57 милијарди долара од ММФ-а.

Од тога га није одвратила ни чињеница што је Аргентина крајем прошлог века већ имала потешкоћа због ММФ-а. Министар економије Доминго Каваљо је деведесетих година прошлог века покренуо програм либералних реформи, у оквиру ког је ослободио стране инвеститоре од пореза.

Аргентина
© AP PHOTO / RODRIGO ABD
Државни дуг све већи...
Страни бизнисмени су се упутили у Аргентину, а ММФ је дао кредите за исплату старих дугова. Али након што је суседни Бразил девалвирао своју валуту, инвеститору су одлучили да пређу тамо и оставе Аргентину без ичега. Из ММФ-а су изјавили да се држава не може спасити од финансијског краха и одбили су да јој дају наредну траншу кредита.

ММФ одобрава кредите само у комбинацији са препорукама за реструктурирање економије дужника, које је он обавезан да стриктно поштује. Ово је и била главна економска грешка Макрија.

Уместо да помаже националном бизнису и отвара нова радна места (као што је то било у Јужној Кореји), влада Аргентине је подигла кључну стопу Централне банке на 60 процената, и тиме предузетнике лишила финансирања. Истовремено, према савету Фонда, смањени су социјални трошкови, што је довело до повећања комуналних трошкова 15 пута.

Све се завршило социјалном катастрофом. Знатно се погоршала демографска ситуација, стопа наталитета је опала, а емиграција се повећала невероватном брзином. Штавише, због смањења буџета за здравство, држава је доживела највећу епидемију малих богиња од почетка века.
„Већ је званично регистрован 61 случај заразе малим богињама, зато што је влада морално пала и дошла до тога да одустане од вакцинације становништва. Све ово је резултат тога што с по сваку цену прати план ММФ-а. Морамо хитно да поправимо ситуацију“, написао је председник Фернандез на Твитеру.

Стандардни сценарио
Економисти, нимало случајно, пореде Маурисија Макрија са бившим украјинским председником Петром Порошенком. И он је пошао истим путем. Уље на ватру је додала политичка ангажованост неких економских одлука Кијева: одуставши од испорука гаса из Русије, Украјина је наставила да купује руско гориво, али три пута скупље и преко европских трговаца. Уз то, влада је на захтев ММФ-а морала да либерализује цене гаса за становништво.

„ММФ је указао да цена гаса за становништво треба да буде тржишна. Па онда обезбедите плате, минимум потребан за живот, као и радна места, да би то одговарало могућностима тржишног живота.

„Треба или да слушамо ММФ, или да размишљамо о интересима наших људи. Сматрам да власт мора да размишља о нашим људима и да делује на основу њихових интереса. Али власт за сада размишља и испуњава ’листу жеља‘ ММФ-а“, негодује народни посланик Украјине Виктор Медведчук.
Ефекат таквих мера не би био толико лош да је Порошенко на почетку обезбедио раст малих и средњих предузећа, а сходно томе и раст прихода становништва. Али он је само подигао цене комуналије, потрошња грађана је опала, и држава је потонула у економску кризу.

Канцеларија председника Украјине
© ФОТО : FACEBOOK ACCOUNT OF OFFICE OF THE PRESIDENT OF UKRAINE
Украјина намерава да заврши рад са Фондом 2023. године.
У Кијеву су свесни да ће резултати даље сарадње са ММФ-ом бити никакви, али за сада се не могу ослободити тог терета. Крајем новембра министарка финансија Оксана Маркарова саопштила је да Украјина намерава да заврши рад са Фондом 2023. године, како је објаснила, да Украјина „не био постављала питање када ће добити нову траншу кредита, него да може сама себи да обезбеди потребна средства ”.

Проблем је у томе што Кијев планира да се до краја године договори са ММФ-ом о новом трогодишњем програму кредитирања. Један од кључних услова зајмодавца је укидање мораторијума на продају пољопривредног земљишта, укључујући и стране инвеститоре.

Својевремено се и Аргентина одлучила на сличну „земљишну реформу“. Као резултат, странци су купили 75 одсто земље, а скоро сви локални сељаци остали су без парцела.

У Кијеву не сумњају да се неће моћи носити с великим исплатама спољног дуга у 2019/2020. години ако приходи од транзита руског гаса нестану из буџета. Зато је актуелни шеф Министарства енергетике земље Алексеј Оржељ почетком децембра изјавио да треба мењати руководства „Нафтогаса“.
То се најпре односи на актуелног директора „Нафтогаса Украјине“ Андреја Кобољева, који је био неуспешан у трилатералним преговорима о транзиту. „Гаспром“ му је предлагао да се врати на директне испоруке са попустом од 25 одсто у односу на цену коју Кијев сада плаћа за тај исти гас. Али он је одбио. Сада председник Владимир Зеленски мора лично да разговара о томе са Владимиром Путином на предстојећем сусрету у „нормандијском формату“.

Стручњаци су уверени да ММФ неће тек тако дозволити да шеф „Нафтогаса“ буде смењен, јер то не одговара плановима Фонда, а због расула могли би да профитирају западни инвеститори.

https://rs.sputniknews.com/ekonomija/201912081121298379-medjunarodni-monetarni-fond-poceo-da-gubi-klijente/

 

"Udar" na Americko Ministarstvo finansija moze da bude i te kako opasno po te drzave  ...!

Sergej Šojgu, Foto: Printscreen / Youtube
SITUACIJA SE POGORŠAVA!
VELIKO I OZBILJNO UPOZORENJE SERGEJA ŠOJGUA: Ovo bi trebalo da zabrine CELU PLANETU!
Rusija uviđa da se bezbednosna situacija u svetu pogoršava

Objavljeno: 08.12.2019. 16:45h
Rusija uviđa da se bezbednosna situacija u svetu pogoršava, a NATO ne uspeva da smanji trenutne pretnje, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu u intervjuu za TV emisiju "Moskva. Kremlj. Putin".

- Naši partneri, koje sigurno predvode Sjedinjene Države, povlače se iz velikog broja sporazuma i bezbednosni prostor se smanjuje - rekao je Šojgu.

Kako prenosi TAS S, on je primetio da se ranije činilo da postoji mogućnost da se pretnje minimiziraju, ali da to sada nažalost više nije tačno i da se situacija pogoršava iz godine u godinu.

Šopjgu je konstatovao i da je Rusija spremna da obnovi saradnju sa Severnoatlantskim savezom.

NATO je 3. i 4. decembra održao samit u Londonu posećen obeležavanju 70. godišnjice tog vojnog saveza. Zemlje članice ponovo su Rusiju proglasile za jednu od ključnih pretnji njihovoj bezbednosti i pozvale na pojačanje politike odvraćanja, ali i na dijalog sa Moskvom.

https://www.espreso.rs/svet/planeta/478447/veliko-i-ozbiljno-upozorenje-sergeja-sojgua-ovo-bi-trebalo-da-zabrine-celu-planetu?utm_source=kurir&utm_medium=home_widget&utm_campaign=adria_internal

TRAMP UPOZORIO KIM DŽONG UNA
Pazi se!
Previše si pametan da mnogo toga izgubiš!

AUTOR: Alo.rs/Tanjug/A.M. DATUM I VREME: 08.12.2019. 18:34


Oštra retorika



Predsednik SAD Donald Tramp rekao je danas da severnokorejski lider Kim Džong Un rizikuje da izgubi sve ako nastavi neprijateljstvo i da njegova zemlja mora da se denuklearizuje, nakon što je Severna Koreja saopštila da je „uspešno izvela test od velikog značaja".

"Kim Džong Un je previše pametan i ima previše toga da izgubi, zapravo sve, ako se neprijateljski ponaša. Potpisao je čvrst sporazum o denuklearizaciji sa mnom u Singapuru", napisao je Tramp na Tviteru, pozivajući se na svoj prvi samit sa Kimom u Singapuru 2018. godine, prenosi AP.

Severna Koreja saopštila je ranije u toku dana da je izvela "veoma važnu probu" na lokaciji za lansiranje raketa dugog dometa koju je, prema navodima američkih zvaničnika, Pjongjang obećao da će zatvoriti.

https://www.alo.rs/vesti/svet/pazi-se-previse-si-pametan-da-mnogo-toga-izgubis/271654/vest

 

Nema Tramp ono sto Kim imade :




[Video] :

https://www.youtube.com/watch?time_continue=117&v=NYBHjkxtAt4&feature=emb_logo

izrabljivanje zatvorenika u usa postoji od kad postoji usa...

taj kult zatvorenika se prakticno propagira kroz sve medije ...

"Arbajt maht frei / rad oslobadja" je pisalo i na  "celu"  konc - logora sirom Evrope ,a izgleda "da se primilo i u SAD" ...

U ostalom dovoljno je setiti se "onog jednog glasa" koji je odlucio u korist engleskog jezika kao  "zvanicnog"  u severnoj Americi ili procenata "belog stanovnistva" koje je Nmeackog porekla ...

Za Trampa se takodje kaze da je iz tih krajeva ...

Најгора америчка ноћна мора у вези са Русијом и Кином

CC0 / Ансплеш
СВЕТ
10:05 24.11.2019(освежено 10:08 24.11.2019)

Амерички медији упозорили су на рањивост база САД од могућих напада Русије и Кине.

„У будућим ратовима нове технологије могу омогућити великим ривалским силама, попут Кине и Русије, да изврше прецизне и разорне нападе на војне базе и логистичке мреже Сједињених Држава, чак и оне унутар саме САД“, упозорава аутор чланка у америчком листу „Foreign Policy“.

У чланку се наводи да напредак у области ваздухопловства, роботике, машинства, 3Д штампања и наноматеријала омогућава стварање нових врста ракета и беспилотних летелица.

„Оне се могу лансирати дискретно и прелетати велике удаљености“, додаје аутор Мајкл Беклеј.

Новинар примећује да нове хиперсоничне ракете, на пример, комбинују брзину и домет балистичких пројектила са окретношћу и тачношћу крстарећих ракета.

Председници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђингпинг
POOL
Председници Русије и Кине, Владимир Путин и Си Ђингпинг
„Распрострањеност ових технологија учиниће застарелим тренутну одбрамбену моћ Америке“, каже аутор и додаје да би америчка војска имала проблема да брзо одговори на могуће нападе Кине и Русије. Према Беклеју, већина америчких база има мало или нимало ракетних одбрамбених система или ојачаних склоништа.

„Ова публикација потпирује старе страхове САД“, каже Јана Лексиутина, професорка на на Државном универзитету у Санкт Петербургу и докторка политичких наука.

„Дуго је један од циљева спољне политике САД био да се спречи савезништво између Русије и Кине. Најгора ноћна мора коју људи који планирају спољну политику САД могу да замисле је формирање савеза између Русије и Кине“, каже она за Спутњик.

Лексиутинова истиче да су Американци прилично забринути због могућег зближавања Русије и Кине.
А што су ближе, то ће више чланака ове врсте бити објављено.

https://rs.sputniknews.com/svet/201911241121221140-najgora-americka-nocna-mora-u-vezi-sa-rusijom-i-kinom/

Највеће острво на свету нова мета Америке /фото/

© Sputnik / Ilya Timin
КОЛУМНИСТИ
18:40 08.12.2019

Пише Душан Пророковић


Оцене о менталном здрављу Доналда Трампа пљуштале су са свих страна, што по друштвеним мрежама, што у коментарима на објаву вести како Америка намерава да купи Гренланд. Углавном, све се сводило на тражење одговора на питање: да ли је председник САД нормалан? Али, шта је адут највећег острва на свету?

Нити се Трамп шалио нити је његов предлог некакво „Трампово лудило“. Аспирације Америке према Гренланду темеље се и на неким историјским вертикалама.

Данска је већ продала један део своје територије Американцима 1917. То су некадашња Данска западноиндијска острва, односно данашња америчка Девичанска острва, са територијом од око 350 квадратних километара и нешто изнад 100 хиљада становника. Острва су продата за 25 милиона долара.
САД су процењивале да ће Немачка окупирати Данску, те да ће Немцима тако припасти и спорна острва, а која им могу послужити као војна лука и пре свега — подморничка база, а то је већ претња за америчку безбедност. Са друге стране, Данце је ем коштало одржавање присуства на тим острвима, ем су били убеђени да ће овај архипелаг Американци ионако окупирати, ем су зазирали од Немаца, па и није било неког већег смисла да се противе.

И Труман покушао да купи Гренланд
Гренланд је највеће светско острво, дванаеста по величини територија на планети, распростире се отприлике на површини коју заједно заузимају Немачка, Француска, Шпанија и Турска, нису то малецка Девичанска острва...

Овде ствар у принципу није у величини територије. И Хари Труман је 1946. године покушао да купи Гренланд, и то за тадашњих 100 милиона долара, а за Трумана се баш и не може поставити оно питање са почетка — да ли је био нормалан?

Данци су се брзо предали 1940, организован оружани отпор трајао је непуна три сата, немачке снаге су прошетале до северозападног обода земље спремајући офанзиву ка Норвешкој, па се почело говорити и о статусу Гренланда. САД су отвориле конзулат на Гренланду, показујући да не признају окупацију Немачке, а затим и потписале споразум са амбасадором Краљевине Данске у Вашингтону о распоређивању америчких војника на овом острву.

Први амерички маринци искрцани су на Гренланд у јулу 1941. године, убрзо су тамо успостављене две ваздухопловне базе, које су остале активне до данас. Захваљујући овом споразуму и америчким војницима на Гренланду, Данска је одустала од дуго прокламоване политике војне неутралности, приступила НАТО-у и постала држава-оснивач Алијансе.

Амерички став о Данцима није нов
Сада, када би амерички правници прочешљали обимну документацију и препустили се креативном тумачењу, као што су то учинили на Косову, могли би доћи и до закључка како не само да имају право на Гренланд, него им још власт у Копенхагену дугује неколико милијарди јер су осигуравали безбедност дела територије током пола века.

Наравно, нико из Трамповог кабинета није веровао да ће понуда Данској бити прихваћена. Данска не показује спремност на уступке када се ради о њеним границама. Још од 1967. је у спору са Канадом због разграничења у Северозападном пролазу, на коридору који се протеже између канадске обале и Гренланда. Две земље су још 1973. извршиле делимитацију границе, што су потврдиле УН, али је проблем настао у утврђивању коме припада острво Ханс. Острво је ненасељено, величине свега 1,3 км2, али има значај за навигацију као и излов рибе. Када не посустају око територије мало веће од квадратног километра, како да се одрекну Гренланда?

Планине на Гренланду засуте снегом
© SPUTNIK / ИЛЬЯ ТИМИН
Планине на Гренланду засуте снегом
Америчку заинтересованост за Гренланд сада повећавају још три фактора.

Прво, климатске промене отварају Северни морски пут, САД у том региону касне са предузимањем одређених корака, сада је неопходно заокружити „Арктичку стратегију“ и у тим рачуницама Гренланд је од великог значаја. У контексту отварања Северног морског пута, на обалама Гренланда би могао бити изграђен већи број лука са пратећим садржајима.

Осамостаљивање тече споро
Друго, на Гренланду су пронађена велика налазишта бакра, гвожђа, ванадијума, молибдена, титанијума, ниобијума и тантала, као и значајне резерве графита, галијума, хрома, никла, цинка и уранијума.

Треће, најагилнији у истраживању природних ресурса на Гренланду су — Кинези! Ако Американци не буду агресивнији, није искључено да ће добити кинеске инвеститоре у комшилуку.

Приметно је и да још од 1979. тече процес осамостаљивања Гренланда. Од пре деценије, на острву ни дански више није службени језик, већ гренландски — језик инуитских староседелаца. Острвска популација је мала, на толиком простору живи свега 56.000 становника, од којих су 88 одсто гренландски Инуити, а у преосталих 12 одсто највећи део чине Данци. Раније је помињано да се референдум о статусу острва може организовати 2021. На референдуму о самоуправи 2008. три четвртине је гласало „за“.

Осамостаљивање тече споро и оптерећено је бројним отвореним питањима. Према истраживањима јавног мњења из 2016. године, 64 одсто становника Гренланда би на референдуму гласало за независност, али чак 78 одсто је против независности ако би то значило и пад животног стандарда. Наиме, гренландска економија се углавном заснива на излову и преради рибе и морских плодова. Природна богатства постоје, али се још није почело са експлоатацијом. Ако би Данска подигла баријеру за куповину рибе и ракова са Гренланда од стране ЕУ, уследио би колапс привреде.


CC0 / PIXABAY
Гренланд је далеко од свега
Зато су овакве бомбастичне изјаве Доналда Трампа важне, њима се охрабрују гренландски индепендисти, јача њихова позиција, шаље се порука да ће им Америка помоћи. Још се и врши притисак на Данску да блокира „Северни ток 2“, па ако тај притисак прође — прође.

У том контексту се може посматрати и последња иницијатива Стејт департмента да се током 2020. отвори амерички генерални конзулат у Нууку, главном граду Гренланда. Тренутно на острву има дванаест почасних конзула и само једна стална конзуларна мисија неке друге државе у пуном капацитету — исландска.

Трампова администрација види само амерички интерес и неће се либити одлука, па ни подршке осамостаљивању Гренланда. Рачунаће се резултат. Ако Трамп оваквим приступом буде успео да заштити америчке интересе и надокнади пропуштено из времена Буша и Обаме, историја ће га памтити само по томе, не по твитовима и осталим коментарима.

https://rs.sputniknews.com/autori/201912081121301283-najvece-ostrvo-na-svetu-nova-meta-amerike-dusan-prorokovic-prorok-grenland/


 



Заставе Турске и Велике Британије  се вијоре поред симбола НАТО-а  Турски експерт:
 НАТО више не задовољава турске безбедносне потребе© AFP 2019 /

GEORGES GOBET
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
20:34 08.12.2019

Турска је, од приступања НАТО-у, једна од његових највернијих чланица, али данас Алијанса више не задовољава турске безбедносне потребе, тврди бивши саветник турског премијера Мехмет Огутчу, председник Босфорског енергетског клуба и експерт у области енергетике, инвестиција, финансија и геополитике.

Основни разлог због ког НАТО више не задовољава потребе Турске је, према речима овог стручњака, Члан 5 Северноатлантског споразума, који је изгубио на ефикасности.

„Турска је од момента ступања у Алијансу један од највернијих савезника НАТО-а. Она је у великој мери преузела одбрамбени терет НАТО-а, учествујући у операцијама Алијансе од Авганистана до Сомалије и издвајајући око три процента свог БДП-а за потребе одбране. Након завршетка Хладног рата, Турска је постепено ојачала положај у региону, а данас тежи да заузме своје место у безбедносној архитектури, као независна сила у региону. Та жеља је праћена чињеницом да НАТО више не задовољава безбедносне потребе Турске, а фамозни пети члан Северноатлантског уговора је престао да се користи. Број земаља-чланица НАТО-а се увећао са 16 на 29, а осим тога, постоји озбиљан раскол између НАТО-а и ЕУ“, објашњава Огутчу.

Неповерење у Турску
Он је указао на значај састанка лидера Турске, Немачке, Француске и Британије на самиту Алијансе у контексту размене оштрих изјава између турских и француских лидера.

Треба имати на уму да је Турска друга земља по величини оружаних снага у НАТО-у и осма у свету по истом параметру. С те тачке гледишта, немогуће је занемарити као државу.

„Из моје перспективе, у НАТО-у тренутно не постоји ниједан ’играч‘ који би имао поверење у Турску, али као што је генерални секретар НАТО-а напоменуо, Турска је савезник ког не треба одбацити јер се на истоку граничи са Ираном, на југу са Сиријом, Ираком и источним Медитераном, а на северу има излаз на Црно море. У таквој ситуацији, чак и да таква регионална сила попут Турске не користи свој пуни војни потенцијал, остали међународни играчи не могу да предузимају мере без узимања у обзир њених интереса“, закључио је Огутчу.

https://rs.sputniknews.com/analize/201912081121301421-turski-ekspert-nato-vise-ne-zadovoljava-turske-bezbednosne-potrebe/

 


Руске мобилне апликације претња за америчку националну безбедност

© AP Photo / Jenny Kane
АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА
21:48 08.12.2019

Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) сматра да би сваку апликацију направљену у Русији требало сматрати претњом по националну безбедност.

На тај начин је америчка безбедносна агенција одговорила на предлог демократског сенатора Чака Шумера да апликацију „Фејсап“, производ руске фирме „Вајерлес лаб“, треба уврстити на списак претњи, објашњавајући свој став тврдњама да руска обавештајна служба ФСБ има могућности да контролише све врсте комуникација и услуга на руској мрежи без учешћа провајдера.

Претња за безбедност или слободна конкуренција
У Москви истичу да овакве провокације представљају борбу против слободне конкуренције, а политички аналитичар Павел Шипилин не искључује могућност да руске апликације буду забрањене на америчком тржишту.

„Американци користе тоталитарне методе у борби против конкуренције. Више не можемо говорити о капитализму и слободној трговини када се САД и велики број западних земаља полако трансформишу у тоталитарне земље. Американци губе позицију хегемона и на сваки начин покушавају да зауставе тај процес.
После приче са Сноуденом, све сумње америчких обавештајних служби према Русији, Кини, Индији и европским земљама су ирелевантне. САД контролишу цео свет и немају никаквог права да било кога оптужују “, рекао је Шипилин.

Бивши виши официр ФСБ-а Димитриј Јефимов сматра апсурдном оптужбу да мала руска ИТ фирма својим производом угрожава националну безбедност САД.

ИТ корпорације у САД под контролом америчке „агенције без имена“
„Још од масовног ширења и коришћења руског антивируса ’Касперски‘, Москву оптужују да она у ’домаће‘ програме инфилтрира различите врсте других програма као што је на пример ’бекдор‘, које користи за шпијунажу. Такву праксу су заправо покренули сарадници америчке Државне безбедносне агенције, која се још назива и ’агенција без имена‘. Сарадња те обавештајне агенције са америчким корпорацијама, као што је на пример ’Гугл‘, знатно је дубља и јача него сарадња ’Лабораторије Касперски‘ и руских државних органа. Русија се никада не меша у активности компаније ’Касперски‘, а америчка Државна безбедносна агенција користи могућности ’Гугла‘ за прикупљање података, уз сагласност корисника или без ње“, рекао је Јефимов.

Предизборне комбинације
Експерт сматра да је демократама потребан било какав разлог како би вратили Русију на дневни ред унутрашњих политичких борби, а све у контексту предстојећих председничких избора у САД.

Апликација за мобилне телефоне „Фејсап“ може трансформисати лице, учинити га насмејаним, старим, младим. Направљена је у јануару 2017. године за телефоне који користе оперативни систем компаније „Епл“, а у фебруару исте године за телефоне са оперативним системом „Андроидом“. Две године након лансирања, та апликација је ушла у топ десет најпопуларнијих апликација, преузета је више од 73 милиона пута, а за само десет дана на врхунцу потражње зарадила је више од милион долара.

https://rs.sputniknews.com/analize/201912081121276606-ruske-mobilne-aplikacije-pretnja-za-americku-nacionalnu-bezbednost-lena-milojevic-fejsap-vajerles-lab/

ПУТИН ОДЛУЧНО ДА ИЗБЕГНЕ СВЕТСКУ КАТАСТРОФУ:
Спремни смо да продужимо договор о наоружању!
Америка може да одахне!

 06-12-2019 22:30

Москва је спремна да продужи последњи главни споразум о контроли нуклеарног оружја, без услова или даљњих разговора, рекао је председник Владимир Путин, поновљајући став Русије о споразуму СТАРТ који истиче 2021. године.




„Русија је спремна да, што пре, пре краја године, што пре, продужи СТАРТ споразум без икаквих предуслова, како касније не би било двоструког, троструког тумачења наше позиције. То кажем званично", нагласио је председник.


Споразум СТАРТ, којим се Москва и Вашингтон обавезују да смање број својих стратешких нуклеарних ракета за половину, потписан је у априлу 2010. године. Споразум истиче у фебруару 2021. године, али постоји опција да се он продужи до 2026. године.

Русија је већ поднела сву папирологију потребну за почетак разговора о продужењу споразума, али САД нису реаговале на тај предлог. Москва је забринута јер је Трампова администрација спремна да одустане од споразума, баш као што је то случај и са Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета (ИНФ).


По овом споразуму (ИНФ) Русији и Сједињеним Америчким Државама је било забрањено постављање ракета на копну са дометом између 500 и 5,500 км у Европи и био је камен темељац безбедности у Европи од 1987. године. Једностраним повлачењем САД-а из споразума Русији није преостало ништа друго него да га и она напусти, што је изазвало страх од нове трке у наоружању између двеју земаља.






Извор: vostok.rs