Жеља за Европом по сваку цену-А шта је Европа?

» писао инфо-служба покрета у: Вести
1) Идеја евроскептицизма, у неколико тачака

• Србија није једина земља која се двоуми о чланству у ЕУ. На пример, Швајцарска, Норвешка и Исланд нису изоловане земље, чак су међу најбогатијима у Европи, а не желе у ЕУ.

• Европска унија није савршена творевина. Један од кључних аргумената против је недостатак демократичности. На пример, чланови Европске комисије, њих 27, доносе одлуке о законским иницијативама унутар ЕУ, а не бирају их директно на изборима народи ЕУ!

• Мегабирократија добро описује стање у Унији. Само Комисија запошљава 54.000(i) административних радника. Од настанка 1957. године 667.000(ii) страница регулативе и закона је донесено, многи су небулозни(iii). Око 26% је још активно, а сваке године је све више и више. То се преводи на 23 језика.

• По речима европског комесара за бизнис(iv), та масовна регулатива Уније привреди ствара трошкове од 600 милијарди евра годишње, док је прорачуната корист од јединственог тржишта око 165 милијарди.(v)

• На два узастопна референдума, Француска и Холандија су одбациле предложени Устав ЕУ. То није одвратило политичаре да промене име документа, избаце реч Устав, и донесу „Лисабонски споразум“ без новог референдума. Толико о демократији.

• Стандард земаља у нашем окржењу које су скоро приступиле у Унију, Румуније и Бугарске, је још увек близу нашег, и поред чињенице да нису биле под санкцијама.(vi) То показује да економски развој не зависи само од чланства.

2) Реалност уласка у ЕУ, из перспективе Србије и региона

• По речима немачког амбасадора у Србији, ако будемо добри бићемо у ЕУ за 20 до 25 година.(vii)

• Страни медији, као што су Би-Би-Си и Си-Ен-Ен су мало блажи, говоре о 10 до 15 година, под условом да се одмах „смиримо“.

• Много већи проблем од декларативног залагања за интеграције је стварни учинак. Да Србија испуни само еколошке стандарде ЕУ захтева много труда и много ресурса. Наша политичка елита већ 8 година прича, а ништа не ради.

3) Отимање Косова и Метохије, неприхватљиве уцене

• Мисија ЕУЛЕКС, која настоји да, без нашег пристанка, замени привремену администрацију УН на Космету, има за циљ успостављање државе на територији Републике Србије. То не раде Американци, не ради НАТО. То је мисија Европске Уније.

• Британија, Француска, Немачка, Аустрија, Италија, Белгија, Финска су признале независност Косова и Метохије.

• Дипломатски дописник Би-Би-Сија(viii), говорећи о политици „и Европа и Косово“ описује те циљеве као „непомирљиве“. Политичари обмањују народ ако говоре да је приступ Србије у ЕУ могућ без признавања независног Косова и Метохије.

• Србија без Косова и Метохије није више иста држава, ми не смемо пристати да тероризам и агресија буду оправдани методи стварања нових држава.

EВРОПА ИМА АЛТЕРНАТИВУ

Три разлога за тражења алтернативе:

1) Рецесија на Западу?

• Економија САД је у кризи због великог броја ризично издатих хипотекарних кредита који се сада не отплаћују. Ова криза је дестабилизовала и остала светска тржишта и опасно прети да гурне и САД али и највеће европске земље у рецесију.(ix)

• Цена барела нафте је прешла 100$. То ће додатно оптеретити економије земаља које су већ на ивици рецесије.

• Ко у Европи зарађује на ценама нафте? Русија!

2) Остала тржишта

• Само Кина, Индија и Русија, земље које не признају независност Космета, имају 2.6 милијарде становника.

• Ове три земље имају просечан економски раст у 2007. години од 11,4%, 8,5% и 8,1%. Британија, Америка и Француска имају раст од 2,9%, 2,2%, 1,8%(x). Да ли је погрешно стремити да се производи пласирају у тржишта која се муњевито развијају и чији грађани постају све богатији, или у економије где је конкуренција огромна, стандарди веома високи а тржиште затрпано?

3) Шта за Србију?

• И без уласка у ЕУ, Србија може да успоставља билатералне споразуме са Унијом, од прикључења у слободно тржиште(xi) (ЕФТА) до шенгенских виза(xii).

• Постојеће посебне везе са Русијом нам пружају драгоцену прилику да искористимо домаће производне капацитете, и стварају примамљиву понуду за стране инвеститоре који желе да се пробију на то тржиште.

• Без уласка у ЕУ, сачуваћемо суверенитет као гарант развоја демократије у земљи, ослободићемо се усвајања огромне количине регулативе које могу бити добре, али само ако се донесу и спроведу са планом да то реши дати проблем, а не као параван за улазак у ЕУ.

• Без Косова и Метохије, Србија нема будућност. Зато Европа мора да има алтернативу!


———————————–

i Found: EU’s 29,000 hidden employees, Telegraph, 29.1.2007.

ii OpenEurope, 2.1.2007

iii Регулатива 2257/94 прописује дозољен степен закривљења банана, као и дужину и обим.

iv Günter Verheugen, Uphill battle against Brussels bureaucracy, Financial Times, 10.10.2006.

v Процена Европске Комисије за пораст БДП од 1986-2002 у земљама ЕУ.

vi БДП по особи, Србија ($7265), Бугарска ($10844), Румунија ($11989), Русија ($14600), ЕУ ($29342)

vii Андреас Цобел, амбасадор Немачке у Србији, БЕТА, 11.4.2007.

viii Serbia at a crossroads, Џејмс Робинс, BBC, 22.2.2008.

ix Recession in the US ‘has arrived’, BBC, 8.1.2008. x CIA World Factbook

xi Швајцарска има споразум са ЕУ да учествује на слободном тржишту Европе (ЕФТА)

xii Исланд и Норвешка нису чланице ЕУ али јесу чланице Шенген споразума.

……………………………………………………….

http://www.srpskinacionalisti.com/

Svako poredjenje Srbije sa nabrojanim zemljama nema veze sa mozgom. Ako to iz aviona nekima nije jasno, svaki dalji komentar je suvisan.....

Постоје теме, зашто мрзе С.А.Д., зашто мрзе Русију и ваљда би било сасвим нормално да на овој теми дискутујемо о томе зашто мрзе Е.У.

Једино ако за Кокоту и његове истомишљенике је ово недопустиво и политички некоректно.

Али срамота је све сваљивати на нато и с.а.д., када знамо каква је улога Е.У.

П.С. потписивање свих важнијих Е.У. аката се врши у неком двору испод великог кипа неког католичког бискупа, ако неко има ту фотку нека је постави.

Ево где Тадић сања да потпише чланство четвртом рајху ... испод католичког бискупа, а претходно ће да научи како се врши миса.
Јел то та секуларна Европа ?

Јел то та секуларна Европа ?

Off-topic obrisan

Evo, ja ne mrzim EU i govorim u prvom licu jednine.

Европска Унија и неоколонијализам

Оно по чему је пројекат Европске Уније јединствен и по чему се разликује од свих ранијих идеолошких пројеката овог типа јесте што је у њему усавршено деловање спољне и унутрашње присиле у остварењу неоколонијалног потчињавања европских нација.

Методи спољне присиле су познати и подразумевају војну и економску присилу у спровођењу одлука, док су методи унутрашње присиле новијег датума и много су суптилнији, али потенцијално опаснији. Реч је о присили која има за циљ наметање ауторопства, дакле ропства које човек намеће сам себи. То је ропство човека својим најнижим нагонима и поривима на нивоу личности, са једне, и ропство заједнице девијантном неолибералном и неоколонијалном концепту „слобода“ и „људских права“, са друге стране. Ко год се саглашава са таквим наметнутим духовним и моралним начелима на нивоу заједнице у којој живи по аналогији ће се сагласити и са истим начелом на личном плану. И обрнуто. Јер је морални закон један те исти, било да га човек поседује на нивоу заједнице или личности.

O потрошачком друштву…

Наметање стихије потрошачког друштва је свакако део таквог антихришћанског система вредности. У том смислу, довољно је само да се подсетимо тужних слика како Срби газе једни преко других да би ушли на отварање Mеркатора или неког другог тржног центра или на шта су све спремни да би добили телевизор упола цене. Врло брзо и овде можемо очекивати услов пред који су постављени потрошачи у једној европској робној кући да само голи могу ући у ту робну кућу, а да као награду могу да купе одећу по великом снижењу, итд. Човек заправо кроз прихватање потрошачког менталитета прихвата и начин размишљања по тим калупима, дакле, прихвата потрошачку философију живота која као нуспродукте има прихватање и оваквих понижавајућих услова. Управо та и таква слика Србије симболизује део вредности које са собом доноси и које ће донети Европска Унија. Важно је уочити да се такав систем вредности агресивно подстиче преко масовних медија и система јавног морала и њега не само српски народ већ и већи део човечанства прихвата као цивилизацијску норму.

Насупрот светосавским духовним и моралним оквирима, читав двадесети век у Европи, али и Србији, све снажније афирмише систем јавног морала и медија који почивају на егоизму, огољеном материјализму и атеизму. То су три начела која господаре европским духом још од Француске револуције. Од тада па до дана данашњег сви преовлађујући идеолошки правци: од комунизма, преко фашизма и нацизма па до либералног капитализма, имају у својој духовној основи, у свом моралном програму, ова три начела као владајућа. Резултат наметања духа такве морално посрнуле и секуларизоване Европе је данас јасно видљив. Нижа природа човекова ставила се испред Божије природе у човеку, односно испред начела духа и заједнице. Такав европски човек бива онеспособљен за више духовне домете будући да је допустио да телесност живљења и размишљања буде господар његовом моралном закону, а не обрнуто. На тај начин човек своди себе на своју нижу природу, своди себе на тзв. „економску животињу“. Такав, постхришћански Србин ће пре одабрати Европску Унију него Косово и Метохију, пре ће одабрати шенген визу да би се сликао испред Ајфелове куле, него доћи у посету Србима у косовско-метохијским концентрационим логорима. Такав Србин, дакле, губи осећај заједнице којој припада, губи свој морални архетип и прихвата нови, евроунијатски.

Овде, свакако, није реч само о идеолошким разликама, већ о потпуно различитом погледу на свет и философији живота. Зато питање Европске Уније и не може бити разматрано само на идеолошкој равни, већ пре свега на терену система вредности. Срби су поново, по ко зна који пут у својој историји, стављени пред стару дилему: да ли продати „веру за вечеру“? Прецизније речено, ми смо данас пред дилемом: продати веру, односно Косово и Метохију, за сан о европској вечери и „светлој“ европској „будућности“. Дакле, не обећава ли нам та Европа бољи стандард, путовања, златне куле и градове, све и свја… Све то зарад поклоњења златном телету потрошачког европског раја. Заузврат се од нас тражи одрицање од нас самих, од наше духовне вертикале, од нашег Јерусалима – од нашег Косова и Метохије.

ЕУ и Косово и Метохија

Можда ће се неко запитати шта још има да се каже ново на ову тему, а да то већ није речено од стране (псеудо)интелектуалене елите или представника политичких структура у Србији? Али о Европској Унији може и мора много тога новог да се каже. Уствари, о Европској Унији готово да ништа осим познатих идеолошких мантри о великом европском тржишту, уређеном законодавству и слободном кретању „људи, капитала и роба“ и није речено. Као да Русија није трипут веће тржиште, као да нам нису омогућени много повољнији услови за проток „људи, капитала и роба“ са руске стране кроз споразум о слободној трговини и последњи гасни споразум, а посебно кроз немерљив потенцијал у свим другим областима заједничке сарадње у будућности. Међутим, стиче се утисак да би свако ко би рекао нешто другачије на тему ЕУ од оног официјелног мишљења био унапред етикетиран као назадан, немодеран, као противник светле европске будућности…

Можда ни Двери српске данас не би објавиле овај зборник на тему Европске Уније, и поред свих економских, геополитичких и других неоспорних аргумената који о њој критички казују, да није зазвонило звоно за узбуну. А то је Косово и Метохија. Косово и Метохија је вододелница која је отрезнила многе Србе који су спавали дубоким европским сном. То је онај Рубикон преко кога ниједан искрени православни Србин неће прећи у трагању за „бескласним“ отвореним друштвом и изгубљеним „рајем“ новог бриселског централног комитета. Јер Европска Унија је, ипак, пролазна идеолошка творевина владајућих глобалистичких елита, док је Косово и Метохија у срцима духовних потомака светородних Немањића – вечно. И зато овај зборник.

Извор - српски националисти (Прва јавна расправа у Србији на тему ЕУ - Двери Српске)

Slobodan Antonić

SRBI I „EVRO-SRBI“

Da li je u Srbiji na dnevnom redu pitanje nacionalnog identiteta?

Kada sam u maju 2001. godine u „Helsinškoj povelji“ pročitao izraz „evro-Srbi“ slatko sam se nasmejao. U uvodniku tog broja, naime, stajalo je da u Srbiji, osim Srba, žive i izvesni „evro-Srbi“. Oni naseljavaju, pisalo je tamo, uglavnom Vojvodinu i Beograd i igraju „glavnu ulogu“ u evropeizaciji Srbije. Što je, valjda, u Srbiji više tih evro-Srba, a manje onih „običnih“ Srba, Srbija će pre ući u Evropu.

Ideja o pretvaranju Srba u evro-Srbe izgledala mi je tada bizarno. Nacionalni identitet je nešto poprilično postojano i ne može se tek tako menjati, mislio sam. A onda se dogodila Crna Gora. Tamo je, još 1997, ogromna većina ljudi delila veći komad svog identiteta sa nama. Bili su deo iste istorije kao i mi, pisali istim pismom, navijali za iste timove... Tada je tamošnja vlast stala iza projekta nacionalnog preumljenja. Do 2002. godine elita je gotovo sasvim „montenegrizovana“. Do 2006. montenegrizovano je i dovoljno naroda da se dovrši razdvajanje. Crna Gora sada stvarno izgleda kao država nekog drugog naroda. Naroda koji nema srpsku istoriju i smeta mu srpsko ime u nazivu crkve ili jezika.

Kako je to postignuto? Kako je tolikom narodu „prelomljen mozak“? Odgovor je jednostavan: razvojem i učvršćenjem poželjnih stereotipa. Na jednom kraju nalazili su se negativni stereotipi. Oni su isključivo bili vezani za Srbiju i Srbe. Svi ih znamo: „nasilni“, „zaostali“, „krivi za ratove“, „hegemonisti“, „izvođači genocida“... Na drugom kraju stajali su pozitivni stereotipi, naravno o Evropi i Evropljanima: „razvijeni“, „tolerantni“, „miroljubivi“, „napredni“... Ovi stereotipi nisu utuvljivani samo beskrajnim ponavljanjem. Oni su bili praćeni i ekonomskim potkrepljenjem. Biti sa Srbijom donosilo je sankcije ili besparicu. Biti sa Evropom, biti „Montenegrin“, značilo je imati novca – od „suporta za unapređenje lokalne uprave“ do „fija za facilitatore i program-asistente“.

Ko ne želi da bude dobar i voljen? I ko ne želi da dobro živi? Kada se stvari tako postave, izbor dolazi sam od sebe. Lepo je i lako putovati u Brisel ili dočekivati u luci „Ruzvelt-DDG 80”. Lepo je i lako biti Montenegrin. Iza tebe stoji država, iza tebe stoji EU, iza tebe stoji „Ruzvelt-DDG 80”. A biti Srbin-Crnogorac? To znači biti sam, biti po strani od poslova, znati da za tvoju decu nema državne službe , gledati svoje pismo samo na porodičnom grobu i bojati se da ćeš na vratima svoje crkve sutra zateći novog, nepoznatog sveštenika koji će ti reći: „Priđi, Mašane, stigla je i tebi sloboda.”

Crna Gora i projekat „Montenegrin“ dolaze mi, ovih dana, često na pamet. Pogotovo kada čujem kako Kosovo nema veze sa našim identitetom. Uopšte, ne smejem se više identitetskom inženjeringu. Naučio sam da to radi. Gledam kako isti mehanizam negativnih i pozitivnih stereotipa i ovde melje. „U Srbiji je zabeležen jedan veoma redak psihološki fenomen“, začuđeno primećuje jedna profesorka psihologije – „negativni autostereotipi“. To je ono kada ljudi svoju sopstvenu grupu vide kao „glupu“, „zaostalu“, „primitivnu“, „idiotsku“... Obično etničke grupe imaju pozitivne stereotipe o sebi, a negativne o drugima. Vrlo retko se dešava da se negativni stereotipi razviju prema svojoj sopstvenoj grupi. Za to je potrebno više strašnih, traumatičnih iskustava, za to je potrebno „utuvljavanje ponavljanjem“. Tada mnogi žele da napuste grupu. Negativni autostereotip je jasan znak krize identiteta i neizbežni uvod u njegovu promenu. Postaje se neko drugi. Postaje se – „evro-Srbin“.

„Srbin sam i ne podnosim ćirilicu! Hoću latinicu! Osećam se ugroženim od države Srbije“, piše jedan posetilac sajta B92. Dobrodošao. „Građansko društvo (jeste ovde) daleka budućnost, a Srbi su ksenofobičan, zatucan i primitivan narod“, piše druga posetiteljka. Dobrodošla. „Možda moja mala nacionalna svest još nije ustala sa noše, ali osećam da i to malo g... nacionalnog ponosa koji ponekad osetim neverovatno smrdi“, piše jedan B92 „bloger“. Dobrodošao. Evropa baš čeka na sve vas koji „ne podnosite ćirilicu“, mislite za neki narod da je „zatucan i primitivan“, a za svaki nacionalni ponos verujete da „neverovatno smrdi“.

Što se mene tiče – pa makar nikad ne ušao u Evropu – držaću se mišljenja da Srbi nisu ništa pametniji, ali niti išta gluplji od drugih naroda; neću Srbiju smatrati najboljom zemljom na svetu, ali ni „crnom rupom iz koje treba otići“; neću se zanositi idejama o „najstarijem pismu“, ali ni izbegavati da pišem istim slovima koja su koristili i moj otac, i deda, i pradeda. I znaću tačno šta ću da uradim ako me na ulazu u crkvu sačeka neki novi, nepoznati sveštenik koji će da mi kaže: „Priđi, Antoniću, stigla je i tebi sloboda“.

Извор - нспм

Ma kakvi.. Cak mi je zanimivljivo citati trivijalnosti kakve su iznete u prvom postu ili pak tekstove intelektualnih giganata iz "dveri srpskih", "srpski nacionalista" i ostalih organizacija tog tipa..


Simpa recenica koja oslikava karakter takvih i slicnih tekstova... na cinjenice, patetikom.. slatko.. :chuckel:

Gambi

A zasto nisi naslovio temu "Zasto --neki-- mrze EU?" :D Znas, kada radis propagandu, treba to malo zaviti u fini papir, a ne tako seljacki kao ti sto radis :D  :[115]:

Zar vas to Vujke nije ucio ... eeee, pa to su osnovne stvari :P

Ma kazem ja, sta taj kip predstavlja? To treba radikali da sruse :P U inat

 :mrgreen: