Регионалне странке – „тражена роба”
Г17 плус, социјалисти и Љајићев СДП покушавају да уз себе вежу мање регионалне партије из Крагујевца, Пирота и Зајечара како би ојачали позиције пре наредних избора

Чланице владајуће коалиције које су досад међусобно „ратовале” око законских предлога, али и око поделе изборног плена, од јесени би могле да се сукобе на још једном фронту. Чак три, од седам странака које имају представнике у Влади Србије, (Г17 плус, СПС и СДП) наиме, намеравају да се „прошире” мањим регионалним странкама. Регионалне странке, са друге стране, свесне тога да су „тражена роба”, не желе да се олако препусте већим партнерима, покушавају да сачувају своју аутономију на локалном нивоу, а истовремено желе претходно да се повежу и са другим регионалним странкама и коалицијама, како би ојачали преговарачке позиције.

Најдаље је у припремама за „проширење” отишла Г17 плус, која је је већ почела преговоре са странком Заједно за Шумадију, крагујевачког градоначелника Верољуба Стевановића, Коалицијом за Пирот Владана Васића и Покретом „Живим за Крајину” Бошка Ничића. Последњи се тим разговорима прикључио и председник „Хемофарма” и лидер Вршачке регије Миодраг Бабић. Њих четворица су недавно вечерали у Београду са лидером Г17 плус Млађаном Динкићем, што за „Политику” потврђује и портпарол Заједно за Шумадију Зоран Палчић.

Према незваничним информацијама, Динкић је био у преговорима и са јагодинским градоначелником и лидером Јединствене Србије Драганом Марковићем Палмом. Та прича је, међутим, завршена оног тренутка кад је Марковић рекао да неће подржати измене Закона о информисању на којима Динкић инсистира. Лидер Г17 плус је, како „Политика” незванично сазнаје, председника ЈС о прекиду разговора на ту тему обавестио СМС-ом.

Конгрес нове странке требало би да буде одржан у новембру, а припреме за његово организовање почеће већ у септембру, до када ће бити познато и име нове странке. Мада се спекулисало да би њен назив могао бити „Унија региона”, вероватније је да ће у називу странке остати само реч „унија”.

– То ће бити странка десног центра, која ће се залагати за евроатлантске интеграције, а својом структуром и организацијом показаће да је суштински за децентрализацију и регионализацију Србије – каже за „Политику” Влајко Сенић, посланик Г17 плус.

На формирању нове странке социјалдемократске оријентације ради и Расим Љајић, лидер Санџачке демократске партије, али он неће „копирати” Динкића и неће обједињавати постојеће мање странке. Након што је пропало спајање СДП са Демократском странком у конфедерацију странака, Љајић је, како „Политика” сазнаје, одлучио да нову странку прави ослањајући се, пре свега, на привлачење истакнутих појединаца. Њихова имена се, међутим, још држе у тајности, а јавно се за сврставање уз Љајића изјаснио само Зоран Драгишић, председник Независних социјалдемократа.

У „потеру” за новим партнерима дала се и Социјалистичка партија Србије Ивице Дачића, која је, баш као и Љајићев СДП и Динкићев Г17 плус, ступила у контакт са председником Општине Пирот и лидером локалне коалиције Владаном Васићем који се, међутим, како каже, још није никоме обећао.

– Само смо разговарали. У Коалицији за Пирот има оних који су за, и оних који су против овакве сарадње, као и када смо прошле године одлучивали о коалицији са Г17 плус. Потребан нам је стратешки партнер на националном нивоу, а не тутор. У овом тренутку морамо да размислимо да ли хоћемо да се бавимо само локалном политиком или ћемо наћи начин да утичемо на централни ниво преко савеза са одређеним странкама – каже Васић за „Политику” додајући да је српској политичкој сцени неопходно укрупњавање, али да јаке локалне и регионалне странке желе да остану аутономне.

Ни веће странке још нису сигурне како ће успети да се изборе са „аутономаштвом” регионалних лидера, као што нису сигурне ни да ли ће им се савез са њима исплатити на изборима. У већини странака које би да се „шире”, наиме, свесни су да њихови потенцијални партнери носе са собом одређени број гласова, али нису уверени да ће се сви они прелити и њима, уколико до фузије дође. А на питање због чега онда улазе у такве пројекте, као по правилу, одговарају да би на тај начин, поред осталог, створили неку врсту уточишта за поједине јаче локалне представнике великих странака који би у једном тренутку могли да се одметну од страначких централа у Београду. А тај тренутак би, према њиховим проценама, могао да наступи оног тренутка кад се крене у регионализацију Србије.

Нема сумње, такође, да садашњи партнери демократа у Влади Србије, желе да се на време припреме и за неке будуће изборе, о којима наводно нико не размишља, како би у новој подели власти имали што већу улогу, без обзира на то ко би им био „старији” партнер.

Марко Р. Петровић

-----------------------------------------------------------

Из Шумадије на целу Србију

Иако је основана 2. маја ове године, Заједно за Шумадију, странка настала из Заједно за Крагујевац, већ има своје одборе у Рековцу, Смедеревској Паланци, Баточини, Книћу, Сокобањи, Трстенику, Чачку, Крушевцу, Горњем Милановцу, Александровцу, Тополи и Рачи, а у завршној фази оснивања су и огранци ове партије у Аранђеловцу, Великој Плани, Младеновцу и Свилајнцу. У повоју су и политички одбори у Параћину, Краљеву и Смедереву, а портпарол Заједно за Шумадију Зоран Палчић у разговору за „Политику” открива да се ширење странке, чији је лидер градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић, неће зауставити само на централној Србији.

– Ускоро путујем за Сремску Митровицу и Шид, где би требало да разговарам са представницима Заједно за Срем. Намера Заједно за Шумадију је да сa Сремцима потпише неку врсту облигационог уговора о заједничком наступу на следећим републичким изборима – каже Палчић и додаје да их тренутно не занимају само Ниш и југ Србије.

Под „капу” Заједно за Шумадију, према Палчићевим речима, могу ући све оне локалне и регионалне политичке организације, или удружења грађана, која су способна да сачине план економског развоја својих општина. Економски развој Србије, наводи Палчић, представља приоритет „прве аутентичне шумадијске странке”. Он наглашава да због дијаметрално супротног става по питању регионализације и децентрализације сарадња није могућа са СРС, СНС, ДСС и НС.

Б. К.

-----------------------------------------------------------

Сви би Пироћанце

Коначну одлуку о томе да ли ће прихватити позив Млађана Динкића, Ивице Дачића или Расима Љајића, у Коалицији за Пирот даће „кад ситуација постане јаснија”, али то неће бити пре септембра. Тако каже лидер Коалиције и председник Општине Пирот Владан Васић. Он очекује да будуће партнерство буде регулисано уговором.

– Тек ће се разговарати о свим детаљима сарадње, али кад нам се понуди нацрт споразума о заједничком деловању, онда ћемо се о њему изјаснити – каже за наш лист Владан Васић.

„Коалиција за Пирот” је, иначе, искључиво локални покрет који је Васић основао са пријатељима, независним стручњацима и некадашњим члановима странака социјалдемократске оријентације. Владан Васић је први председник општине изабран на непосредним изборима 2003. године када је Коалиција освојила 10 одборничких мандата и уз помоћ СПС-а, СПО-а и радикала формирала власт. До прошлогодишњих избора нису подржали ниједну странку на националном нивоу. Најпре су у другом кругу председничких избора подржали Тадића, а на парламентарним изборима Листу за европску Србију што им је донело више од 13.000 гласова.

У другом мандату „Коалиција за Пирот” од 56 има 26 одборника, а на листи су и чланови СПО-а и Г17 плус. Одмах је направљена коалиција са СПС-ом и ДС-ом.

М. П.

-----------------------------------------------------------

Тесна Тимочка крајина

Покрет „Живим за Крајину” зајечарског градоначелника Бошка Ничића, од маја прошле године, са мноштвом коалиционих партнера, међу којима званично нису само ДС, ДСС, СРС и ЛДП, има апсолутну власт у Зајечару, али и своје одборнике у Књажевцу (11) и у Бору (3).

Ничић је Покрет „Живим за Крајину” званично основао пре три године са амбицијом да преко њега и његових „филијала” освоји власт у свих осам тимочких општина. Али, Ничић није имун ни на позиве Млађана Динкића да му се придружи.

Уз Покрет „Живим за Крајину” су и СПО, ПСС Богољуба Карића, СДП Небојше Човића, са којима је био и пре избора, као и постизборни партнери СПС, ПУПС и Г17 плус. Сви заједно имају 32 одборника у парламенту са 50 одборничких места. Често је на Ничићевој страни и осам радикала и шест демократа. У опозицији, која практично и не постоји, још су стварно само два одборника ДСС и два одборника ЛДП.

Сам Ничић је био дугогодишњи посланик Нове демократије, а потом и функционер либерала Србије. Потом је оформио Покрет „Живим за Крајину”, са којим је прво био партнер СПО-у на републичким изборима, а потом је на председничким изборима 2008. године подржао кандидата СРС Томислава Николића.