Па овако. Дечка познајем око 2 месеца и добро се слажемо, причамо баш о свему и супер се зезамо. Идемо заједно на факс, па се ван факса и нисмо пуно дружили. Иако се кратко знамо, обоје смо се сложили да имамо осећај да се знамо читав живот.
Е сад, скоро сам схватила да ја њега више не гледам као друга и да желим више. Много ми прија његово присуство (загрљаји, пољупци у образ), стално размишљам о њему и желим што више времена да проведем с њим. Док смо заједно, учини ми се и по причи и по гестовима да ни он није равнодушан према мени, али овако ме још никад није први назвао, послао порку или бар цимнуо, мислим да би могло проћи и по недељу дана да ме се не сети... Не умем да га прочитам никако... Никад ми се овако нешто није десило па не знам шта да радим. Потпуно сам изгубљена, одбијам сваког мушкарца који ми приђе и то почиње јако да ме нервира.

Ако има неко било какав савет, била бих му јако захвална!

Ja bih na tvom mestu bila iskrena prema njemu i rekla kako jeste pa sta bude.

Imam savet: promeni naziv teme ako ikako možeš, jer, ako se ne varam, ovo je stih pesme neke Zvezde Granda...     

Prijateljstva koja prelaze u nešto više 

Sto, bas dobar naziv 

' .. promasi bar milimetarrrr i poljubac ce bitiiiii duuug .. '

( A mozes lepo primeniti taktiku iz pomenute pesme, na foru se okreni i poljubi ga za milimetar u stranu ) 

Taaaaakviiih mi jeee ..... spisak (  ) ... duuuug .. 

a mozda je jedan od "onih"?

Не знам јесам ли толико храбра... Шта ако погрешим, па изгубим и доброг пријатеља... Не знам како би се носила са таквом ситуацијом


Није сигурно један од ''оних'', у то сам бар сигурна 

To je rizik, ali ja u svakom slucaju ne bih mogla biti drug sa nekim ko mi se svidja i jos cutati o tome. Previse mucenja za mene.

Ako pogreshish umrecesh u agoniji bola ... 

poljubi ti njega i vidi sta ce da uradi ali onako spontano