Zašto jedni više, a drugi manje vole seks
Pohota u genima
Ustanovljena uzajamna veza između receptora za dopamin i polne požude

Posledica promena u jednom genu



Hoće li psiholozi, psihijatri, seksolozi i ostali izgubiti „čarobni štapić” kojim su mahali kad god se neko požali na (znate već kakve) smetnje?

(Ne)žudnja za suprotnim polom je, delimično, posledica promena u jednom genu, saopštili su naučnici sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu (Izrael). Da li to znači da su jedni ljudi više, a drugi manje gladni seksa?

Naučni tim, koji je predvodio Ričard Ebstejn, ispitao je DNK 148 zdravih visokoškolaca ženskog i muškog roda i nalaze uporedio sa iskazima iz upitnika istih ispitanika u kojima su sami opisali svoju seksualnu želju. Dva najzanimljivija bila su: „Koliko vam je važan seks” i „Imate li često seksualne maštarije”?

Samo 20 odsto stanovništva

Kada su odgovori, od kojih su neki na prvi pogled ličili na lovačke priče, upoređeni s laboratorijskim nalazima ustanovljena je uzajamna veza između gena D4 (DRD4), receptora zaduženog za dopamin, i procene vlastite požude. Istraživači su uočili da studenti sa osobenim vidom pomenutog gena imaju, u grubim crtama, pet odsto slabiji seksualni nagon. U proseku, oko 70 posto stanovništva odlikuje se niskouzbuđujućim, a 20 odsto visokouzbuđujućim oblikom ove „nasledne jedinice”.

Ričard Ebstejn objašnjava da ljudi koje snošaj manje privlači sada znaju da razlog leži, jednim delom, u genima koje su nasledili.

Dopamin je hemijska tvar ili neurotransmiter koji luči mozak, a utiče na seksualno ponašanje ljudi i životinja.

Upravo taj prijemnik, koji delom nadzire moždani odgovor u vidu dopamina, povezan je sa središtem za telesno zadovoljstvo.

Prethodna proučavanja na pacovima pokazala su da delovanje leka na taj gen podstiče ili prigušuje erekciju.

Telesni odgovor – ukrućivanje

Naravno, još nije sasvim jasno kako ta genetska razlika može da pojača (oslabi) pohotu, jer dopamin u mozgu na nekoliko načina upliviše na naše ponašanje. Osim polnog nagona, najizrazitije deluje na lekove i hranu.

Odranije je poznato da je kod ljudi gen DRD4 u sprezi sa žudnjom za svakojakim novim uzbuđenjima, uključujući seksualno. Po svemu sudeći, dopamin podstiče mozak da se hitro odazove na nadražaj i brzi telesni odgovor kao što je ukrućivanje (erekcija).

Dotični rezultat je u saglasnosti s drugim proučavanjima, na primer s lečenjem Parkinsonove bolesti medikamentima koji povećavaju lučenje dopamina. Kod takvih bolesnika primećen je porast seksualnog nagona. Uprkos tome, znalci upozoravaju da se ispitivanje mora ponoviti u znatno većoj grupi ispitanika pre nego što se potvrdi.

Međutim, verovatno raspored ili poredak izvesnih gena uobličuje našu seksualnu požudu i ponašanje, uporedo s vaspitanjem, kulturnim navikama i životnim očekivanjima. Ali, pojedine zabrane (tabu) otežavaju da se dotični „genetski podupirač” temeljno izuči, smatra Din Hamer iz Nacionalnog instituta za zdravlje u Betezdi (SAD), jedan od potpisnika osporavanog istraživanja koje povezuje genetska odstupanja i sklonost ka homoseksualnosti.

Postoje kulturološke prepreke u proučavanju seksualnosti, dodaje on i naglašava da su ovakva istraživanja veoma važna zato što je polno opštenje suštinski deo ljudskog ponašanja. Pored ostalog, rasvetlilo bi zašto pojedini ljudi traže više partnera, što potpomaže širenju oboljenja koja se seksualnim putem prenose.
„Vreme je da podrobno izučimo ovu pojavu”, zaključuje Din Hamer.
Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

Dobro jutro i vama,kako smo novas spavali,nije bilo nekih vandrednih dogadjaja,nekih nepredvidjenih situacija,drago nam je da ste jos ovde,niste ama bas nista propustili noc je bila....dosadna...

Вечита мистерија звана секс.

ih vidi misterije 'ebote