Zašto je u Srbiji od 500 bioskopa ostalo samo 170

Zašto je u Srbiji od 500 bioskopa ostalo samo 170
Kućni bioskopi bolji od javnih

Ne postoji tačan podatak, ali ozbiljna procena glasi: u Srbiji je početkom 80-tih bilo oko 500 bioskopa, danas ih ima 170, od kojih bar polovina veći deo godine ne radi. U Beogradu je 1946. godine bilo čak 50 bioskopa, duplo više nego danas. Prošle godine je u Srbiji prodato svega 2,5 miliona ulaznica - tek svaki treći stanovnik Srbije ide u bioskop, dok je u EU prosek 2,5 ulaznica po stanovniku. Izumiranje bioskopa je, dakle, lokalni problem (piraterija, zapuštene sale, nema strategije) i rešiv je.

- U Srbiji se već 20 godina na pirateriji zarađuje više nego na dilovanju droge. A protiv piraterije još nije sprovedena ozbiljna akcija. Naravno, svuda u svetu piraterije ima, ali najviše do sedam procenata, u Srbiji je ona išla i do 95 odsto! To je jedan od glavnih uzroka gašenja bioskopa - kaže za „Blic“ Zoran Cvetanović, član upravnog odbora Filmskog centra Srbije i direktor bioskopa „Roda“.

Sa druge strane, u bioskope nije investirano decenijama i nijedna bioskopska sala, pa čak ni one ponajbolje, ne ispunjava u potpunosti svetske standarde. Polovina bioskopa u Srbiji smeštena je u domove kulture, 30 odsto isključivo bioskopskih sala pripada društvenim firmama koje su uglavnom u stečaju, a privatni bioskopi se mogu na prste izbrojati.

- Mnogi ljudi imaju kućni bioskop sa boljom slikom i zvukom nego u 95 odsto bioskopa u Srbiji. Zašto bi onda neko iz udobnosti svoje fotelje išao u prljav bioskop sa očajnim zvukom? Da bi preživeo razvoj jeftine i pojedincu dostupne digitalne tehnologije, bioskop mora da pruži mnogo više: filmove koji su spektakli, udobne fotelje, klima-uređaje, prateće sadržaje, lep foaje, kafiće... Pod tim uslovima bioskopi nikada neće izumreti jer su društveni događaj. Svi mi jedemo kod kuće, pa ipak posećujemo restorane - smatra Cvetanović.

Šta valja činiti

Svetski distributeri se prilagođavaju zahtevima vremena, pa su u trendu veliki šoping centri u okviru koji su i multipleksi - nekoliko manjih sala u kojima se prikazuju različiti filmovi.

Nedavna vest da će beogradski bioskop „Drina“ biti pretvoren u kockarnicu uzburkala je javnost, budući da mnoge srpske bioskope čeka privatizacija. U procesu privatizacije je i „Beograd film“, čijih 14 objekata (20.000 kvadrata) zauzima najbolje lokacije u Beogradu. Za sada se samo nagađa ko bi sve mogao da bude zainteresovan za njih, ali je sigurno da nije u pitanju niko iz bioskopskog posla. Kako bi jedan broj bioskopa bio sačuvan, Filmski centar Srbije upravo izrađuje petogodišnju strategiju koja predviđa nacionalnu mrežu od 26 savremenih bioskopa. U njima bi prvenstveno bili prikazivani domaći i evropski autorski filmovi.

- Radimo na investicionom planu koji bi pokazao održivost takve mreže. Država bi dala inicijalni kapital, a dalje bi se uz pomoć investitora, sponzora i prihoda od ulaznica bioskopi održavali manje-više nezavisno - kaže za „Blic“ Svebor Midžić, zamenik direktora Filmskog centra Srbije.

Marko Čkonjević, potpredsednik distributerske kuće „Takvižn“, slaže se da je stvaranje bioskopske mreže dobro rešenje, ali pomalo sumnja u isplativost singl dvorana.

- „Roda“ i „Takvud“ pokazuju da je model multipleksa izuzetno isplativ. „Takvud“ se nikada nije žalio na posećenost. Bioskopi moraju da budu kompatibilni sa novom tehnologijom i svetskim trendovima - kaže Čkonjević.
Zoran Cvetanović upozorava:

- Imamo sumanutu situaciju da Ministarstvo kulture finansira domaći film velikim iznosima, a da oni nemaju gde da se prikažu. Pametnije bi bilo bar delom tih para pomoći otvaranje dobrih bioskopa. Idealno bi bilo novac uložiti u izgradnju multipleksa i pomoći (pre svega administrativnim olakšicama) onima koji su spremni da ulože u takve bioskope. Kada bi Srbija imala dobro uređene bioskope, tvrdim da bi dostigla evropski prosek posećenosti - kaže Cvetanović i dodaje da prema svetskim standardima na svakih 50 hiljada stanovnika treba da dođe po jedan multipleks sa četiri, pet sala.

Slovenački model

Takozvani mađarski model - inostranim kompanijama omogućeno otvaranje velikog broja multipleksa - pokazao se potpuno pogrešnim. Bilo je mnogo stihijskog, pa je tržište pretrpano.

- Nasuprot tome, imamo slovenački model gde nema ni jednog stranog multipleksa. Država je pomogla svojim ljudima koji su se već bavili bioskopskim poslom, dala im povoljne kredite. Sada mala Slovenija godišnje proda više bioskopskih karata nego Srbija. U Rusiji su, takođe, prodavali bioskope budzašto svojim državljanima, ljudi su ušli u posao i napravili ozbiljne poslove. Danas Rusija godišnje beleži skok od 30 odsto u broju gledalaca, što je tri puta više nego u EU. Uostalom, prva i jedina strana investicija kod nas bila je u bioskop „Šumadija“ koji je za tri meseca bankrotirao - kaže Cvetanović.

M. Graf

Izvor: Blic