Male tajne šampanjca

Šampanjac se služi rashlađen, nipošto leden. Poželjna je temperatura od osam do deset stepeni Celzijusa, što se može postići držanjem flaše dvadesetak minuta u posudi sa ledom, ili oko tri sata u frižideru.

U flašama sa šampanjcem vlada pritisak od šest do osam bara. Poređenja radi, dovoljno je reći da je u automobilskim gumama pritisak obično između dva i tri bara. Zahvaljujući tolikom pritisku, pri otvaranju šampanjca dolazi do snažnog praska. Izračunato je da u jednoj flaši šampanjca ima 58 miliona mehurića. Inače, što su mehurići sićušniji, to je šampanjac bolji. Iskusan radnik u toku jednog dana može da protrese i do 40.000 flaša u kojima se obavlja drugi proces vrenja. Da biste se okupali u šampanjcu, trebalo bi da sipate u kadu 120 flaša šampanjca, ali to bi bilo opasno po život, s obzirom na količinu alkohola koju bi telo upilo preko kože. Zato, ako baš hoćete da se okupate u šampanjcu, dovoljno je da vodi za kupanje dodate jednu takozvanu magnum flašu šampanjca, to jest, onu od litar i po.

Sa šampanjcem su, zbog njegovog renomea, povezane i brojne anegdote. Kažu da su kao kalup za originalne plitke i široke čaše iz kojih se služio šampanjac poslužile grudi Marije Antoanete. O visokom kvalitetu šampanjca izjasnila se svojevremeno i madam Pompadur (1721-1764), rekavši da je šampanjac jedino piće posle koga žena i dalje ostaje lepa.