Зашто је Гете учио српски језик



Проповед коју је одржао немачки протестантски свештеник Фридрих Грисендорф године 1945. у свом селу Евербургу крај Оснабрика, где се тада налазило на хиљаде српских заробљеника.



   "... Наша отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци, Руси. Можда су имали бољи материјал, више војске, боље војсковође. Но, то је, у ствари, изразито материјална победа. Ту победу однели су они. Међутим, има овде међу нама један народ који је од свих победника извојевао једну много лепшу, друкчију победу. Победу душе, победу срца, победу мира и хришћанске љубави. Тај народ су Срби!

   Ми смо их раније само површно познавали. Али смо такође добро знали шта смо ми чинили у њиховој отаџбини. Убијали смо на стотине Срба, који су бранили земљу, за једног нашег убијеног војника, који је, иначе представљао власт окупатора - насилника. Па не само да смо то чинили, већ смо са благонаклоношћу посматрали како тамо на Србе пуцају са свих страна: и италијани, и Хрвати, и Мађари, и Шиптари, и Бугари, и... Знали смо да се овде међу нама налази 5000 срба официра који су некада представљали елиту друштва у својој земљи, а сада личе на живе костуре, малаксали и изнемогли од глади. Знали смо да код Срба живи вертовање да "ко се не освети - тај се не посвети" и ми смо се заиста плашили освете тих српских мученика.

   Бојали смо се да ће они после капитулације наше земље чинити с нама оно што смо ми с њима чинили. Живо смо замишљали ту драму и већ смо у машти гледали нашу децу како плове низ канализацију или их пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање наших људи, силовање наших жена, рушење и разарање наших домова. Међутим, како је било?

   Кад су покидане логорске жице и кад се пет хиљада живих српских костура расуло слободно по нашој земљи, они су миловали нашу децу, поклањајући им бомбоне, мирно разговарали са нама. Срби су, дакле, миловали децу оних који су њихову Отаџбину у црно завили. Тек сада разумемо зашто је наш велики песник Гете учио српски језик. Сада тек схватамо зашто Бизмаркова последња реч на самртној постељи беше - Србија!

   Та победа је већа и узвишенија од сваке материјалне победе! Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и задобити само Срби, одгајани у њиховом светосавском духу и јуначким српским песмама које је наш Гете тако много волео... Ова победа ће вековима живети у душама Немаца, а тој победи и Србима који су је извојевали желео сам да посветим ову моју последњу свештеничку проповед!"



(Барске новине)

Nemci su u proslom veku u cetiri navrata zaboravili na vekovno srpsko - nemacko prijateljstvo koje je jos u mracnom srednjem veku podpisao veliki nemacki vodja Barbarosa tj na povelju o vecnom miru i nenapadalju izmedju ta dva naroda.
Prvi i drugi put su svetski ratovi. treci put kada je nemacka vlada sa ministrom inostranih poslova Genserom ubrzala raspad SFRJ i rasplamsala pocetke gradjanskog rata i cetvrti put kada su nemacki mlazni avioni tipa Tornado narusili srpski vazdusni prostor. Na greskama iz istorije covek neuci vec eto vise puta se ponavljaju iste greske, a nemozemo vise ni poverovati da su nam nemci ranije bili kao braca.

Prijateljstvo je prijateljstvo, sila mi moc su sila i moc.