Нови смисао 1. маја

У савременој Русији Црвени Ускрс поново добија значење које је имао пре 123 године у Чикагу, постаје – дан борбе за права радника
 
Једна од ранијих првомајских парада у Москви (Фото Фонет)

Специјално за Политику

Москва – Још увек актуелни руски председник Дмитриј Медведев обзнанио је да ће, први пут после 90 година руске историје, лично предводити првомајски дефиле у Москви. Лидери совјетске државе, после смрти Владимира Иљича Лењина, као по правилу, дочекивали су параду на Црвеном тргу, поздрављајући учеснике испред Лењиновог маузолеја. Након распада СССР-а, дан међународне солидарности радника претворио се просто у „празник пролећа и рада”, и власт му никада није придавала посебну пажњу.

Жеља одлазећег шефа државе, и највероватнијег будућег премијера, да предводи параду може се објаснити неколиким разлозима.

Прво, услед светске финансијске кризе тај празник и у Русији поново почиње да поприма искључиво социјално-класни карактер. Поменимо да у Русији радничка удружења нису једнако развијена као у Европи, и за разлику од појединих држава ЕУ – Португала, Шпаније, Грчке – током свих посткризних година одржана је само једна званична обустава рада.

Федерација независних синдиката Русије на челу с Михаилом Шмаковим, више штити интересе послодаваца и власти, него запослених. Ипак и у тако сложеним условима, радници све више траже заштиту својих права, и то за власт постаје очигледан проблем. За 100-200 долара, као у деведесетима, више нико неће да ради.

Друго, владајућа партија Јединствена Русија, после пада популарности за читавих 15 процената у односу на 2007, озбиљно се труди да одржи рејтинг и све више исказује спремност за промене. Треба поменути да су „корисници буџета” главна изборна снага ове партије. Тек пре неки дан Дмитриј Медведев је постао члан Јединствене Русије, очигледно због тога да би на партијском конгресу 25. маја постао и њен председник. Владимир Путин, који је до сада вршио ову дужност, према прогнозама познавалаца, стаће на чело Општеруског народног фронта, створеног пре годину дана, а који би, временом, требало да прерасте у нову партију власти. Узгред, Путина такође очекују на првомајској паради. Да ли је онда случајно то што су власти решиле да руском народу врате додатни нерадни 2. мај, укинут пре неку годину.

За постсовјетског човека 1. мај увек је био Црвени Ускрс, дан породичног окупљања у природи („мајевке”), а тек потом дан борбе за права радника. Али у новој Русији он све више поприма смисао који је добио у Чикагу пре 123 године.

Berlin: 7.000 policajaca na ulicama
 Izvor: Beta

Berlin -- Više od 7.000 policajaca biće angažovano da se večeras i sutra brine o bezbednosti u glavnom gradu Nemačke povodom obeležavanja Praznika rada.


Ove godine navršava se 25 godina od prvih prvomajskih demonstracija koje u noći uoči Praznika rada organizuju različite autonomne levičarske grupe u Berlinu.

Policija je saopštila da, sudeći prema najavama objavljenim na društvenim mrežama na internetu, ne treba očekivati nerede, ali je uprkos tome angažovan ogroman broj policajaca.

 U noći pred Prvi maj 1987. više od 900 pripadnika levičarskih autonomnih grupa se skoro 12 sati neprestano tuklo s nepripremljenom i malobrojnom policijom, broj povređenih bio je ogroman, kao i naneta šteta.

 Uz velike napore policije i nevladinih organizacija, proteklih godina je ova "tradicija" promenjena, pa je do veće eskalacije nasilja sve ređe dolazilo, poslednji put 2009. godine. Tada je povređeno 480 policajaca i uhapšeno 500 učesnika protesta.

 Policija ove godine brine pre svega zbog toga što su organizatori demonstracija prvi put najavili da se neće zadržati u alternativnoj četvrti Krojcberg, kao ranijih godina, nego da će krenuti i prema vladinoj četvrti u centru Berlina.

 Protesti levičarskih grupa u takozvanoj Valpurgijskoj noći između 30. aprila i 1. maja i na sam Praznik rada, koje organizatori nazivaju "revolucionarnim Prvim majem", nemaju veze sa skupovima i demonstracijama koje istim povodom organizuju nemačke sindikalne organizacije.

Ja ovaj praznik nisam ni primjetio.