Zaštitni bedem oko srpske svetinje gradi albanska firma

ZID ČUVA DEČANE!

Zaštitni bedem oko srpske svetinje gradi albanska firma, koja poštuje rokove i svi su zadovoljni, i radnici i poslodavci

Monasi obilaze radnike, donose im kafu i sokove. Vlasnik albanske firme je prezadovoljan i govori da mu rad nikada nije bio tako "blagosloven"

VISOKI DEČANI - Oko Visokih Dečana, jednog od simbola srpske srednjovekovne kulture, Albanci podižu veliki zaštitni zid dug 450 metara. Albanska firma, koja je dobila radove na tenderu uprkos drugoj, takođe albanskoj, povoljnijoj ponudi, poštuje rokove, gradnja napreduje - i svi su zadovoljni, i radnici i poslodavci.
- Za izgradnju zida unajmili smo albansku firmu iz Dečana. Oni su postavljali krov i na crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Odabrali smo ih pored toga što se na tenderu pojavila i firma iz Đakovice, koja je ponudila najnižu cenu, a ispalo je da je to bio pokušaj da nas privuku da ih odaberemo kako bi njihovi radnici ubrzo posle početka radova obustavili zidanje i tako nam osujetili planove - kaže otac Sava.
Monasi obilaze radnike, donose im kafu i sokove. Vlasnik albanske firme je prezadovoljan i govori da mu rad nikada nije bio tako "blagosloven" kao ovde, da mu se nijedan radnik nije ni ogrebao.
- Svesni smo da albanska strana pokušava da zatre pravoslavne svetinje kako bi Kosovo učinilo neinteresantnim za Srbe i zato smo odlučili da sagradimo zid koji bi zaštitio manastir iz pravca reke. Ogradićemo ga i bodljikavom žicom ako treba - kaže vladika lipljanski Teodosije.
Protosinđel Sava Janjić dodaje da to "ne bi bilo tako strašno jer bi tada, kako su rekli neki od uglednih gostiju, Visoki Dečani ličili na Bakingemsku palatu". Vladika Teodosije kaže da bi decentralizacija i stvaranje zaštitnih zona oko manastira pomogli da se oni očuvaju. Ali do tada treba sprečiti da na zemlji koja je manastiru oduzeta još u doba komunista Albanci, svesni značaja Visokih Dečana, izgrade ugostiteljske ili neke druge objekte. A zid u tome treba da pomogne.
Otac Sava je podsetio da su Visoki Dečani prvi put bili proglašeni za zaštićenu zonu još u doba Turaka i da su se u to vreme na manastirskom imanju uzgajali sokolovi za sultana.
- Situacija je danas neizvesnija nego ikada, ne bi nas iznenadile neke nove akcije ekstremnih Albanaca, koji su spremni na sve samo da dođu do cilja, i zato smo počeli da gradimo bedem dole pored reke - kaže otac Sava, i dodaje da se uz zid grade i novi konak, kotlarnica, ekonomat.
Kotlarnicu gradi srpska firma iz Zvečana, tako da Srbi i Albanci rade zajedno.
Odlazeći iz Visokih Dečana, koji su novinari mogli da posete zahvaljujući Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, ostaje nada da vrata manastira uskoro neće čuvati tenkovi i naoružani pripadnici KFOR-a, i da poseta tom dragulju kulture neće biti privilegija.
(BETA)

Antena kao spas

S obzirom na lošu bezbednosnu situaciju, ograničenu ili otežanu slobodu kretanja, koja zahteva pratnju čak i kad neko od monaha ode do stotinak metara udaljenog izvora mineralne vode, sa spoljnim svetom manastir komunicira preko satelitske antene.
- Antena nas je spasla 17. marta 2004. godine. Preko nje i Vašingtonu poslali smo poruku o tome šta se dešava i zahvaljujući komandantu južnog krila NATO-a Gregoriju Džonsonu situacija je smirena. On je te noći zvao Ramuša Haradinaja tri puta i od njega tražio da ne dozvoli da se bilo kakva šteta nanese manastiru - kaže otac Sava, i podseća da su i nemački mediji pisali da Haradinaj ovde ima apsolutnu moć.

1.000 fresaka

Izgradnja veličanstvenog zdanja počela je po nalogu Stefana Dečanskog i njegovog sina Dušana 1327. godine. Manastir je građen osam, a oslikavan 15 godina. Krasi ga 1.000 fresaka na kojima je više od 10.000 likova. UNESCO je 2004. godine Visoke Dečane stavio na listu svetske kulturne baštine.
Manastir deluje kao mala država. Svi monasi sve rade, bave se voćarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom, ikonopisom, izrađuju stolariju, prave sveće koje prodaju u crkvama u velikim evropskim gradovima. Sa ponosom kažu da od novca zarađenog u Parizu kupuju francuske sireve.

Izvor: Press