Sve što morate znati o zaštiti kože

Svi trebaju koristiti zaštitni faktor 15, više puta dnevno se mazati, a ako vam se slučajno dogodi da vam koža izgori, dva tjedna ne biste trebali izlaziti na sunce. Ovo su samo neka pravila kako zaštititi kožu od opasnih sunčevih zraka.



Većina ljudi smatra da zna sve o zaštiti protiv sunca, no ostaje još puno neriješenih pitanja i pogrešnih informacija koje dobivamo.

Većina štete od sunca dolazi u djetinjstvu pa sada nema potrebe za zaštitom

Ako ste kao dijete bili izloženi većoj količini sunčevog zračenja, postoji šansa da imate latentni rak ispod kože. Baš zbog toga još je važnije kao odrasla osoba brinuti o zaštiti jer svako novo izlaganje suncu može aktivirati rak.

Kožu možemo zaštititi tako da izaberemo pravilni faktor zaštite

Faktor zaštite od sunca mjeri stupanj zaštite od UVB zraka koje izazivaju opekotine na koži, a ne od UVA zraka koje prodiru dublje u tijelo. Znamo da UVA zrake oštećuju DNA i izazivaju rak kože tako da je potrebno izabrati zaštitnu kremu koja ima četverostruku zaštitu od UVA zraka i visok zaštitni faktor.

Ako imate preparat koji ima visoki zaštitni faktor, a ne štiti od UVA zraka, imate lažni osjećaj sigurnosti jer vam koža neće izgorjeti, ali UVA zrake svejedno oštećuju vašu kožu. Važno je zapamtiti da i zaštitne kreme nisu svemoguće. Ljudi svijetle kože mogu izgorjeti na suncu u samo sat vremena, tako da je ipak najbolje držati se hlada i ne izlagati se pretjerano suncu.

Svi trebamo koristiti zaštitni faktor 15 svakodnevno da zaštitimo kožu

Ako imate svijetlu i nježnu kožu i k tome povijest raka kože u obitelji, savjetujemo korištenje faktora 15 s dobrom zaštitom od UVA zraka svakog dana, a za posebno sunčanih dana mažite se kremom faktora čak do 30.

Ljudi tamnije puti nemaju isti rizik od nastanka raka pa ni ne trebaju toliko zaštite. Ipak, svi tipovi kože stare izlaganjem suncu, stoga korištenjem zaštite svakodnevno možemo smanjiti pretjerano boranje i pigmentaciju koju izaziva cjelogodišnje izlaganje sunčevim zrakama.

Dovoljno se jednom dnevno namazati kremom



Ova tvrdnja ostavlja neka otvorena pitanja. Naime, nije dokazano da krema, nakon što izađemo iz mora ili se dobro oznojimo, ima isti učinak kao i ona nanesena na suhu i čistu kožu. Stoga je potrebno mazati se više puta dnevno kako bismo bili sigurni da je koža zaštićena.

Najbolje je kupiti kremu koja blokira 100 posto sunčeva zračenja

Nažalost, moramo reći da takva krema ne postoji jer fizički nije moguće blokirati apsolutno sva zračenja sunca. Jedina potpuna zaštita od sunca jest debela hladovina jer čak i staklo propušta zračenje. Većina odjeće čak ni ne djeluje kao zaštita pa tako obična pamučna majica ima faktor zaštite pet, što je nedovoljno. Jedino gusta pletena i vunena odjeća može pravilno zaštititi, no nju nitko na 30 stupnjeva Celzija, naravno, ne nosi. Nemojte dopustiti da vas zavaraju brojevi na pakiranju kreme koji obećavaju faktor 50 i potpunu zaštitu. Dokazano je da faktor zaštite 50 ima samo 0,2 posto bolju zaštitu od faktora 30.

Dnevna doza zaštitne kreme zasićuje i iritira kožu



Ako pametno birate proizvod i pravilno ga koristite, to ne mora biti tako. Provjerite na etiketi koliko ima benzofenona i PABA u vašoj kremi jer su to sastojci koji mogu povećati osjetljivost kože kod nekih slučajeva.

Ako imate osjetljivu kožu, možda će vam zaštitne kreme koje sadrže titan i cink-oksid i odbijaju UV zrake manje pomoći nego zaštitne kreme koje upijaju UV zrake. Suprotno uvriježenom vjerovanju obje vrste proizvoda su kemikalije.

Izgorjelu koža treba zaštititi kremom s visokim faktorom

Činjenica je da izgorjelu kožu ne smijemo izlagati suncu sve dok se ne zaliječi, što može potrajati i do dva tjedna. Ako ste dobili opekotine, to znači da je na tom dijelu koža sasvim izgubila svoju zaštitnu barijeru. Svakim daljnjim izlaganjem riskiramo sve dublje prodiranje UV zraka koje mogu poremetiti čak i DNA ustroj.

Rak kože manifestira se samo kao madež

Najsmrtonosniji oblik raka kože koji se zove maligni melanom može ponekad izgledati kao povećana pjegica ili kao modrica ispod noktiju koja neće zacijeliti. Drugi najopasniji tip jest tzv. ljuskasta stanica koja se pojavljuje na koži u obliku malih izraslina koje nalikuju na ekcem. Ako takva izraslina ne zacjeljuje odgovarajućim tretmanima za ekcem, vrijeme je za specijalistički pregled.

Izvor: Tportal

Preplanuli ten nije modni detalj



U mnogim zemljama sunčanje u solarijumu je zabranjeno mlađima od 18 godina, a kod nas ne postoje propisi koji bi to regulisali. Tako u Beogradu svaki peti srednjoškolac džeparac troši na solarijum, a preplanuli ten smatra važnim modnim detaljem.

Iako je većina učenika svesna da preterano sunčanje predstavlja veliki rizik za zdravlje, oni su spremni da taj rizik "trampe” u zamenu za bronzanu boju tena. Polovina učenika većinu svog slobodnog vremena provodi napolju, ali samo trećina njih vodi računa o tome da ne bude izložena sunčevim zracima u periodu između 10 i 16 časova.

Zabrinjavajuće mali broj srednjoškolaca zna da kvalitetne sunčane naočare ne predstavljaju modni detalj, već sredstvo za zaštitu oka od sunčevog zračenja. Uz to, oni nedovoljno poznaju kozmetičke preparate koji se koriste za zaštitu kože od sunca i za samotamnjenje. U prilog ovoj tezi vrlo ilustrativno govori podatak da je čak 42 odsto učenika već imalo opekotine od sunca - crvenilo, bol i plikove. Samo jedan procenat učenika zna da je neko iz njihove porodice do sada imao solarne keratoze ili rak kože.

Ovo su samo neki od podataka izvedenih iz istraživanja koje je bilo sastavni deo projekta pod nazivom "Sunčanje, da ili ne?”, koji su sproveli Društvo Srbije za borbu protiv raka, Centar za negu zdravlja i lepote i kompanija "Bajersdorf”.

Cilj ovog projekta, koji je započet u prethodnoj školskoj godini u 46 beogradskih srednjih škola, bio je da se adolescenti informišu o svim opasnostima koje nosi preterano izlaganje UV zračenju - bilo da ono dolazi od sunca ili iz veštačkih izvora. Projektom je ukupno obuhvaćeno 3.560 učenika, uglavnom šesnaestogodišnjaka i sedamnaestogodišnjaka, a projekat je nastavljen i u ovoj godini - u 47 srednjih škola u Beogradu i u 14 gradova u Srbiji.

"Rezultati ovog istraživanja govore da tinejdžeri sunčanje smatraju važnim delom svojih vannastavnih aktivnosti - više od polovine njih postepeno se sunča i tako priprema kožu za letovanje. Oko 60 odsto njih od sunca se štiti kozmetičkim preparatima, 43 odsto njih koristi blagodeti hladovine, 40 procenata srednjoškolaca nosi naočare za sunce, a trećina nosi šešir ili kačket. Dobijanje preplanule boje koja je već nekoliko sezona 'u trendu' za većinu srednjoškolaca predstavlja osnovni razlog za kvarcovanje”, kaže za "Politiku" Suzana Miljković, magistar farmacije i autor ovog programa.

Na kraju tromesečne edukacije, 69 odsto učenika ocenilo je da se treba sunčati, ali uz odgovarajuću zaštitu i poštovanje svih preporuka stručnjaka. Međutim, četvrtina njih i dalje smatra da se treba sunčati i ne razmišljati o zaštiti i preporukama.

O značaju kontinuirane edukacije dovoljno govori iskustvo zemlje u kojoj je otkrivena prva velika ozonska rupa i koja je imala najveći broj malignih karcinoma kože. Posle 20 godina primene "San smart” programa, u Australiji je za polovinu smanjen broj opekotina i stopa ne-melanomskih oblika raka kože kod osoba mlađih od 50 godina.

"Televizijska mreža BBC je pre dvadeset godina stavila ’embargo’ na kvarcovan ten svojim voditeljima, jer u Velikoj Britaniji na svaka četiri sata jedna osoba umire od raka kože, a svi naši televizijski voditelji maksimalno su ’preplanuli’ već u aprilu”, ukazuje Suzana Miljković.

Izvor: MTS-Mondo

Za vaše najzdravije leto

Nešto nas u ovim toplim, usporenim danima tera da se zdravije hranimo, dinamičnije krećemo i više brinemo o sebi. Evo malog priručnika koji će pomoći da se dobro osećate i još bolje izgledate pod suncem žarkim



Na početku iznenađenje: priroda u torbici za prvu pomoć! I -lepa prilika da uobičajene letnje tegobe sprečite lekovima u kojima nema ni traga hemije.
Kora od banane. - Ne, nije šala! Unutrašnja strana kore sadrži polisaharide, skrobaste sastojke koji ublažavaju svrab i bol od ujeda i uboda insekata, kaže profesor farmakognozije na Institutu medicinskih nauka u Filadelfiji dr Aron Marderozijan.

Kako se koristi. - Unutrašnjim delom kore direktno se istrlja mesto ujeda radi trenutnog olakšanja.
Med. - Ova slatka stvar dezinfikuje manje rane i pomaže im da brže zarastu. Med, naime, sadrži enzim koji proizvodi za bakterije fatalni hidrogen-peroksid, njegove aminokiseline ubrzavaju zarastanje, a njegovi antioksidanti smanjuju zapaljenjski proces, kaže Piter Molan, direktor Odeljenja za istraživanje meda na Univerzitetu Vajkato na Novom Zelandu. Njegov gusti sastav stvara zaštitnu barijeru na mestu povrede.
Kako se koristi. - Med se malo zagreje i jedna kašika nanese na sterilnu gazu. Stavimo je na ranu i osiguramo medicinskim flasterima ili lepljivim trakama. Zavoj treba promeniti i med ponovo naneti ako je potrebno, najmanje jednom dnevno, do zaceljenja rane.
Papaja. - Kora ovog voća sadrži visok procenat antizapaljenskih antioksidanta koji pomažu da spadne otok, recimo, zbog iščašenog članka na nozi, kaže dermatološkinja iz Merilenda, dr Lin Mekinli.
Kako se koristi. - Oljušti se kora (ne mari ako na njoj ostane poneki komadić pulpe) i uvije oko članka, a mesto zaštiti kuhinjskom krpom. Razlika se oseti već posle 10 do 15 minuta.
Aloja vera. - Ova biljka je odavno poznata po antizapaljenjskom dejstvu, kaže potpredsednica Američkog udruženja estetskih hirurga dr Ranela Hirš.
Kako se koristi. - Povređeno mesto se namaže preparatom koji sadrži ekstrakt aloje. Još bolje: prelomi se list biljke i tečnost stavi direktno na kožu.

Istinu na sunce

Sledeći put kad na policama budete tražili sredstvo za zaštitu od sunca, setite se da su se promoteri pet čuvenih brendova u Americi obreli na sudu, optuženi za obmanjivanje potrošače. Drugim rečima, tvrdili su da proizvodi njihovih kuća stoprocentno štite od ultraljubičastih zraka i sprečavaju oštećenja i rak kože.
Da li nam je stvarno jasno šta "maža" za sunčanje može, a šta ne može? Izgleda da nije. Zato smo uzeli najgromoglasnije tvrdnje i pokazali ih stručnjacima. Ono što su rekli "ponesite" na plažu.
1. Sredstvo za sunčanje sasvim je dovoljno da sačuvate kožu.
Stvarnost: "Losion ili mleko protiv štetnih zraka samo je manji deo priče", objašnjava dr Frančeska Fusko, klinička profesorka dermatologije u njujorškom Medicinskom centru "Sinajska gora". "Naneti ga, a ne preduzeti ništa drugo, neće smanjiti rizik jer čak i sa najkvalitetnijim preparatom šansa da izgorite iznosi i do 50 %". Neophodno je potražiti hlad između 10 i 16 sati, kad je sunčana svetlost najjača, ogrnuti nešto preko kostima, staviti šešir sa širokim obodom i naočari koje zaustavljaju UV zrake, redovno zagledati kožu i jednom godišnje otići na profesionalnu kontrolu.
2. SPF je mera za stepen zaštite i protiv UVB i protiv UVA zraka.
Stvarnost: SPF (od Sun Protection Factor) meri samo nivo zaštite protiv UVB zraka. Neki od 16 aktivnih sastojaka koje je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila za korišćenje u preparatima za sunčanje takođe blokiraju ili apsorbuju UVA zrake, kaže profesor dermatologije sa Medicinskog fakulteta "Džons Hopkins" dr Vorvik Morison. Sastojci uključuju: avobenzone (Parsol 1789), octocrylene, titanium dioxide i zinc oxide, kao i mnogo hvaljeni Mexoryl SX. Proverite da li se neki od njih nalazi u vašoj "mazalici" i da li na proizvodu piše "širokog spektra" (broad spectrum), što je znak da štiti i od UVB i od UVA zraka.
3. Pojedina sredstva za sunčanje ostaju na koži celog dana.
Stvarnost: "Bez obzira na SPF ili ono što piše na etiketi, preparat mora da se nanosi svaka dva sata", kaže dr Morison. "Aktivni sastojci u većini proizvoda pod dejstvom sunčanih zraka počnu da slabe".
4. Neki preparati ne propuštaju vodu.
Stvarnost: FDA ne priznaje termin "ne propušta vodu" (waterproof), stoga ne računajte da će vam se zaštitno sredstvo zadržati na koži i posle plivanja. Na snazi je izraz "otporan na vodu/znoj" (što znači da proizvod obezbeđuje SPF zaštitu posle 40 minuta boravka u vodi). Da biste bili sigurni, obnovite ga posle plivanja ili znojenja.
5. Postoje sredstva za "totalnu blokadu sunčanih zraka".
Stvarnost: "Nema preparata za sunčanje koji zaustavlja 100 % ultravioletnih zraka", kaže dr Fusko. SPF 15 štiti 93 % od UV zračenja, SPF 30 do 97 %, a SPF 50 do 98 %. Nanose se dve kašike losiona (mleka, gela) za sunčanje, pola sata pre izlaska iz kuće, kako bi koža imalavremena da upije preparat.

Preti li vam opasnost?
Što se više sunčate, veća je šansa da dobijete rak kože koji poslednjih godina poprima razmere epidemije. Neki faktori dodatno povećavaju rizik. Morate se krajnje savesno kloniti sunca ako:
• Imate plavu, crvenu ili svetlu kosu.
• Vaša koža lako izgori na suncu.
• Imate više od 50 mladeža.
• Imate plave, zelene ili sive oči.
• Već postoje znaci oštećenja kao što su pege ili tamne mrlje na koži.
• Uzimate lekove koji povećavaju osetljivost na sunce: pojedini antibiotici, preparati protiv akni, antidepresivi i pilule za kontrolu rađanja (razgovarajte sa lekarom).
• Imate rak kože u porodici.
• I ranije su kod vas primećivane čudne promene na koži.
• Živite tamo gde ima mnogo sunca.

Zaštita u brojkama
Isecite i zalepite ovu listu na frižider da vas podseti kako ćete bezbrižno uživati na suncu.
1 mazanje nije dovoljno. Da biste se zaštitili kako valja, za telo vam je svaki put potrebno 30 g preparata za sunčanje; za lice i vrat pola kašičice.
2 sata sme da prođe između dva mazanja ako ste napolju. Čak ni kad je SPF maksimalno visok, niste zaštićeni celog dana.
3 godine traje "maža" za sunčanje na polici; losioni koji stoje u vrelim kolima ili na suncu ni toliko.
6 sati u toku dana (između 10 i 16 h), kad je sunce najjače, držite se hladovine ako je moguće.
20 procenata je "velika" šansa da dobijete rak kože. Ako ste izrazito svetle puti i ne možete da pocrnite - ta šansa je 33 %.
30 minuta pre izlaska na sunce treba naneti zaštitni preparat. Ne čekajte da stignete na plažu!
40 minuta vas "mazalica" otporna na vodu štiti dok plivate. Posle svakog brisanja peškirom zaštitni sloj mora da se obnovi.
80 procenata je manji rizik od raka kože ako su vas u detinjstvu štitili od sunca.
100 procenata je tačno da vam je potrebno sredstvo koje odbija štetne sunčane zrake ako je dan i ako ste napolju. UV zraci padaju na vas i kroz oblake i odbijaju se od vode, peska, snega, betona i drugih sjajnih površina koje reflektuju dodatno zračenje.

Znaci za uzbunu
Rano otkrivanje je najsigurniji način da pobedite sve vrste raka kože, uključujući najopasniju - melanom. Stoga je dobra ideja da se vi i vaša porodica svakih 6 do 12 meseci podvrgnete kontroli. Svaka promena na mladežu, bubuljici, bradavici, svaka nova izraslina ili fleka, traže pažnju lekara. Znaci za uzbunu su:
• Svaki mladež koji raste, krvari ili svrbi.
• Ranice koje teško zarastaju i uvek se vraćaju.
• Promene na koži koje su postale bolne ili osetljive.
• Grozd svetlucavih, rozikastih ili crvenih ljuspica ili krastica.
• Bubuljica na licu koja ne prolazi.
• Ogrubela, sivkasta površina koja se ljušti.
• Pink mrlja sa krastom u sredini.
• Mesta slična ožiljku sa hrapavim ivicama.
• Bradavica koja krvari ili se na njoj stvara krasta.
• Mladeži koji su asimetrični, neravnih ivica, višebojni ili veliki kao rezač.

Izvor: Viva