VERA I NACIJA

Dugogodisnje proganjanje Crkve na ovim prostorima nam je za sobom ostavilo vise generacija ljudi koji su odrasli u atmosferi ateizma i otpadnistva od Boga. Posto je covek stvorenje Bozje i kao takvo tezi ka svom Tvorcu, posle pada komunizma mase ljudi su pohrlile u obliznje hramove. Velika vecina tih ljudi, nazalost, nije imala nikakvo versko predznanje. Stanje se polako popravlja, ali i danas mnogi ljudi koji sebe smatraju vernicima gaje pogresne predstave o raznim stvarima. Jedna od njih je odnos vere i nacije.

Neznam kakvo je stanje medju drugim narodima, ali kod nas mnogo ljudi mesa ova dva pojma i ne ume da postavi jasnu granicu izmedju svoje nacionalne i verske pripadnosti. Moramo nauciti sta je nacija, a sta je vera.

Pripadati nekoj naciji NE znaci i pripadati nekoj veri. Takodje, jednoj istoj veri moze da pripada gomila ljudi od kojih svaki pripada drugoj naciji. Kod nas je uobicajeno da se izmedju pojmova PRAVOSLAVAC i SRBIN stavlja znak jednakosti. To uopste ne mora da bude tako i vrlo cesto i nije tako. Ako su vam roditelji Srbi najjasnija stvar je da i vi pripadate srpskoj naciji. Nacija je stvar koja se ne moze promeniti. Sta ste - to ste. Medjutim, ako ste vi Srbin, a pri tome niste krsteni u Pravoslavnoj Crkvi vi niste Pravoslavac. Nacija se stice rodjenjem, vera ne. Svaki Srbin (ili pripadnik nekog drugog naroda) moze postati budista, musliman, moze upraznjavati vudu magiju. Njegovo versko opredelenje nece promeniti njegovu nacionalnu pripadnost. Naravno, to sve nece biti ni malo mudro jer je Pravoslavlje jedina spasonosna vera i jedini put ka istinskom Gospodu. Ako, nazalost, imamo nekog Srbina koji upraznjava budizam on je po svojoj nacionalnoj pripadnosti i dalje Srbin (uprkos tome sto se oblaci smesno i ponasa se cudno), ali to sto je on Srbin ni slucajno ne znaci da je Pravoslavac, vec je on (opet nazalost) budista po svojoj verskoj pripadnosti. Dakle, on je Srbin - budista. Takodje, imate gomilu Srba koji su ateisti, da ne kazem bezboznici. Takvi ni slucajno nisu Pravoslavci, makar i sto puta bili Srbi.

Kao sto sam vec rekao - jednoj veri moze da pripada mnogo ljudi koji nisu iste nacije. Sa nasim slatkim Pravoslavljem takav je slucaj. Mislim da medju svim narodima ovoga sveta ima Pravoslavaca. Imate Pravoslavne Fince, Japance, Eskime, Francuze, Amerikance, Meksikance, Grke, Arape, Gruzijce, Srbe, Italijane, Ruse, Indijce, Bugare, Cehe, Rumune, Poljake, Albance... Da, medju svim ovim nacijama ima ljudi koji su prigrlili svetu veru Pravoslavnu! Medju nekim od ovih nacija i naroda ima manje, medju nekima ima vise pojedinaca koji pripadaju Pravoslavnoj veri. Svi ti ljudi su nasa braca po veri. Nasa braca i sestre u Hristu. I to srodstvo bi trebalo da nam je na prvom mestu... Veci mi je brat Finac koji je iskreni Pravoslavac, nego komsija iz ulice koji je Srbin, a uz to je komunjara i bezboznik (prica kako "popovi zavode naivni narod, voze dobra kola i jedu jaja na Veliki Petak").

Na stranu i Eskimi i Severni pol. Vratimo se nasim prostorima. Cesto se moze cuti da neko slavi slavu "Jer je pravi Srbin". Iz istog razloga neko ce krstiti dete, a samo zbog velikog Srpstva mnogi proslavljaju i Vaskrs ("Zeno, nemoj farbati samo 50 jaja, farbaj ti 80... valjda sam ja neki Srbin!"). To sto smo mi Srbi je stvarno lepo i da treba opet da se rodim izabrao bih da budem Srbin. Ali to samo po sebi ne znaci nista mnogo. Svi smo mi pred Bogom jednaki bili mi Srbi, Etiopljani, Islandjani ili Aboridzini. Mnogo vaznije je biti Hriscanin Pravoslavac. To daje pun smisao nasem Srpstvu i to daje smisao nasem zivotu. Svedoci smo cestog brkanja ova dva pojma... Ne treba slaviti slavu jer si Srbin, nego zato sto volis svog svetitelja, znas ko je on bio, znas sta je cinio, zato sto je tvoj zastupnik pred Gospodom. Novorodjencad i odrasli koji se krste ne treba to da cine zato sto "to tako treba" ili "da bi bili veci Srbi" i sl. Treba se krstiti da bi postali clanovi svete zajednice Boga i ljudi - Crkve.

Svo ovo brkanje pojmova nacije i vere i ne bi bilo strasno da ne daje i neke gorke plodove. Kolega iz sela Lacarak u Sremu mi je pricao kako su neki ljudi hteli da isteraju jednog coveka iz crkve zato sto je Rom! U Crkvi nema mesta za nacionalne i rasne podele. Svi smo isti pred Gospodom! Svi smo potomci Adama i Eve. A mi koji smo Pravoslavni, mi smo i vise od toga - braca i sestre u Isusu Hristu. Hriscani prvih vekova su to znali vrlo dobro... Treba da se ugledamo na njih. Ako se neko sablaznjava da primi Sv. Pricesce iz iste kasicice iz koje ga je primio neki Rom, Crnac ili Kinez Pravoslavac, takav verovatno i ne veruje da se pricescuje pravom krvlju i telom Gospoda Isusa Hrista.

Postoji jedan Bog koji je stvorio sve vidljivo i nevidljivo. Jedan jedini Bog koji nam je svima podario zivot. On nas je pozvao k sebi, pozvao nas je da (vecno) zivimo u zajednici sa Njim. Ta zajednica je Pravoslavna Crkva. Najvaznija pripadnost koju neki covek (bez obzira na pleme i naciju) moze imati je pripadnost Crkvi. Na zajednicu sa Bogom imaju pravo svi ljudi. Nema veze ko je koje nacije i koje je boje. Zato ne treba da stavljate svoju naciju na prvo mesto, a pravoslavnu veru na drugo mesto. Zato nemojte da se bunite kada u svojoj parohijskoj crkvi vidite Roma, nego se obradujte jer ste dobili jos jednog brata. A vi koji ste za toleraniciju (mi hriscani smo za ljubav) nemojte odgovarati vaseg prijatelja koji je druge nacije ili vere ako iskaze zelju da postane Pravoslavac. To se cesto cini recima "Znas komso, nama ne smeta sto si ti druge nacije. Nema potrebe da postajes Pravoslavac.". Takvim vasim ponasanjem stajete na put njegovog spasenja.

Umesto zakljucka cu reci da se nadam da sam makar malo pojasnio neke stvari onima koje te stvari nisu bile jasne i nadam se da sam vas pomalo i zbunio jer je to dobar nacin da vas postaknem da razmisljate o ovome!