Zaslužite poverenje vašeg deteta
Da bi vam dete verovalo, potrebno je da ga razumete i uvažavate

Roditelje dvostrukog morala, koji se bave nepoštenim i sumnjivim poslovima, dete će prozreti i postati potpuno nepoverljivo, a u najgoroj mogućoj varijanti poistovetiće se s njima.



Dok su klinci mali, poverenje u roditelje spada jednostavnu kategoriju odnosa sa decom. Stičemo ga zadovoljavanjem detetovih potreba kada god je gladno, žedno, uplašeno ili kada traži utehu. Kako dete odrasta, ono sasvim spontano i suptilno može da oseti i proceni koliko ga roditelj prihvata. Preko naših postupaka dete nas ili idealizuje ili odbacuje pa na taj način sasvim spontano dolazi do zaključka može li nam verovati. Kod starije dece nije dovoljno pružiti im samo elementarne potrebe, poput hrane, odeće ili toplog doma. Adolescenti će verovati osobama koje su uvek spremne da im izađu u susret i bezrezervno im pomognu u svakoj nezgodnoj situaciji. Skoro svaki roditelj će reći da želi da pomogne svom detetu. Najvažnije je da dete postupke svoje majke ili oca prihvati kao pomoć, a ne da ih doživljava potpuno suprotno, kao pritisak, napade i opterećenje. Poverenje ćete izgraditi, ako ste pažljivi, obazrivi u komunikaciji sa detetom.

Bitno je da održite obećanja, prihvatite ga onako kakvo jeste, da ga uvek saslušate, poštujete i pomirite se s nekom njegovom greškom i pomozite mu da je ispravi. U suprotnom, ako ga stalno kritikujete, okrivljujete, ispitujete i pridikujete teško ćete steći njegovo poverenje. Takvim postupcima roditelji će izgubiti prisan odnos, jer svako dete bilo mlađe ili starije ima već formiranu ličnost pa je stoga u stanju da u nekim situacijama razmisli i odluke donese samo. I previše brižni roditelji, koji se postave u ulogu večitog branioca svog deteta pošto ga stalno ispituju i guraju nos u svaki njegov postupak, izgubiće poverenje svog potomka. Ono će takve situacije protumačiti na sebi sasvim logičan način, a to je da ne može da veruje tati i mami. Roditelje dvostrukog morala, koji se bave nepoštenim i sumnjivim poslovima, dete će prozreti i postati potpuno nepoverljivo, a u najgoroj mogućoj varijanti poistovetiće se s njima. Poverenje izgrađeno između roditelja i dece nije samo temelj dobrog odgajanja.

Život u poverenju lakši je i jednostavniji za obe strane, ali prvenstveno je bitan za to malo biće ljubavi, čija se ličnost u periodu odrastanja razvija i formira. Mališan koji ne oseća da je prihvaćen i da može da veruje mami i tati šta god da se desi razvija se u nesigurnu osobu, te u budućnosti može da bude nepoverljiv i prema životnim saputnicima. Poverenje prema deci većini roditelja je problem, jer osećaju odgovornost, svesni su toga da njihova deca ne moraju da budu loša, ali se boje nezrelosti i eventualnih štetnih posledica. Zato će većina roditelja radije kontrolisati svoje dete, a svoje strahove prikriće s ponekom zabranom. Sve je to za ljude, ali je veoma tanka granica kod koje nedostatak poverenja nije izuzetak, nego postaje model ponašanja svake obične porodice.

Izvor: Glas Javnosti