primetio sam  (na vishe primeraka ) da deca pshiloga/psihijatara chesto imaju razlichite mentalne probleme (mnogo vishe od drugih). kod skoro svih njih se javljaju znaci neuroza, emotivne neuravnotezenosti ,ponekad fobija itd ...
pitam se da li je razlog tome shto njihovi roditelji suvishe chesto pokushavaju da ih uklope u kategorije svoje nauke ,a izmiche im sushtina njihove lichnosti. voleo bih da chujem razlichita mishljenja o ovome ...

...  u nasem narodu postoji verovanje da psihologiju i psihijatriju upisuju pretezno osobe koje i same imaju psihickih problema, ove ili one vrste
koliko je to tacno, prosudite sami... 

Pa nisam siguran u sve to... Nekada sam i ja hteo da upišem pshilogiju sa željom da pomognem i sebi i drugima.  Danas kada gledam neke psihologe kakvi su kao ličnosti, nije ni čudo da im deca imaju te posledice.  Ja sam psihologiju doživljavao uvek kao neku plemenitu nauku i poziv, ne kao neki običan posao.  Dakle, ponavljam, kada vidim neke psihologe kao ličnosti, niije ni čudo šta ispada od dece.  Tako da ne bih to pripisivao nauci kao nauci, nego pre ličnostima ljudi koji se bave tom profesijom.

Slazem se da su im deca, cudna. U nekim slacajevima za koje ja znam, verovatnu imaju probleme sa autoritetima

I djeca obucara nose poderane cipele...