Tata mi sve dopušta, mama je tiranin!

U mnogim porodicama majka je ta koja diktira pravila. Automatski ona postaje stroža i "lošija". U takvim slučajevima više ne važe upozorenja tipa: "Kada tata stigne sa posla, reći ću mu da nisi bio dobar". Savremeno doba proizvelo je tate koje su prema sinovima i ćerima popustljive, a tradicionalne uloge (mama brani, tata grdi) su zamenjene.

Očevi podržavaju i maze decu, a mame su ozbiljne sudije koje se brinu da se pravila ispoštuju, a kazne sprovedu. U očima deteta ona postaje "negativac". Gde leži racionalno objašnjenje ovog fenomena? Prezaposleni očevi često osvajaju svoje mališane tako što im sve dozvoljavaju. To, naravno, nije dobro zato što se radi o jednostranom pogledu na vaspitanje, a deci je neophodno da stavovi i zadati modeli ponašanja budu dosledni.

U suprotnom mališani, koji su pametni i brzo razumeju gde imaju, a gde nemaju prolaz, pa uskoro popustljivog oca počnu da koriste za sve što im treba. Na kraju, prestanu da poštuju majku. Međutim, i mame često prave greške, pa preuzimaju sve odgovornosti oko vaspitanja deteta na sebe i pribojavaju se da muž nije sposoban da to obavi kako treba. Ako je tako, ako otac može da se igra s decom, ali ne može da ih oblači ili izvodi napolje, teško je da će se on sam uozbiljiti i shvatiti kakve odgovornosti vaspitanje dece podrazumeva. Zapravo, nedostaje im prilika da se zaista suoče sa svojom decom, a samim tim uvedu ograničenja.

Kada se, pak, roditelji uklapaju u očekivanjima i postavljanju granica, detetu je lakše da sledi pravila. Recite partneru da bi bilo bolje da ne bude toliko tolerantan zato što tako kvari ono što ste vi postigli. Kada majka i otac u određenim situacijama zajedno kažu "da" ili "ne", poruka koja stiže do deteta je jasna i ono razume dokle može da ide. Ako odrasli nisu kontradiktorni u očekivanjima i toleranciji, mališan neće imati priliku da napravi razliku između dobrog i lošeg roditelja.
I. S