Zaljubljeni pevač

U rano proleće s vrha hrasta oglašava se ptica ružičastih grudi, javljajući svima da je drvo zauzeto i da će ga braniti od svih uljeza. Zabačene glave, pevajući iz sveg glasa, to mužjak zebe doziva ženku. Neće proći mnogo vremena, a ovaj raspevani lepotan pojuriće svoju izabranicu, koja izdaleka podseća na običnog vrapca.

Zebe žive u šumama i živicama koje okružuju polja širom Evrope, u zapadnim delovima Azije i u severnoj Africi, uz Sredozemno more. Zbog svoje umilne pesme, ove ptice su omiljeni gosti parkova i bašta, u koje ih ljudi privlače ostavljajući im semenje u hranilicama. U toplijim krajevima borave cele godine, dok ptice iz hladnijih predela u jesen odleću na jug da prezime. Ponekad mužjaci zimu provode sami, dok ih ženke napuštaju kako bi se vratile u proleće.

Gnezde se u brižljivo svijenom dubokom gnezdu ispletenom od trave i perja, skrivenom na debelim granama, uz samo stablo. Kako bi bilo što manje primetno, gnezda oblažu lišajevima i mahovinom. Što je ptica iskusnija, treba joj manje vremena da napravi novi dom. Starije zebe gnezdo sviju za tri dana, dok se mladi graditelji muče i po tri nedelje ne bi li ispleli savršenu kućicu u kojoj će odgajati mlade.

Uz sve veštine koje mladunci treba da nauče, za mlade mužjake zebe jedna od presudnih je pevanje. Umilna pesma kojom će dozvati buduću majku svojih mladunaca nije urođena. Mužjaci je uče od svojih očeva u prvim nedeljama posle izleganja. Ako tu priliku propuste, nikada neće postati dobri pevači. Naučnici su dokazali da je za pevanje zeba zaslužan i muški hormon, jer im je pesma najlepša i najglasnija u proleće, kada su u potrazi za ženkom.

Izvor: Krstarica