понедељак, 25. авг 2008, 16:59 -> 12:44
Пронађено архивско благо

У депоу Архива Србије пронађена је архивска грађа деценијама необрађена и непозната историчарима која открива нове појединости од значаја за проучавање историје Србије 19. и 20. века, саопштава Архив.

Међу новооткривеним документима су писмо вожда Карађорђа Петровића војводи Антонију Пљакићу из 1908. године, писмо Милоша Обреновића великом везиру из 1860, акта са Светоандрејске скупштине, документа о доласку краља Петра I Карађорђевића на престо Србије 1903. године и многа друга.

Документи су, како је наведено у саопштењу, пронађени ван фондова архива у запечаћеним картонским кутијама са ознаком "разно" и "за шкартирање".

До увида у стање те грађе дошло се прегледом депоа који се обавља током редовног годишњег једномесечног прекида рада читаонице.

Имаујући у виду то откриће и забрињавајуће стање у којем је та, делом оштећена, архивска грађа пронађена, дирекција Архива је упутила позив министру културе Небојши Брадићу који ће сутра посетити Архив Србије.

Наредних дана, како је најављено, биће одржана конференција за новинаре како би се јавности представиле појединости о пронађеним документима.


Izvor:RTS

zanimljivo voleo bih da mogu da procitam to

To su egzistencijalna pitanja državotvornosti Srbije. Kako je ta najvažnija moguća arhiva bila nepoznata i prikrivena saznaćemo, ali moguće je da su dokumenta skrivena početkom II svetskog rata ili tokom vladavine Josipa Broza. Postoji još jedna mogućnost, da su dokumenta bila sakrivena u nekom drugom arhivu a ne u Arhivu Srbije.

I ja već dva dana jedva čekam da vidim šta tu piše.

Pa mozda su sakrili da ga Brozovi komunisti ne bi spalili

Spisi nađeni u Arhivu promeniće udžbenike

Ministarstvo kulture podržaće istraživanje i stručnu analizu dokumenata koji su pronađeni u depou Arhiva Srbije, rekao je ministar Nebojša Bradić nakon obilaska Arhiva Srbije i razgovora s direktorom te ustanove Miroslavom Perišićem. Bradić je naglasio da će ministarstvo omogućiti stručnjacima Arhiva saradnju sa ustanovama u Evropi i svetu, u kojima se čuva obilje arhivske građe važne za proučavanje srpske istorije.

Stručnjaci Arhiva u ponedeljak su, pored ostalog, pronašli i zapisnik s tajne sednice Narodne skupštine Srbije 14. jula 1878. godine, održane povodom Berlinskog kongresa. Jedan od najstarijih pronađenih dokumenata jeste rukopis iz 1690. godine, s oznakom „Budim“, a pronađeni su i pismo Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, kao i akta sa Svetoandrejske skupštine.
Zaposleni u Arhivu veruju da će ovi dokumenti otkriti mnoge važne činjenice iz starije i novije istorije Srbije zbog kojih će, možda, biti potrebno da se revidiraju udžbenici. Arhivska građa bila je pohranjena u kartonskim kutijama pod oznakama „Razno“ „Za škartiranje“ i „Prazno“, van fondova, a otkrivena je pregledom depoa obavljenog tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.
Perišić, koji je direktor Arhiva Srbije od jula prošle godine, ocenio je da pronalazak važne arhivske građe u samom Arhivu svedoči o „nemaru i stručnoj neodgovornosti“ zaposlenih u toj ustanovi.
- Pronašli smo veliku količinu arhivske građe koja je do sada bila nepoznata istoričarima, što je nezamislivo u jednoj ustanovi kao što je arhiv. Ono što se podrazumeva jeste da ta ustanova ima jasnu, preciznu evidenciju o tome šta poseduje - rekao je Perišić.
On je, takođe, ukazao na činjenicu da su i drugi arhivi, poput Vojnog arhiva ili Arhiva Srpske pravoslavne crkve, u veoma lošem stanju i da je neophodno poboljšati uslove rada u tim ustanovama i tako zaštititi istorijsku i kulturnu baštinu Srbije.

Izvor: 24 Sata

Vanserijsko otkriće u Arhivu Srbije
Istorijski dokumenti u kutijama za škart
Autor: N. Korlat | Foto:G. Sivački | 27.08.2008. - 08:16


Mnoštvo arhivske građe iz 17, 18, 19. i 20. veka, koja bi istorijske događaje mogla da rastumači na potpuno nov način, posle više od dve decenije pronađeno je u Depou 1 Arhiva Srbije. U kartonskim kutijama, pod oznakama „Za škartiranje“, „Razno“ i „Prazno“, slučajno su nađeni dokumenti sa tajnih sednica Narodne skupštine Srbije, kao i spisi i pisma domaćih i stranih diplomatskih predstavnika, zbog kojih će, možda, morati da se revidiraju udžbenici.

Najstariji pronađeni dokument je iz 1690. godine, a nalazio se u košuljici pod nazivom „Budim“. Za ovaj spis se veruje da je povezan sa velikom seobom Srba iz tog perioda. Jedan od najznačajnijih je i dokument pisan 14. jula 1878, sa tajne sednice Narodne skupštine Srbije, održane u isto vreme kad se na Berlinskom kongresu raspravljalo o sudbini Srbije. Među pronađenom arhivskom građom su i svedočanstva o izgradnji železnice u Srbiji, rukopis „Drame“ u potpisu dr Jankovića, kao i brojni dokumenti iz Drugog svetskog rata.
- Tu su i diplomatski spisi, dokumenti naših konzula iz Frankfurta, Minhena i Beča. Pronađeno je i pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila - priča dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.


Među dokumentima iz 19. veka nađeno je pismo Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine i pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine. U kutijama Arhiva Srbije nađena su i dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojna druga dokumenta značajna za istoriju Srbije.
- Ministarstvo kulture će podržati istraživanje i stručnu analizu arhivske građe. Reč je o izuzetno važnoj dokumentaciji koja sadrži obilje novih podataka o istoriji Srbije u proteklih nekoliko vekova. Omogućićemo našim stručnjacima saradnju sa srodnim ustanovama u Evropi i svetu, a prevashodno u Rusiji i Turskoj, u kojima se čuva obilje arhivske građe važne za proučavanje srpske istorije - kaže Nebojša Bradić, ministar kulture.
Značajna istorijska građa, u koju nisu imali uvida generacije istoričara, u Arhive Srbije stigla je iz Beča pre skoro 30 godina. Ona je tokom austrijske okupacije u Prvom svetskom ratu odneta iz Srbije, da bi osamdesetih godina prošlog veka restitucijom vraćena organima Srbije.
Zaposlenima u Arhivu Srbije u narednim mesecima predstoji detaljno istraživanje i analiza ovog kulturnog blaga otkrivenog pregledom depoa tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.


Nemar i stručna neodgovornost
- Pronalazak važnih istorijskih dokumenata u samom arhivu svedoči o nemaru i stručnoj neodgovornosti zaposlenih. Pronašli smo veliku količinu arhivske građe koja je do sada bila nepoznata istoričarima, što je nezamislivo u jednoj ustanovi kao što je naša. Ono što se podrazumeva jeste da ta ustanova ima jasnu, preciznu evidenciju o tome šta poseduje - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.
On je ukazao i na činjenicu da su i drugi arhivi, poput Vojnog arhiva ili Arhiva Srpske pravoslavne crkve, u veoma lošem stanju.

Izvor: Blic

Ово је лажњак   

A sta pise tu,ne widim jer tipkam s moba?

Ма штампарска грешка. Пише 1908. уместо 1808, па се шалим на ту тему.

Nakon otkrića „zaboravljene“ istorijske građe u Arhivu
Pronađen i najstariji spis
Autor: Manuela Graf | Foto:D. Grubin | 29.08.2008. - 08:23


Nakon što je Srbijom početkom ove nedelje odjeknula vest da je u depou Arhiva Srbije pronađen veliki broj dokumenata u kojima se krije istorija Srbije od 17. do 20. veka, usledilo je ozbiljno pitanje kako je moguće da spisi neprocenjive vrednosti decenijama stoje nadohvat ruke, a ipak nepoznati ne samo široj javnosti već i istoričarima. Juče je sa radom počela komisija sastavljena od stručnjaka iz Arhiva Srbije, Istorijskog arhiva Beograda i Arhiva Jugoslavije, koja će pokušati da odgonetne ovu misteriju ili najbolji primer naše nemarnosti.



O značaju ovog otkrića govori dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije:
- Mislili smo, recimo, da najstariji dokument uprave varoši grada Beograda potiče iz 1837. godine. Tako i počinje knjiga „Živeti u Beogradu“ grupe autora, među kojima sam i ja bio, a koju je izdao Istorijski arhiv Beograda. Sada smo otkrili građu iz fonda beogradske uprave od 1832. do 1837. Isplivalo je još pet godina iz istorije Beograda - otkriva za „Blic“ Perišić.
On dalje objašnjava:

- Novooformljena komisija će u narednom periodu ispitati istorijat rada nekadašnje Komisije za restituciju koja je radila pri Ministarstvu inostranih poslova od sredine 70-ih do 1989. godine i bila zadužena za povratak i zbrinjavanje spisa srpske istorije koje je austrougarska vojska ponela sa sobom tokom Prvog svetskog rata.
Komisija za restituciju je jedno vreme provela u austrijskim arhivima, popisala svu građu koju je trebalo vratiti u zemlju, a zatim je u više etapa usledio povratak.
- Nije sva građa iz Beča stizala direktno u Beograd. Znamo da je deo preuzet u Ljubljani, deo je raspoređen po drugim jugoslovenskim republikama, a sve što je bilo vezano za Srbiju dospelo je u naš Arhiv. Ali tu se izgleda proces zbrinjavanja prekinuo - dodaje Perišić. - Arhiv Srbije je bio dužan preuzetu građu upiše u „ulaznu knjigu evidencije“, samim tim i ustanove da li je kod njih dospelo sve ono što je prema spisku i planirano, a zatim da otpečate kutije i građu arhivski pregledaju i obrade, obeleže, odrede signaturu, razvrstaju u fondove, iščitaju i izvuku kratak sadržaj... Ništa od toga nije urađeno. Kutije su u stanju kao da su upravo stigle iz Beča.
Građa dopremljena tih 70-ih godina iz Beča pronađena je iza pokretne police kojom je godinama bila zaklonjena. Uredno zapakovana i zapečaćena voštanim pečatima stajala je tako više od tri decenije. A do otkrića je došlo potpuno bezazleno, kada je novi direktor arhiva Srbije da bi stekao uvid u stanje depoa naložio da se redovna godišnja revizija depoa uradi malo detaljnije.


- Od kada sam došao na poziciju direktora Arhiva Srbije silazio sam više puta u depo i bilo mi je čudno što ima mnogo neraspakovane građe. Čim su se stvorili uslovi da se vrši revizija, a to je avgust mesec kada čitaonica ne radi, oformio sam komisiju. Pošto u deopu ima dosta nesređene građe, želeo sam zapravo da dođemo do podatka koji od fondova ima prioritet. Ni slutio nisam da šta ćemo otkriti. Bio sam u potpunom šoku. Nije mi bilo jasno kako je to moguće, promenilo se šest, sedam direktora od tada, ima i ljudi koji su čitav svoj radni vek proveli u arhivu, kako je to moguće prevideti - zapanjen je Perišić.
Ali ni šef depoa nije znao da reši misteriju. I on sam je nasledio takvo stanje od svog prethodnika, a bez naloga direktora zabranjeno je bilo šta dirati.
Osim spisa vraćenih restitucijom iz Beča, pronađene su i mnoge kutije bez oznake ili sa oznakom „prazno“ ili „razno“ što je nedopustivo za jedan državni arhiv. A u njima dokumenti naših konzula iz Frankfurta, Minhena i Beča, pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila, železnička karta iz 1864. godine, prva fotografija bombardovanja Beogradskog univeriziteta u Prvom svetskom ratu, četiri svežnja fotografija Samskona Černova iz Prvog i Drugog svetskog rata, građa vezana za istoriju zdravstvene kulture, rukopis dr Vladimira Velmar Jankovića, oca Svetlane Velmar Janković...
- Sama vest o otkriću je toliko paradoksalna, to je isto kao kada biste rekli da je u trezoru neke banke otkrivena velika količina novca. Možete da se pravdate pomanjkanjem ljudi i velikom količinom građe koja svakodnevno u Arhiv stiže, ali da ne otvorite kutije koje je kao vredne Austrija zaplenila u Prvom svetskom ratu, za to nema opravdanja- napominje Perišić.
Pogotovo što je 2000. u zborniku Arhiva Srbije povodom jubileja objavljen tekst u kome se navodi da među vraćenim arhivarijama nesumnjivu pažnju zavređuje Karađorđeva prepiska sa pograničnim komandantima ili, recimo, mikrofilmovi vojnog guvernmana...


Dolazak na presto kralja Petra
Najstariji za sada pronađeni dokument je iz 1690. godine, a tu je veliki broj značajnih dokumenata iz 19. veka poput pisma Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine ili pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, zatim zapisnik s tajne sednice Narodne skupštine Srbije 1878. godine, dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojni drugi značajni spisi političke, vojne, diplomatske sadržine.


Ukradeni dokumenti završili na bečkoj pijaci
- Pre par godina ustanovljena je krađa dokumenata u Arhivu Srbije i prijavljena policiji, koja je na pijaci u Beču pronašla 95 dokumenata. Naravno, dobar deo nikada nije pronađen. Poznato je da su 2002. u arhivu Ministarstva inostranih poslova izgorela dokumenta, a sada se susrećemo i sa činjenicom da niko ne zna gde je Dejtonski sporazum potpisan pre svega 13 godina. Zamislite onda kakvo je stanje naših arhiva gde se nalaze svi dokazi o postojanju jedne države - upozorava Perišić.
Izvor: Blic