Ковач: Жао ми је што нисам компоновао класичну музику



Спремите се да чујете моје поп композиције које су постале мала класика, поручио је један од најзначајнијих југословенских композитора Корнелије Бата Ковач пред концерт „У инат 75” који ће бити одржан 8. маја на сцени Народног позоришта у Београду.

Концерт је насловљен по броју година живота у које славни композитор, пијаниста и аранжер уткао неке од најлепших песама кроз различите периоде његове изузетно богате и креативне каријере.

Ковача смо затекли у сред припрема за концерт у његовом стану у елитном делу Београда где нам је открио како му је посебна част што ће његове песме интерпретирати и певачи са којима никада није сарађивао и за које никада није стварао.

„Биће интересантно како ће Никола Роквић, млади певач који је почео као класичан народњак, отпевати легендарну композицију „Април у Београду”. Биће таквих изненађења за публику на сцени Народног позоришта. Живот за мене није само џез, није ни само рокенрол или класика...Живот је све и тога сам се држао у својој каријери, а богами биће тако и после 75.” казао је Корнелије Бата Ковач.

На специфичној прослави Ковачевог рођендана Жарко Данчуо ће да пева „Маестро и виолина”, коју је певао Драган Стојнић, Бисера Велетанлић „Златни дан” и „Мило моје”. Биће ту и Саша Васић, Дејан Цукић, Ђорђе Давид, Жељко Јоксимовић...а у плану концерта су и два дуета: Бранислава Подрумац из Позоришта на Теразијама наступиће на сцени заједно са Зораном Шандоровим из Новог Сада. Други дует изводе Душан Свилар и млада певачица и корепетиторка опере Народног позоришта у Сарајеву, Аида Мушановић.

Славни композитор каже да је било периода када је само компоновао веселе песме о неким једноставним и помало инфантилним темама.

„Зум-рам, цигу-лигу...прошао сам кроз ту фазу и то је део мог живота баш као и када сам стварао најзначајније песме за највеће звезде. Било је многих који су ме критиковали због те моје фазе, али шта ћу им ја . Нисам могао да компонујем само песме као што је „Пут за исток"“ казао је Ковач.

Цењени композитор је током стваралачког опуса прошао кроз различите жанрове, од синфо-рока, класичног рокенрола, па све до шансоне и соул и поп музике.

За сарадњу је увек бирао људе који разумеју и воле музику.

„Мој критеријум је увек подразумевао да људи са којима радим перфектан слух. Дакле, да смо у прилици да се разумемо око композиције. Морали су да имају одличну интонацију, раскошан опсег гласа, да умеју да се понашају на сцени...Није било лако ни мени ни њима, али смо створили неке важне песме. Све певаче који су певали моје песем научио сам да не могу да гледају у ципеле док су на сцени већ да понуде срце публици. Да отворе душу и певају из страсти. Другог пута за успех једноставно није било „ казао је Ковач.

Кроз успех велииких звезда југословенске музичке сцене, Корнелије Бата Ковач мерио је и свој композиторски дар.

„Бисера Велетанлић и Здравко Чолић су несумњиво најзначајнији интерпретатори поп музике који су певали моје песме. Уживао сам док су их моје песме чине славним. Било је и песама које сам направио, а да нисам веровао да ће постати важне. „Ти си ми у крви” је класичан пример за то. Никада нисам говорио људима да ће нека моја песам бити хит јер сам уживао у самом процесу настајања. Баладе су увек добро пролазиле код женског дела публике, а са друге стране неке легендарне песме које је отпевала Бисера велентанлић постале су омиљене код мушких.” казао је Ковач.

Према његовим речима постоји једна велика празнина везана за музику у његовој каријери.

„Када бих могао да вратим „филм” сопственог живота сигурно бих више учио и усавршавао се у класичној музици. Оркестрација класичне музике и пиосање класичних дела за мене остаје недосањани сан. Када сам радио песме дуже од четири минута увек ме је имагинација и креација вукла у класику. Није било оркестрације н Музичкој академији у Сарајеву и то једноставно није био мог живота, за чим свакако жалим.„ казао је Ковач.

У мору невероватно лоше музике која се данас пласира са телевизије и из радија, млади људи тешко проналазе квалитет.

Ковач напомиње да данас није лако бити млади музичар и композитор у Србији.

„Наслушали су се клинци свега, јер им је све доступно и не улази им се у нешто што личи на нешто што су чули. Да би ушли у авангарду треба им знање које они немају. Онда немају стрпљења да стекну знање и прођу све жанрове, да би постигли неки аутентични израз. Мора да се крене од нуле...од блуза на Мисисипију, па све до џеза да би у неком моменту таленат одредио нечији израз.„ казао је Ковач.

О Такмичењу за песму Евровизију славни композитор нема неко нарочито мишљење јер се како каже све претворило у циркус.

„Важнија је маска, кореографија, хаљина...од песме и гласа. Не може тако, нема смисла...Ако је фазон да неко уђе у хаљину са брадом на лицу и то постане платформа за победу на музичком такмичењу, онда нема потреба да анализирамо шта се ту дешава.” казао је Ковач.

О плановима за будућност после 75. Ковач прича са осмехом јер управо спрема мјузикл који се у његовом креативном пољу слаже од 1978. године

„ Написао сам први чин и то не по либрету или сценарију неког нашег драматурга, већ сам. До краја године ћу тачно знати када ће тај мјузикл бити изведен у Српксом народном позоришту у Новом Саду. Мјузикл ће говорити о животу руског песника Сергеја Јесењина. Либрето ће се одвијати само по стиховима великог песника.„ казао је Ковач.

 (Танјуг)

Džoni Štulić progovorio: Ljudi su nikakvi


Legendarni Branimir Džoni Štulić nedavno je proslavio rođendan, a tom prilikom je dao ekskluzivni intervju u vezi sa svojim stvaralaštvom, ljudima koji kradu njegova djela, ali i medijima.

Već odavno Štulić ne proslavlja rođendane na našim prostorima, već u Holandiji gdje se i povukao. U utorak je proslavio 64. rođendan, a za Avaz je dao ekskluzivni intervju iako nešto i ne ljubi medije.

Frontmen legendarne grupe „Azra” danas živi daleko od medija u gradiću pokraj Utrehta i rijetko daje intervjue, ali ovaj put se otvorio i progovorio o svom rođendanu, godinama, nezadovoljstvu i eksploataciji njegovih djela na Jutjubu.

O raznim pisanjima i tumačenjima njegovih pjesama na internet portalima nije imao pozitivne komentare.

“To je sve odavno izobličeno. Pošto ja nikad o tome nisam govorio. I neću. Ja imam velikih problema inače sa svime, i sa Vikipedijama… To niko pojma nema, a tako drsko i bezobrazno pišu kao da su mi čučali u skutima 50 godina. Veze ni sa čim nemaju, a bagra piše, mora da popunjava prostor jer su njih naučili prije 20 godina da jedino što znaju da rade je da bacaju kamene blokove sa vrha zgrade ljudima na glave. Drugo ne znaju. Kako je sve to otišlo u pi*ku materinu. Ljudi su po sebi nikakvi, bagra i đubrad. I onda više ne možeš da dišeš, a kamoli misliti pa nešto reći”, rekao je Džoni.

Spomenuo je i da ga izrazito ljuti “eksploatacija njegovih pjesama na Jutjubu”.

“Svako ponaosob bi htio da ima sve moje pjesme na svom sajtu. Jer to mu je jedini način, inače je niko i ništa. I oni se krvavo bore za moje, a sa lakoćom gube svoje, i zemlju, i državu i pasoš. I šta god hoćeš. Krvavo se bore za ono što nije njihovo. Je*e se njima za pjesme, oni svoj ništavni ego hoće da isture. Nemaju šta drugo da pokažu, ku*če se na moj račun, i onda se, naravno, mrze i potkopavaju. Besprizorna go*na drska. Nema riječi za to, osim da im se glave samo skidaju. Džaba su se rodili”, rekao je ozlojeđeni Štulić i dodao:

“Ja u svojoj karijeri, koja traje već 40 godina, nikad nisam takvu mržnju navukao kao sa ovim Jutjubom i sa tim skidanjem pjesama. Upravo zbog toga. To je bagra koja, osim cinkarenja, dojavljivanja, uhode, drugo ništa ne zna. Ne znaju ništa drugo osim bacanja kamenih blokova na glave sa vrha zgrade. A hoće da žive. I naravno da sam u go*nima”.

Za kraj je progovorio i o vlastitim demonima.

“Posljednjih 25 godina u ogledalu se ne podnosim. Postao sam ružan. Kad se čovjek ne kultiviše… I sad da podnosim sve vas. Po sebi sudim sve. Sebe ne podnosim, koga ću podnositi? Ne gledam nikog. Bol mi nanose. Razumiješ? Šta tu ima čudno?”, rekao je između ostalog ovaj umjetnik.

„Арсенал“ позива неафирмисане извођаче на „Демолишн бину“


Осим тога што 22, 23. и 24. јуна у Крагујевац доводи имена као што су „Антракс“, "Thievery Corporation" или Buzzcocks", „Арсенал фест 07“ пружа прилику бројним неафирмисаним извођачима да се представе наступом на новој, посебно створеној „Демолишн бини“!

Појединци и бендови из Србије и региона од данас до 31. маја могу се пријавити на конкурс за наступ на „Арсеналовој“ бини која разара – Демолишн бини. Конкурс су подржали Радио Београд 202, емисија Бунт РТС-а и портал Нојз.

Потребно је на имејл адресу arsenaldemobend@gmail.com послати једну ауторску композицију (mp3, wav), фотографију, кратку биографију, односно податке о бенду/извођачу и корисне линкове.

Право учешћа на конкурсу имају бендови или извођачи из Србије и региона који немају објављен албум за неког званичног издавача, што значи да могу имати самиздат, односно сaунд клауд, Јутјуб, бенд камп или слично објављен материјал.

Селекторска комисија, коју чине Снежана Грујић (202), Бранка Главоњић (Бунт) и Ана Калаба (Нојз), након што преслушају све пријаве, одабраће 15 имена која ће наступати на Демолишн бини 22, 23. и 24. јуна на „Арсенал фесту“. Имена одабраних бендова биће саопштена 5. јуна.

Централна позиција за „Демолишн бину“

Демолишн стејџ (Demolition Stage) је фантастична платформа за про​мовисање нових музичких имена на „Арсеналу 07“!

Смештена у централном делу „Арсенала“, између остале три фестивалске бине (главне, Гарден бине и Експлозив бине), Демолишн природно може привући бројну публику, али и медије и музичке посленике, који се тако могу упознати са неким новим узбудљивим музичким именима.

Изаберите репертоар за велики концертни пикник Београдске филхармоније


Београдска филхармонија позива публику да изабере композиције које би желела да чује на највећем концерту класичне музике на отвореном у Србији, 25. јуна 2017. године.

Публика може да гласа на сајту Београдске филхармоније за нумере са листе од 25 композиција на страни bgf.rs/glasanje.

Композиције које добију највише гласова биће изведене на бесплатном концерту који Филхармонија, под управом шефа диригента Габријела Фелца, приређује на месту где ће се у будућности налазити нова зграда, у новобеоградском блоку 13, у близини Палате „Србија“.

На листи композиција које је понудила Филхармонија налазе се најпопуларније нумере класичне музике, од Бизеове Кармен, Равеловог Болера, валцера Штрауса и Шостаковича, преко Мамба из филма Приче са западне стране и Империјалног марша из Ратова звезда, до Коњовићеве Велике чочечке игре и Христићеве Грлице.

Београдска филхармонија позива публику из свих крајева Србије, нарочито породице са децом, своје претплатнике и све оне који до сада нису имали прилике да је чују, на велики концертни пикник током којег ће уживати у најлепшим нумерама које су сами изабрали.

Конкурс за учешће на Фестивалу уличних свирача до 1. јуна


Новосадски Фестивал уличних свирача позвао је данас уметнике да се до 1. јуна пријаве на конкурс за учешће на тој манифестацији која ће ове године бити одржана од 1. до 3. септембра у Подграђу Петроварадинске тврђаве.

Организатори су у саопштењу навели да „музичари, плесачи, глумци и остали посвећеници уличне сцене могу да се пријаве и постану део велике породице уметника из читавог света, који од 2000. године до данас приказују своју вештину на једној од најлепших културних манифестација у Новом Саду и шире“.

Уметничке трупе или самостални извођачи који желе да буду део програма 17. Фестивала уличних свирача, треба да попуне формулар за пријаву, који ће пронаћи на сајту Фестивала уличних свирача или на Фејсбук профилу.

Најбољи од њих, по избору селекторске комисије, наћи ће се у овогодишњем званичном програму, уз звезде уметничке сцене из читавог света.

Фестивал уличних свирача организује Уметничка асоцијација „Инбокс“ из Новог Сада.

Преко Србије и Балкана до звезда


Јапанску певачицу Канон Мизуно необичан сплет догађаја је убедио да у Србији, и шире на Балкану, потражи прилику за градњу сопствене соло каријере.

Kанон Мизуно је 35-годишња Јапанка која своју музичку каријеру жели да изгради кроз наступе у Србији и другим балканским земљама.

Та школована певачица пореклом из околине Токија највећи део својег досадашњег музичког живота провела је наступајући у захтевним мјузиклима, али се пре две године запутила у тешку мисију изградње сопствене соло каријере у свету попа.

Последњих деценија поп сценом у Јапану доминирају женске групе састављене од изразито младих девојака које каријеру почињу у раним тинејџерским годинама, као и неколико поп дива које наступају соло, а којима су велике музичке куће своје огромне људске и материјалне ресурсе – продуценте, композиторе, студије и капитал за рекламу – ставиле на располагање када су ове још биле у средњошколском узрасту.

Зато зрелије певачице у Јапану, поготово оне попут Канон, којима је стало до тога да не буду прости имитатори ритма и звука који је у том тренутку у моди, имају пред собом сизифовски посао да превладају уврежено мишљење и устаљене моделе рада како би оствариле своје снове и нашле сопствену нишу на врло конкурентном музичком тржишту.

Понекад, за њих пут ка успеху у домовини води обилазном путањом - преко иностранства. За Канон, преко Србије.

Она је у протекле две године наступала у Београду у Дому омладине на манифестацијама „Јапанизам“ и „Ћибикон“, које међу нашим љубитељима јапанске масовне културе већ важе за култне догађаје и привлаче више хиљада посетилаца.

На те две вишедневне феште, које су нарочито познате по такмичењу косплејера (тамичара у костимима својих хероја из света видео-игара, аниме цртаних филмова...), Канон је нашу публику импресионирала извођењем туђих и сопствених поп песама, а сјајна реакција пуног Дома омладине, обезбедила јој је нов позив и учврстила је у уверењу да популарна јапанска остварења могу имати прођу на Балкану упркос језичкој баријери и осетним културним разликама.

Више од песме

Доказивање у иностранству и прикупљање личног искуства корисног за соло каријеру нису њени једини мотиви. „У балканским земљама које сам до сада посетила, Србији и Румунији, постоји велико интересовање за Јапан, али људи из економских разлога нису у могућности да путују у Јапан. Са друге стране, у Јапану многи ни не знају за те далеке али пријатељске земље, а камоли колико је Јапан у њима омиљен. Зато имам жељу да допринесем упознавању и зближавању Јапана и тих земаља и ширењу јапанске културе у иностранству. Односно, желим да одиграм улогу живог моста између култура“, објаснила нам је у Токију јапанска уметница, која се ових дана припрема за ново гостовање на „Јапанизму“, који је заказан за четврту недељу јуна.

Њено настојање да српској и балканској публици пружи прилику да се упозна не само са новом јапанском поп музиком, већ и другим, традиционалнијим елементима јапанске културе, било је видно у њеним прошлим наступима у Београду – Канон је савремене јапанске хитове изводила обучена у традиционални кимоно како би гостима у Дому омладине и визуелно дочарала Јапан, а прошле године одржала је и предавање о чувеној јапанској музичкој трупи „Такаразука“, која има стогодишњу традицију у извођењу мјузикала и у којој све мушке улоге играју жене.

Канон истиче да је директна, жива интеракција и даље неизоставна када је у питању упознавање и уживање у страној култури упркос томе што је данас путем интернета и друштвених медија могуће доћи у додир са страним уметничким формама више него раније.

„Желим да људи у иностранству осете живи Јапан, па зато намеравам да и убудуће наставим да долазим и певам на Балкану. Ове године, поред Србије, наступаћу и у Румунији, Мађарској и Словенији“, каже она и додаје да би волела да у потпише уговор са неком од наших музичких кућа, како би досадашњим наступима на фестивалима јапанске културе могла да придода и солистичке концерте у Србији и региону и тако оствари резултате који би могли да јој касније омогуће да привуче пажњу јапанских продуцената.

Глобализација Србије – када српска планина глуми јапанску у америчком филму

Канон је упознала Србију на врло необичан начин. Она се одазвала на позив упућен Јапанцима који живе у Европи или се налазе на пропутовању кроз континент да наступе у споредним улогама у америчком хорор филму Шума, редитеља Џејсона Зејде, који је сниман на нашој планини Тари 2015. године.

Тај филм, пуштен у биоскопе почетком 2016, за позорницу има Јапан и говори о Американки која настоји да одгонетне тајну нестанка своје сестре близнакиње у Земљи излазећег Сунца. Њу током трагања у Јапану прогоне душе људи који су извршили самоубиство у шуми Аокигахара Ђукаи, која се простире у подножју највише јапанске планине Фуџи и која је у тој далекоисточној земљи већ деценијама позната као стециште оних који желе да окончају сопствени живот.

Пошто је снимање у поменутој јапанској шуми забрањено, због бојазни да би њено помињање, нарочито у контексту смрти, могло да охрабри потенцијалне самоубице, филмски продуценти су били принуђени да потраже локацију која би могла да одмени вулканског горостаса Фуџи и шуму у његовом подножју. Са обзиром на то да су трошкови продукције у Србији мали, они су се одлучили да, за снимање свог нискобуџетног остварења, јапанске и америчке глумце и статисте окупе управо у нашој земљи.

За Канон, која се тако обрела у малој улози духа преминуле жене у себи непознатој земљи, први утисци о Србији нису били добри, јер ју је са Сурчинског аеродрома у центар престонице превезао нерегистровани таксиста, који јој је вожњу наплатио четири пута више од праве цене.

Међутим, предусретљивост особља хотела у којем је одседала и полиције, као и каснија интеракција са нашим грађанима и лепоте шума у подножју Таре, убедили су је да настави да долази у Србију, поготово што јој се указала прилика да наступа на добро посећеним догађајима усмереним на промоцију јапанске културе у Србији – „Јапанизму“ и „Ћибикону“.

„Била сам у пуно земаља, не само европских, и по мом мишљењу Србија је јако пријатна за боравак. Кад год ми је затребала помоћ, сви су остављали то што су у том тренутку радили и из све снаге се трудили да ми помогну. Зато је мој утисак да је Србија земља пријемчивих људи који су увек спремни да помогну онима који су у невољи.“

Судећи по примеру Канон Мизуно, али и неколико младих јапанских фудбалера и тенисера који последњих година посећују нашу земљу да би стицали искуства у својим областима, чини се и да је Србија и земља која се све више укључује у процес глобализације, не само као пошиљалац, већ и као прималац страних кадрова.



https://www.youtube.com/watch?v=TgRjsLq600g