Zanimljivost: krilate mačke

Dosad su zabeležena 138 slučaja krilatih mačaka; za jedan takav slučaj je verovatno da se radi o prevari, ali ostali primerci su bili stvarni. O čemu se ovde zapravo radi? O pravim krilima ili nečemu drugom?

Na žalost svih onih koji bi baš voleli krilatu macu, ta "krila" nisu upotrebljiva za letenje. Jedan "krilati" mačak uspevao je da upotrebi "krila" kako bi mu skokovi bili duži, slično kao što leteća veverica radi sa svojim membranama, ali u ostalim slučajevima "krila" su samo beskorisno landarala dok se mačka kretala. Kao što možete da pretpostavite, nemali broj zabeleženih primeraka završio je na različitim vašarima ili po cirkusima, kao nešto što posetioci mogu da posmatraju kao "čudo prirode". A ne radi se ni o kakvom čudu, ne zaista.

U nekim slučajevima radi se o tome da je trebalo da se rode dva normalna mačeta umesto jednog s izraslinama, ali se fetusi nisu dovoljno diferencirali. Tako mače bude rođeno sa dve dodatne noge na sredini tela, dve noge koje je trebalo da pripadaju bratu ili sestri tog mačeta. Ako je mače s dugom dlakom, te izrasline mogu da podsećaju na krila; međutim, te izrasline ne bi trebalo da su tu, nisu pravilno povezane s ostatkom tela i ne mogu se upotrebiti za letenje niti bilo šta korisno.

Takođe, postoje i slučajevi da kod mačke postoji genetsko oboljenje (koje se, uzgred budi rečeno, sreće i kod ljudi; latinski naziv te bolesti je Cutaneous Asthenia), čiji je rezultat veoma slaba i rastegljiva koža. Može se desiti da se nabori kože pružaju niz mačkina ramena ili leđa i da budu podjednako obrasla krznom kao i ostatak tela. Takve izrasline podsećaju na krila, ali pošto se radi samo o kožnim naborima, neupotrebljiva su za bilo šta praktično.

Nezgodna strana takve kože je što ju je veoma lako ozlediti. "Krila" su sklona otpadanju, nakon čega ostaju rane (koje se prilično brzo zacele, ali je u međuvremenu moguća infekcija). I najmanja ogrebotina može da uzrokuje nastanak rane, kao i bilo kakva vakcinacija - mada sve te rane vrlo brzo zacele, znatno brže nego rane na normalnoj koži, infekcije su ipak česte. U zemljama gde ljudi redovno vode svog ljubimca na vakcinaciju i na preglede kod veterinara kad god s njima nešto nije u redu, ovakve mačke najčešće budu uspavane injekcijom, jer računi koje prosleđuje veterinar postanu preveliki za budžet vlasnika sirote mačke.

Najčešći slučaj krilatih mačaka predstavljaju dugodlake mačke s nebrižljivim vlasnicima. Naime, kad imate mačku duge dlake i gustog krzna, neophodno je da je svaki dan četkate oko desetak minuta, kako bi se uklonio višak dlake. Ako to ne činite, višak dlake može da se skuplja na samoj mački i s vremenom da formira pljosnatu gomilu krzna koja liči na krila. Nepotrebno je reći - pošto se radi samo o zgusnutoj gomili dlake, mačka nema nikakvu kontrolu nad tim i "krila" ne služe ničemu osim da smetaju mački (da i ne spominjemo koliko joj smeta i ostatak njenog ućebanog krzna - mačke nemaju prirodno toliko gusto i dugačko krzno, radi se o rasama koje je uzgojio čovek, tako da sama mačka nema nikakav način da dovoljno dobro vodi računa o svom krznu, već zavisi od svog vlasnika). S vremenom takva "krila" otpadnu sama od sebe. Pošto se radi samo o ućebanoj dlaci, nikakve rane ne ostaju, niti to otpadanje "krila" povredi mačku - samo joj donese olakšanje.

Uz sve ludosti koje se rade po genetskim laboratorijama, možda će jednog dana postojati i prave krilate mačke s funkcionalnim krilima. Zasad, međutim, svi postojeći primerci "krilatih" mačaka su ili plod genetske greške, ili rezultat krajnje nebrige vlasnika (u nekim državama, moguće je vlasniku koji se u toj meri ne brine za svog ljubimca oduzeti životinju i tužiti ga, s mogućnošću velike novčane kazne). Ma koliko interesantno takvi primerci izgledali, baš i nisu ljubimče koje bi neko planirao da ima.