a ja bacam pare na 100x skuplje stvari

Почетком двадесетог века веровало се да је ово истина, и препорука је била да се чамци за спасавање удаље што је могуће даље од брода који тоне да не би били повучени на дно заједно са олупином. Могуће је да је овај учинак „усисавања” утицао на то да број жртава на „Титанику” буде већи јер је из воде било извучено свега 13 преживелих. Ипак, неки су након спасавања изјавили да су се борили са снажном силом која је покушавала да их усиса под воду, док су други тврдили да су напустили брод који је тонуо, а да при том нису морали ни да поквасе главу.

Постоје две претпоставке кад је у питању „усисавање” до кога долази током бродолома у тренутку када олупина почиње да тоне. Једна подразумева турбулентно кретање воде, попут онога које се ствара из пропелера. Док олупина тоне испод површине воде, услед трења трупа брода са околном водом ствара се водена струја која се креће наниже, а приликом изравнавања нивоа површине иза олупине ствара се и вртложно кретање.

Према другој претпоставци, ваздух заробљен у броду почиње да се ослобађа током потапања при чему се стварају мехурићи ваздуха који смањују густину околне воде што, пак, смањује и способност тела и предмета да плутају те она почињу да тону. Ово са мехурићима до сада није у довољној мери било поткрепљено доказима. Заправо, током огледа примећено је да мехурићи стварају сопствено струјање воде које може да избаци тело или предмет на површину.

Шта год да је узрок ове појаве, чини се да је учинак много слабији него што се раније сматрало. Не постоје подаци о томе да су спасилачки чамци били увучени под воду заједно са олупинама, али у случају великих бродова – као што је „Титаник” – могуће је да је водена струја која би се створила у тренутку када би брод почео да тоне била довољно снажна да увуче дављенике који су се затекли у непосредној близини, неколико метара испод површине.

•Нигеријска Полиција је 2009. године ухапсила једну козу и оптужила је за покушај оружане пљачке.

•Истраживање проведено на Универзитетском колеџу у Лондону је након 12 година прикупљања података утврдило да воћни сок нема значајну корист за здравље.

•Данас више знамо о површини Месеца него о океанима на Земљи. (Недовољно истражени делови Земље)

•Кубанцима је било забрањено посједовање мобилног телефона све до 2008. године.

•Током оргазма, људски мозак ослобађа толико допамина да на скенерима изгледа попут мозга на хероину.

•Сваке године, очекивани животни век се повећава за 3 месеца.

•Британски научник Чарлс Дарвин је појео сваку животињу коју је открио. Сличном методом у медицини се руководио Хипократ који је често прокувавао и пробавао телесне течности и излучевине човека.

Прва истраживања овог хемичара и микробиолога тицала су се винске киселине и преламања светлости на примерима поларизације. Коначно се након тога заинтересовао за имунологију.

Почео је ферментацијом, опет вина. Доказао је да је ферментација последица која настаје због бактерија које су присутне у намирницама, а дестилацијом вина на 57 степени настао је процес који данас сви знамо по имену пастеризација. Поставио је теорију да су микроорганизми одговорни за појаву болести код људи, и на тај начин покренуо развој антисептичких метода у хирургији.

Истразивајући пилећу колеру, заразио је пилиће ослабљеним бактеријама, да би му у следећем кругу, када је покусао опет да их зарази, покушај пропао, јер су пилићи развили имуни систем. На тај начин је откривена вакцина, и овом човеку можемо захвалити што се вакцинишемо од малих ногу. За антракс не бисмо знали да није било хистерије у САД, а Пастер се борио против сточног антракса својим методама вакцинације. Такође, један од битнијих његових проналазака је и вакцина против беснила.

Прву такву вакцину примио је Јозеф Мајстер, дечак кога је ујео бесан пас. Занимљиво је то да је млађани Мајстер постао чувар у Пастеровом институту, и када су га немачки војници натерали да отвори Пастеров гроб 1940, уместо да отвори гроб, он је извршио самоубиство.

Занимљиво је и да данас кратери на Месецу и Марсу носе његово име, и да је у Вијетнаму једна од ретких улица која није мењала име од одласка француских колониста управо она која носи његово име.

---

•Тоалет папир се користи још од 6. века

•У САД-у има 24 пута више празних кућа као и станова него што има бескућника.

•У бразилским затворима за сваку прочитану књигу затвореницима се скрати трајање затворске казне за 4 дана.

•На свету тренутно има 1.426 милијардера.

•Банане су природно радиоактвине.Ипак радиоактивности у неколико банана не може нашкодити човеку. Тек када би стали у непосредну близину 20 милиона огуљених банана, нашли би се у озбиљој животној опасности.

•Званично су вируси најмањи микроорганизми на свету, но, научници су открили још мање микроорганизме који узрокују болест лудих крава, а називају се приони.

•Жене у просеку проведу годину дана одлучујући о томе шта ће обући.

Наставак тужне приче о бродолому. 

---

Концентрација соли у морској води два пута премашује способност бубрега да у Хенлеовој петљи и сабирним каналићима концентрује мокраћу. Тако за сваки литар попијене морске воде организам мора да избаци два литра урина да би се ослободио унетих соли. Организам, већ изложен дехидратацији, на тај начин губи један литар воде из телесних течности, при чему нема могућност да га надокнади.

Британски научници утврдили су да папагаји имају обичај да дају имена младунцима. Још као мале, ове птице успеју да запамте своје име и имена родитеља, браће и сестара.

Научници су направили 17 гнезда с камерама које су поставили у једној шуми у Венецуели. После неколико недеља, папагаји су дошли и положили јаја.

Када су се птићи излегли, родитељи су одмах почели да им дају имена и да их понаособ уче како се зову, али како се зову и остала браћа и сестре, као и сами родитељи.

Научници су уочили око 5.000 различитих звукова, а наглашавају да родитељи папагаји дају младунцима слична имена и уче их да репродукује те гласове.

Папагаји касније користе те звукове, што је доказ да су запамтили своје име и имена чланова породице.

Студија је објављена у научном часопису Proceedings of the Royal Society.

•Вук Караџић је 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу, али да је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије.

•Мумија Рамзеса II путовала у Париз са пасошем.

•Према Међународном институту за проучавање мира у Стокхолму, од 3200 године пре нове ере, па до данас било је укупно 14.560 ратова и да је у њима погинуло 3,6 милијарди људи

•Да је француски краљ Луј XVI био веома сујеверан и да је слепо следио савет свог астролога да ништа не ради сваког 21. у месецу? Испоставило се да је астролог био у праву — број 21 је био поприлично баксузан за француског монарха: након избијања Француске револуције, 21. јуна 1791. године краљ је био ухапшен; 21. септембра 1792. у Француској је била укинута монархија; и коначно 21. јануара 1793. године, Луј је био погубљен на гиљотини.

•Према Плутарху, Перикла су вајари увек приказивали са шлемом на глави
јер је био изразито глават човек.

•Екстравагантни Нерон никада није путовао са мање од 7000 камила.

•Први телефонски разговор у Београду, а и у Србији, обављен је 14. марта 1883. године, само
седам година након Беловог проналаска телефона.

•У  16. веку је често организовано суђење животињама широм Европе? То је наиме сматрано за потпуно рационално јер су животиње оптуживане да крше природне законе који важе за све. Тако је у Швајцарској суђено кокошки која је носила чудна јаја док је у Француској суђено пацовима којима је додељен адвокат да их брани. Њихово непојављивање на суђењу оправдано је тиме што нису имали сигурну пратњу, па су се стога сасвим оправдано плашили локалних мачака.

Проучавање васионе и васионских тела започето је у Старом веку, а проналазак и примена телескопа омогућили су да се у тим проучавањима даље и више види. Техничким усавршавањем телескопа, открића астронома постајала су све значајнија.




Проучавања васионе и васионских тела са Земљине површине нису била довољна. Године 1957. лансиран је у свемир Спутњик 1, први вештачки сателит.



Прве животиње које су послате у свемир биле су воћне муве које су 1946. године лансирале Сједињене Америчке Државе, а први сисар у свемиру је био пас Лајка 1957. у оквиру сонде Спутњик 2. Она је угинула од прегрејавања и стреса убрзо након што је стигла до свемира.



После неколико проба са животињама, 1961. године у свемир је полетео и први човек. То је био Јуриј Гагарин. По први пут у историји човек је савладао гравитацију Земље и кренуо на пут ка звездама. Његов лет је трајао 1 сат и 48 минута и за то време је извршио један лет у Земљиној орбити. Пре него што се вратио на Земљу узвикнуо је: „Видим Земљу... видим облаке... видим све... и прелепо је!“ Ово је био почетак нове ере у историји људске цивилизације, ере освајања свемира.



Неколико година касније у свемиру се нашла и прва жена космонаут, Валентина Терјешкова. Са космодрома Бајконур у данашњем Казахстану лансирана је у свемир 16. јуна 1963. године у васионском броду Васток 6. Обишла је Земљу чак 48 пута а лет је трајао 2 дана, 22 сата и 50 минута. Недавно је рекла да је спремна да направи још један подвиг и оде на Марс, чак иако би то био пут у једном правцу!



„Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство“, речи су првог човека који је ступио на површину Месеца. Мисија Апола 11 из 1969. године, отворила је ново поглавље у проучавању васионе и васионских тела. Нил Амстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс донели су са Месеца материјал који је омогућио непосредно проучавање грађе и састава других васионских тела.





Постоје бројне теорије да се слетање на Месец није заиста догодило. Један од главних разлога за сумњу је то што се америчка застава њише, а то не треба да се дешава на Месецу, јер не постоји атмосфера. Међутим, застава се њише само док је додирују астронаути, а вакуум омогућава дуже њихање него што је то могуће на Земљи.




Проучавање свемира се није овде зауставило, прикупљање података о другим небеским телима настављено је спуштањем сонде са возилом Патфајдер (извиђач) на површину Марса 1997. године.

Холандска компанија Mars one најавила је снимање ријалити шоуа на Марсу до 2023. године.

Извор: Географија за гимназију
            Википедија