ljubav ili vec kako je nazivaju...jedino gdje znam da jeste duboka i prava je onda kada je prozeta odanoscu i postovanjem...

i nekako...ljubav me asocira na mir...spokoj...u odnosu koji imam sa nekim i u meni samoj kada sam sa tom osobom ili kada samo mislim na nju.

prvi i jedini put kada sam tako nesto osjetila,ja sam i pozeljelja da se skrasim.

zaljubljenost mi je uzbudjenje, stid, moc, glavu gubim...
kad se smiri ostane samo moc t.j. ljubav

Naravno da zaljubljenost nije najlepsa faza ljubavi. A ako razmislimo bolje, to je faza koja se mora proci KA ljubavi. Jer tad ljubav i ne postoji. Kada se ljubav desi, ona donosi mir. Ona oplemenjuje. Ona donosi radost. Ego se smanjuje i usmerava ka voljenoj osobi.

Ona je duboka, zrela i dugotrajna. To je ono sto je najlepse.
Zaljubljenost joj nije ni do "prstiju na nogama"

@sesircic 

prelep i zdrav temelj svakog odnosa, koji se ipak mora nadogradjivati i ne sme shvatati zdravo za gotovo. mora malo i da se zachini, odnosno da mu se udari glazura. ljubav i strast su najbolja kombinacija.

ne kazhem tebi, nego onako uopshteno 

ma i da kazes meni

nisam toliko sujetna da ne bih "krala" razne stvari od razlicitih ljudi koje izgledaju da valjaju...

naravno da se na ljubavi radi,pa i da se strast odrzi...a generalno,nije to tesko ukoliko kraj sebe imas osobu sa kojom se duboko razumijes....

s'tim sto ja potpuno razumijem da neki ne mogu u svom partneru na duze staze (a govorim maltene o citavom zivotu...)  naci potrebnu i stalnu inspiraciju,jer negdje jesmo i razliciti i razlicitim stvarima skloni.

licno...jesam neko ko sebe u toj ulozi moze bez poblem zamisliti na duze staze.
moja priroda je tome sklonija.

a mislim da sam naisla na nekog ko ima identicne poglede i sklonosti u tom smilu.

mislim da u tom sluchaju neshto nije valjalo od samog pochetka.