Ja se bojim prave ljubavi, zato sam je i pustio da ode.
Ljubavna sirotinja... sto bi reko Bora.

Da li umete da budete intimni?

30. Maj 2008.



Intimnost je stanje ili činjenica da ste bliski sa nekim; da imate blisku vezu ili da ste dobro upoznatni, da kažemo, prisni sa nekim ili nekom situacijom. Mnogi ljudi vezuju intimnost i fizičku bliskost, seksualnu aktivnost. Intimnost je mnogo više od toga. Možete biti intimni sa nekim bez da ste ikada bili ljubavnici.
 

Intimnost je osećaj koliko vas osoba sa kojom ste bliski ceni, koliko se osećate prihvaćeno, koliko ste poštovani, koliko vas razume i brine za vas. Bliskost sa drugom osobom dolazi vremenom. Kada osoba može biti otvorena i ponašati se onako kakva zaista jeste i kako se oseća u svakom trenutku pred drugom osobom.
Svi mi želimo intimnost. Ali se i bojimo intimnosti. Ona predstavlja situacije u kojima ste ranjivi, a to je strašno za većinu nas. Moramo rizikovati da nas partner upozna tako dobro - a to mu pokazuje i sve one mane koje se trudimo da sakrijemo. Uvek postoji šansa da ta druga osoba prestane da nas voli ili nas odbaci kada nas ugleda pod pravim svetlom, a to je ono što mnoge od nas trži podalje od intime. Ne možete se prepustiti, jer će videti tu crnu rupu, ožiljak, mračne misli žrtve sopstvenih odluka. VIdeće da niste spoznali sebe, da se ponekad ponašate kao ludak, da ste zbunjeni. Da vam je život haos. Neko bi to mogao da zloupotrebi.
U modernom svetu intimnost nestaje. Čak i među ljubavnicima. Kad je pojam prijateljstva tako srozan, nije ni čudo. Razlog?  Ljudi nemaju šta da podele. Ko uopšte želi da se bavi tuđim duhovnim siromaštvom. Pa ne postoji za džabe onaj savet: "Izbegavaj ljude koji imaju više problema od tebe".
Intimnost zahteva poverenje. Moramo verovati drugoj osobi da nas neće odbaciti ili osramotiti u bilo kom smislu. Poverenje može da se razvije samo u atmosferi obostrane posvećenosti i gradi se vremenom. Poverenje stvara zaštićenu klimu koja je pogodna za intimnost i bez koje parovi mogu emocionalno da odbiju jedno drugo što stvara osećaj usamljenosti iako su u vezi.
Intimnost uključuje deljenje doživljenog, dobrog ili lošeg. Možete početi da radite na intimnosti sa partnerom od prvog dana - ukoliko vezu zasnujete na poverenju i dobroj komunikaciji, koje su temelj dobre veze.
Ljubav je cilj kome morate da stremite. Kada jednom naučite da osećate bezrezervnu  ljubav prema sebi i prema drugima, sva ranjivost i strah će nestati.

Izvor: Ekstravaganca

Zaljubljenost nije ljubav

Zaljubljenost je iluzija ljubavi; fiziološke potrebe nisu ljubav; egoizam nije ljubav; ljubav se uči; ljubav nikad ne prestaje.

Piše: Ljiljana Sinđelić Nikolić



"Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje...Postoji dodir dve ruke koji se opire svim rečnicima...Ruke, oči, tepanja - pomoću njih se ljubav bori i gradi... Postoje cipele koje ljubav nosi i njen je dolazak tajni...Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima i nije nađeno nijedno mudrije od ovog: Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje - a ljubav ne traži ništa!" (Karl Sandberg)

Odista, pesnici su najbolji tumači ljubavi, koja je osnova našeg života, vrhunski zakon vasione. O ljubavi se mnogo priča ali se nikad ne dopriča, nema definicija, gotovih pravila. Ali zato je o zaljubljenosti sve rečeno. I sasvim je sigurno, zaljubljenost nije ljubav.

Zaljubljenost je opijenost, ushićenje, često iluzija. Zaljubljeni zrače posebnom radošću. Zaljubljeni žive izvan sveta, izvan problema. U trenucima zaljubljenosti ne funkcioniše se normalno, smatraju psiholozi. Kada smo zaljubljeni javlja se osećaj moći i čini se da možemo sve. Za takav osećaj su zaslužni hormon euforije, stresa i hormon sreće.

Neki čak kažu, da je zaljubljenost pogrešna ljubav, u stvari, lažna ljubav, puka iluzija ljubavi. I kao takva, ona je jalovo radovanje u povišenoj temperaturi, besmislena fikcija grozničavog stanja koje zahvata čitavo ljudsko biće. I ako zaljubljenost, odnosno divljenje prema osobi sa kojom smo duže potraje a da se ne dograđuje, može nas odvesti na stranputicu, daleko od ljubavi. Tako se javljaju surogati ljubavi, idoli.

Stručnjaci zato tvrde da zaljubljenost nije prava ljubav, jer zaljubljivanje nije zasnovano na delovanju volje ili svesnog izbora. Zaljubljivanje ne zahteva napor u izražavanju ljubavi već je povezano s instinktom i osoba koja je zaljubljena često nije zainteresovana za podsticanje rasta svog partnera i rada na odnosu, već ima osećaj da je stigla do cilja. Smemo li onda avaj, zaključiti da je zaljubljenost prava šarena laža a kada je odbacimo ostajemo praznih ruku.

Ljubav

Prava ljubav je nešto sasvim drugo. Ljubav je emocionalna ali ne i opsesivna, ona ujedinjuje razum i osećaje, zahteva volju i traži disciplinu. Zato naša osnovna potreba nije da se zaljubimo, već da budemo voljeni i da volimo.

Psiholozi kažu: ljubav se ne javlja na prvi pogled; ljubomora nije znak prave ljubavi; uzdisaji i fantaziranja su znakovi zaslepljenosti a ne ljubavi; ljubav nije slepa ni za mane ljubljene osobe; ljubav nije trajna idila, treba i da je praktična, odnosno od ljubavi se ne živi kako veli poslovica, već se mora imati i novac, odnosno voditi računa i o materijalnom blagostanju; drugarstvo i saučestvovanje u nevolji ne znače ljubav...

Ljubav se uči, u ljubavi se može napredovati, ljubav se mora negovati. Opasnost za ljubav je površnost, egoizam, tvrdoglavost, ljubomora, zavist. Treba izaći iz sebe a samo sebičnost nas sprečava da volimo. Veoma je važno naučiti se razgovoru sa voljenom osobom. A jezik ljubavi, opet vele psiholozi nije teško naučiti.

Važne su reči pohvale i ohrabrenja, jer kada partner prima pozitivne verbalne podsticaje, biće motivisan da se trudi još više da bi nam pokazao ljubav. Provodite što više vremena zajedno, šetajte, pripremajte zajedničku večericu, razmenjujte misli i poljupce. Budite kraj svog partnera, pogotovo onda kada mu trebate. Provođenjem vremena zajedno stvaramo mnogobrojne uspomene koje će kasnije koristiti u razbuktavanju osećaja prema partneru. Naučite se da poklanjate. Dar je simbol pažnje a ako partneru kupujete poklon znači da o njemu i razmišljate.

Postoji nešto što stručnjaci nazivaju delima ljubavi. Učinite ono što će partnera posebno obradovati, bilo da je pomoć u raspremanju omiljenih novina i knjiga, kupovina poklona za njegove roditelje, kuvanje hrane koju voli ili pranje sudova. Ponekad reči nisu potrebne, dodir će govoriti umesto vas. Milovanje po kosi, masiranje leđa, držanje ruku, grljenje pokazaće vašu ljubav. Dodir je veoma bitan deo komunikacije i ljubavi. Zagrlite svoju partnerku kada se plaši, stegnite ruku svom partneru kada dobije lošu vest s posla, budite zajedno u dobru i zlu.

Najpogubnija u ljubavi je tako uobičajena analiza ljubljene osobe. Ljubljena osoba se ne analizira, volimo i slabosti voljene osobe. Analiza često vodi do ravnodušnosti, odnosno do užasavanja nad ljubljenom osobom. U pravoj ljubavi postoje i radost i tuga, i dobro i loše.

Sve je to hemija

Istraživanja su pokazala da ljubav blagotvorno deluje na organizam, jača imunitet, ulepšava telo, čuva mentalno zdravlje. Ono što je nazvano "molekulom ljubavi" je feniletilamin koji nastaje prirodnim putem u našem mozgu. Zajedno sa dopaminom i norepinefrinom je odgovoran za nastanak ljubavne euforije. Zapravo, feniletilamin pomaže oslobađanju dopamina (supstanca koja omogućava protok informacija u mozgu) u takozvanim centrima zadovoljstva. Dopamin čini da se lepo osećamo, a norepinefrin stimuliše produkciju adrenalina koji utiče, pored ostalog, i da naše srce ubrzano kuca. Kombinacija ove tri supstance dovodi do osećaja zaljubljenosti, uzbuđenosti, blaženstva i sreće. Njihova aktivnost je razlog zbog koga se zaljubljeni osećaju euforično. Opojna emocija zaljubljenosti, povezana sa ubraznim pulsom, vlažnim dlanovima, osećajem otežanog disanja često se tumači prekomernim lučenjem feniletilamina. Proizvodnju ove supstance može da izazove i nežni dodir ruke, pogled, osmeh...Zanimljivo je da i skakanje padobranom, vožnja paraglajderom, jumping takođe doprinose pojačanoj aktivnosti ove tri supstance. Uostalom i zaljubljenost je uvek rizik.

Naučnici smatraju da se nakon izvesnog vremena telo navikne na ljubavne stimulanse, jer se poveća tolerancija na feniletilamin. Kada se to desi, odnos između dve osobe može krenuti ili ka razlazu, odnosno nezainteresovanosti ili ka usavršavanju i još jačoj privrženosti i povezanosti.

Ono prvo ne treba objašnjavati a kada se desi ovo drugo, onda će mozak lučiti endorfin koji dovodi do osećanja smirenosti, smanjenja strepnje, topline, pouzdanosti i spokojstva. Nije li upravo to znak i prave ljubavi, mir, sigurnost, radost, optimizam, samopouzdanje. Ili kako reče pesnik, čovek bez ljubavi uvek je na gubitku.

Izvor: B92

Zašto se zaljubljujemo?



Osećanje ljubavi i osećanje zaljubljenosti se najviše međusobno razlikuju po tome šta mi to u stvari volimo. U ljubavi volimo drugu osobu onakvom kakva jeste u stvarnosti, kakvom je poznajemo, a zaljubljujemo se u osobu koju ne poznajemo dovoljno, koju smo možda prvi put videli.

Ali, iako ne poznajemo dovoljno osobu u koju smo se zaljubili, nikako nije slučajno da smo baš nju izabrali. Zaljubljujemo se samo u one ljude, muškarce i žene, koji u dovoljnoj meri sliče našoj predstavi o idealnom ili pravom partneru.

Kada registrujemo da postoji dovoljno velika sličnost u nekim aspektima, mi nesvesno počinjemo da verujemo da i u drugim aspektima ta osoba odgovara onome što tražimo u ljubavi. Iz tog razloga kažemo da je zaljubljenost zasnovana na nesvesnoj projekciji takve predstave na drugu osobu, piše "Politika".

Posledica je da mi više ne vidimo drugoga onakvog kakav jeste u stvarnosti, već ga idealizujući "vidimo" kako se potpuno uklapa u našu predstavu o pravom partneru. Doživljavamo da smo pronašli upravo onakvu osobu kakvu smo i tražili. Zato nam ta osoba postaje tako dragocena i zato osećamo da ako nju izgubimo, da nikada više nećemo moći pronaći nekoga ko će nam u tolikoj meri odgovarati. Zato se u zaljubljenosti tako grčevito držimo osobe u koju smo se zaljubili.

Zaljubljivanje nije univerzalno osećanje: da bi neko uopšte mogao da se zaljubi mora imati izgrađenu predstavu o pravom ili idealnom partneru. Dobar način da se odredi sadržaj nečije predstave o pravom partneru jeste da se taj neko priseti tri osobe u koje je bio zaljubljen ili zaljubljena, a zatim da sebi postavi pitanje: Koje su sve njihove zajedničke osobine? U onome što im je svima zajedničko možemo nazreti nečiju predstavu o pravom partneru.

Nije slučajno zašto neko kod drugoga traži ili veoma ceni upravo neke određene osobine. Sadržaj ove predstave puno govori o osobi koja je ima. Iako ljudi traže i zaljubljuju se u veoma različite partnere, uvek postoji sistem. Neko u partneru traži nekoga sa kim će ostvariti isti takav odnos kakav je nekada imao, a neko traži odnos kojeg nikada nije imao, o kojem je samo maštao.

Nekada se ljudi zaljubljuju u ono što bi želeli da budu, ali što misle da nisu: mladić koji misli da nije lep zaljubljuje se u veoma lepe devojke; devojku nižeg rasta privlače visoki i krupni muškarci. Fascinacija pametnim ili duhovitim osobama može značiti da fascinirani samom sebi ne pripisuje ove kvalitete.

Kada osvestimo i razumemo razloge zbog kojih se opredeljujemo za određeni tip partnera, pravimo korak u emocionalnom sazrevanju. A istraživanje razloga nas može voditi ka sasvim neočekivanom.

Izvor: Stetoskop

Ja sam na vec jednoj temi iskazao sve sa tri recenice sto ovi zvacu u nekoliko paragrafa.
Mi se plasimo ljubavi iako je zelimo. Mi se plasimo naci pravu osobu iako je trazimo.  Mi smo potpuno izgubljeni jer svaki putokaz vodi ka propasti.

Lepo receno 

Hvala 

Ljubav i zaljubljenost

,,Buda je jednom rekao da isto kao što možemo prepoznati okean jer uvek ima ukus soli, tako možemo prepoznati i prosvetljenje jer ono uvek ima ukus po slobodi. Između pravog prosvetljenja i prave ljubavi nema neke velike razlike. Dok mnogi ljudi vide predanost kao zamku, njene zdravije verzije su zapravo oslobađajuće po oba partnera, jer iznose na površinu njihove prave ličnosti, i grade ljubav koja je zadovoljavajuća, trajna i sve u svemu dobrog ukusa.,,
 

,,Zaljubila sam se, on je sve što želim, želim da budem sa njim do kraja života, volim ga.,, Na početku veze, većina nas ovako razmišlja, mislimo da leptirići u stomaku, potreba da se stalno bude sa osobom u koju smo se zaljubili, prijatnost u njenom prisustvu, znači i da je ta osoba prava za nas. Koliko puta, kad počnete stvarno da upoznajete tu osobu, shvatite da ste se prevarili, da nije baš onakva kakvom ste je zamišljali, da vas je razočarala, da je izneverila vaša očekivanja.Šta onda? Opet sve ispočetka! Opet tražite novu ,,žrtvu,, za koju ćete se zalepiti, ustvari, bolje rečeno, kojoj ćete zalepiti sve osobine iz vaše glave koje želite da ona ima.

Zbog toga je vrlo bitno objasniti ključnu razliku između zaljubljenostikoja je poletna, lepršava i veoma često nas čini slepim i ljubavikoja uglavnom ne izgleda tako privlačno kao što možemo videti u filmovima.

Zaljubljenost je stanje gde je karakteristično precenjivanje, odnosno idealizacija voljene osobe, uzdizanje seksualnog objekta do ideala i umanjivanje svoje ličnosti u odnosu na obožavani objekt. Zaljubljene osobe su u ocenjivanju voljene osobe pristrasne, neobjektivne, preuveličavaju dobre, a zanemaruju loše strane partnerove ličnosti. Voljena osoba se idealizuje. Mnogi psiholozi izjednačavaju stanje zaljubljenosti sa stanjem hipnoze.


Ljubav je emocija, ali i motiv (strast, potreba, težnja), čija je glavna odlika snažna naklonost subjekta prema nekom privlačnom predmetu, pojavi ili biću. Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i jaku želju da odnosi budu što prisniji. Prema Erihu Fromu, ljubav je jedini zdravi i zadovoljavajući odgovor na problem ljudskog postojanja, a zrela ljubav zadovoljava osnovnu ljudsku potrebu za povezanošću sa drugim ljudima, uz očuvanje identiteta ličnosti. Glavne komponente ljubavi su: davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ljubav je rad na razvoju druge osobe. Po E. Fromu nezrela ljubav glasi ,,Volim te, jer te trebam,, dok zrela ljubav govori ,,Trebam te, jer te volim,,.

Ljubav prema drugoj osobi uključuje osećanje nežne privrženosti, zaokupljenost njenom ličnošću, zainteresovanost za njene potrebe, želje i misli, nesebičnu brigu za njenu sreću i jaku želju da odnosi budu što prisniji. Glavne komponente ljubavi su: davanje, briga, odgovornost, poštovanje i poznavanje. Ljubav je rad na razvoju druge osobe.


Odrastajući uz diznijeve crtaće, gde princeza na kraju završava srećno zaljubljena sa svojim princem, ili uz filmove sa holivudskim glumcima, gde dvoje zaljubljenih, uz million prepreka, na kraju završavaju zajedno, mlade osobe, naročito u periodu adolescencije, razvijaju raznorazna ubeđenja o ljubavi. Misle da je dovoljna fatalna privlačnost ili sudbinski susret i da oni ne trebaju više ništa da rade. Misle da će svi problem biti rešeni samo ako naiđu na tog svog princa, koji će ih spasiti i učiniti ih srećnim. U psihologiji se ovakva razmišljanja nazivaju iracionalna uverenja. Postoje mnoga, svako od nas najčešće ima svoje. Dobro bi bilo razmiliti koje sve to pretpostavke imamo o ljubavi, koje su realne, a koje smo mi sami iskonstruisali, zaključili, i tako prepoznati i zameniti ih stvarnim činjenicama. Većina iracionalnih uverenja kada se rasvetli, olakšava život.

Najzastupljenije rečenice koje čujemo o ljubavi su:


1. Kad se pojavi onaj pravi svi moji problemi će se rešiti


Sa ovakvim stavom razmišljanja, osobe ne traže ljubav, nego spasitelja. Od malena smo bombardovani bajkama i serijama, gde princ poljupcem vraća princezi život i spašava je. Ona je bez njega bespomoćna, nezaštićena, i svi je mogu povrediti. Dosta devojčica odrasta podsvesno verujući da je najbitniji zadatak u životu pronaći pravog muškarca koji će je moći spasiti. Velike moći koju poseduje u sebi osoba uglavnom nije svesna, jer je ta moć projektovana spolja, u ,,savršenog muškarca.,, Kada se osoba okrene sebi, uzme život u svoje ruke i pronađe sreću i u drugim stvarima osim ljubavi, znači da je postala sama svoj spasilac. Onda i kada upoznate osobu koja je prava za Vas, problemi će postojati, što u vašem odnosu, što sa svake strane. Oni postoje da bi se rešili, Vi treba da se uhvatite sami u koštac sa njima, a partner je tu da bi vam bio emotivna podrška.


2. Ne mogu živeti bez tebe


Emocija koja stoji iza ove rečenice nije ljubav, nego očaj. Na prvi pogled može delovati romantično ali, s vremenom, svakako može predstavljati samo teret i nešto što nijedna osoba ne može da postigne. Izjava „ne mogu preživeti bez tebe“ nije razmišljanje odralih osoba nego dečja potreba, jedna od najranijih faza u detinjstvu u kojoj bismo zaista umrli da naši roditelji nisu ostali u blizini, stalno osluškujući i zadovoljavajući naše potrebe. Potreba za konstantnim prisustvom partnera obično znači da smo usred psihološke krize, i da se osećamo kao napuštena deca kojima treba negovanje. Ako i dobijemo od partnera ono što nam treba, on će tada preuzeti funkciju npr. smirivanja, koju sami sebi treba da činimo. U početku nam to može izgledati kao dokaz prave ljubavi, ali na taj način postajemo zavisni od njega. U jednom trenutku, kada i sami ,,pohvatamo cake,,, te funkcije koju nam je činio partner, vrlo lako se može desiti da shvatimo da nas je pored našeg partnera zadržavala potreba zadovoljavanja određene funkcije koju nam je on radio i sada, kad smo je izveštili, onda nam više on i nije potreban. I gde je sada tu romantika?! Ono što treba da znate, to je da jedina osoba koja može zadovoljiti sve Vaše potrebe ste Vi sami. Kada upoznamo sebe, prihvatimo sebe u potpunosti, počinjemo da brinemo za sebe, nežno i pažljivo poput dobre majke. U tom trenutku, spremni smo za formiranje stabilnih, dugoročnih veza koje mogu trajati.

3. Moja ljubav prema tebi se nikad neće promeniti


Jedna od velikih ljudskih strahova je strah od promene. Svako od nas voli ušuškanost, poznatost, svoju ,,zonu komfora,,. Svaka promena je rizik, pa makar bila i pozitivna. Isto tako, želimo da naša osećanja prema partneru večito budu u stanju zanosa, prijatnosti, kako ne bi bilo mogućnosti gubitka. Nažalost, ova rečenica će pre dovesti do prekida, nego do njenog dužeg trajanja. Razlog je taj što se sve, i svi stalno menjaju. Starimo, rastemo, učimo, pronalazimo nova interesovanja, napuštamo stara. Mnogi ljudi se boje da će, ako dopuste ljubavi da se menja, ona nestati. Ali upravo je suprotno istina. Ljubav koja dozvoli da se prilagodi novim okolnostima postaje neuništiva. U razdobljima problema, bolesti, obaveza se može osećati jačom od privlačnosti, sve dok jednog dana ne shvatimo da je upravo ostanak u problematičnom periodu ono što može povezati dublje nego ranije.


4. Ti si sve što mi treba

Ljudi su bića koja su stvorena da žive u grupama, istražuju, uče nove stvari razvijajući se. Želeti sve te stvari od jedne osobe je isto kao pokušati dobiti sve potrebne vitamine i minerale iz jednog jela. Kad par veruje da „mora ispuniti sve potrebe jedno drugom“, svako postaje iscrpljen pokušajem da bude sve za drugoga i nijedan se u potpunosti ne može razviti kao osoba. Zato treba negovati svoj krug prijatelja koji nam isto tako može pomoći kada nam je teško. Često žene mogu bolje razumeti jedna drugu, jer znaju da je samo pričanje o problemu lekovito, pa očekivati ovako nešto od svog muškarca obično samo guši vezu. Po istom principu, muškarac treba da ima svoj krug drugara sa kojima će gledati fudbal ili ići na pecanje.


5. Želim da si uvek blizu


Ova izjava ne predstavlja ljubav, nego posesivnost. Osobe koje razmišljaju ovako vole druge ljude na način koji podseća na pauka. Pauk zarobi svoj plen i plete mrežu oko njega. Način na koji se razlikuje prava ljubav od “paukove” ljubavi je jednostavan - posesivnost uključuje kontrolisanje voljene osobe, dok se prava ljubav bazira na davanju slobode voljenoj osobi da sama odluči.


6. Ti i ja smo jedno

Ideal ,,mi smo jedno,, može postojati samo kod veze između majke i deteta, pa čak i tada dete ima svoje potrebe i želje koje su različite od majčinih. Ovakvo iracionalno uverenje postoji kod osoba koje su sklone zavisnosti, koje nisu izgradile sopstvenu ličnost pa se, identifikacijom sa partnerom i njegovim osobinama i interesovanjima osećaju potpuno i celovito. Bilo kakvo razlikovanje u vezi njima predstvalja užasno osećanje, smatrajući da to dovodi do emotivnog razdvajanja i prekida veze. Naravno, sasvim suprotno je ono što se u realnosti dešava. Kada osoba upozna sebe, otkrije svoju suštinu, istraži stvari koje joj se dopadaju, proba nešto što nije nikada, čak iako se to ne sviđa partneru, tada postaje celovita i želja za idealom ,,mi smo jedno,, slabi. Prihvatiti da imamo razlike, prihvatite da se ne slažemo i da pored toga možemo da se složimo i funkcionišemo, ono je što će učvrstiti vezu.
Svaka osoba u sebi ima večnu predstavu žene, odnosno muškarca, i to ne konkretne žene/muškarca, nego određenu sintetizovanu predstavu žene/muškarca. Ta predstava se stvara tokom detinjstva, a formiraju je npr. kod devojčice sve osobe muškog pola iz njene okoline, likovi sa televizije, iz romana, bajki. Te prestave je Jung nazivao Animus i Anima. Kada se zaljubimo, tada u psihi žene zavlada predstava Animusa, a u psihi muškarca predstava Anime.


Animus i Anima

Psiholog Karl Gustav Jung je definisao dva pojma: animus i anima. Smatrao je da svaka osoba u sebi ima večnu predstavu žene, odnosno muškarca, i to ne konkretne žene/muškarca, nego određenu predstavu žene/muškarca. Ta predstava se stvara tokom detinjstva, a formiraju je npr. kod devojčice sve osobe muškog pola iz njene okoline, likovi sa televizije, iz romana, bajki. Animus/anima može da se spozna samo kroz vezu sa partnerom suprotnog pola, naročito ako druga osoba ima neke karakteristike koje su slične sa predstavom anime/animusa iz psihe.

Susret sa osobom koja provocira aktiviranje animusa/anime je uglavnom taj koji doživljavamo magijski. To je najčešće ona osoba za koju govorimo da smo je čekali celog života, gde imamo osećaj da je oduvek znamo i da od samog početka postoji velika bliskost. Ništa ovo nije slučajno. Na neki način, određene osobine te osobe i znamo ceo život. One su odmalena u našoj glavi. One kao da čekaju pravi tenutak i osobu da preuzmu kontrolu. To je onaj moment kada opažamo da je neka osoba izgubila glavu zbog voljene osobe, ili je prosto zaslepljena svojim partnerom. Ona i nema kontrolu nad sobom, jer je vlast preuzela predstava animusa/anime.

Često ljudi iz bliskog okruženja zaljubljene osobe doživljavaju ovo alarmno, naročito ako je osoba u koju je zaljubljena ,,problematičan momak,, ili ,,momak na lošem glasu,,, ali ovakve stvari treba sagledavati iz ugla psihičkog sazrevanja individue. Jedino putem zaljubljivanja i putem projekcija možemo otkriti svoju predstavu animusa/anime i sjediniti je u svoju ličnost. Na taj način, sve ono što smo tražili u osobi suprotnog pola i što nam je delovalo neodoljivo, pronalazimo u sebi i tako preuzimamo kontrolu nad svojom predstavom animusa/anime.

Svako od nas mašta o toj pravoj ljubavi i ljubavi koja je jača od vremena i koja traje uprkos raznim nevoljama. Ono što razlikuje osobe koje su ostvarile ovakve veze je njihovo drugačije doživaljavanje samog pojma ljubavi, drugačiji odnos prema sebi, prema partneru, a samim tim i njihovoj vezi. One znaju da prava ljubav nije nikakva magija, niti leptirići u stomaku, nego da je prava ljubav jedna posvećenost i konstantni rad na vezi. To je iskreno i nesebično prihvatanje partnera onakav kakav je stvarno, mogućnost da izađemo na kraj i sa lošim stranama druge osobe. Isto tako, ove osobe su u stanju da same izlaze na kraj sa svojim problemima, a ne da traže spas u svom partneru. Život nije komplikovan, mi smo ti koji ga kompilkujemo. Tako je isto i sa ljubavlju. Što se pre oslobodimo ograničavajućih i blokirajućih verovanja o pravoj ljubavi, pre ćemo sebi pomoći. Mali broj ljudi je uspeo, i oni nam potvrđuju da je ipak ostvarivo. Nije lako, ali vredi potruditi se.

,,Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili je uopšte nećeš moći voleti.,,

Leonardo da Vinči

Autorka je dipl. psiholog

Autor: Danka Popović

Izvor

Ja Ljubav ne doživljavam kao emociju, nego kao odnos prema nekome/nečemu. Ljubav postoji između roditelja i deteta, rođene i nerođene braće/sestara, ljudi, prema umetnosti, muzici, kulturi generalno. Sve je to isto.

Ako bi ljubav predstavio kao osećanje to je razumevanje. Želja da nekoga razumete (ne idealizujete, kao u zaljubljenosti), ali potpuno nepovratno, jer to vas ne opterećuje više, ako je odgovor da, vi ste (pomalo) opsesivni.

Najbolje bi to objasnio kroz stare ljude. Oni se više ne "vole" kao nekada, odnos prepun strasti se sada pretvorio u prijateljstvo, razumevanje, Zato isti kada jedan premine kažu "Izgubio sam najboljeg druga".