Kako da se postavite kada maltretiraju vaše dete u školi

Zaštitite mlađe đake od starijih

Za svakog roditelja može biti jako bolno da kao roditelj gleda kako mu dete maltretira grupa starije dece. Kako da se postavite u sličnoj situaciji? Da li da intervenišete? Ako problem postane suviše veliki, da li razmišljate čak i o tome da promenite školu? Šta je najbolje činiti u ovakvoj situaciji? Kao i kod mnogih drugih problema i situacija sa kojima se kao roditelj suočavate, odgovor ni na ovo pitanje nije lak i jednostavan.

Šta su iz svog ličnog iskustva, rekli neki od roditelja na ovu temu?

Samouvereni i sigurni

„Nakon što su mi obe ćerke prošle kroz osnovnu školu, moja teorija je da su popularna deca, koja su najčešće i siledžije i tirani u školi, u stvari popularna samo među sobom. Niko drugih ih zapravo iskreno ne voli. Mi smo hrabrili naše devojčice da puno uče, da budu fer, da se zabavljaju i da budu ono što su - što nije uvek lako. Moja mlađa ćerka već ima nešto malo uspeha sa ovom teorijom.“

Kada je moj sin pošao u školu, ta škola je bila poznata po maltretiranju mlađe dece. Ali, on je morao da se izbori sa tim. Niko drugi. Da smo ga preselili u drugu školu, ništa ne bismo time postigli. Tada sam shvatila da sam ga odgojila da bude suviše dobar. Hrabrili smo ga da se suprotstavi toj deci koja su ga maltretirala i da ćemo mi stajati iza njega. On je tako i učinio, i osećao se mnogo bolje kad im je pokazao zube.“

Obavestite učiteljicu

Drugi roditelji, pak, savetuju da porazgovarate sa nastavnicima i ostalim roditeljima o tome.

„Deca koja postanu plen siledžija obično imaju manjak samopouzdanja i ne snalaze se najbolje u društvu. I ja imam jedno takvo dete. Moja ćerka će radije da se žali, i da se povuče, nego da proba sama da uradi nešto. Mislim da moramo da promenimo način razmišljanja kod dece. Da ohrabrimo ove stidljive da se uključe, i da postanu aktivniji.“

Maltretirano dete često ima osećaj krivice i suviše je uplašeno da bi podelilo svoj problem sa nekom odraslom osobom. Često je na roditeljima da sami otkriju u čemu je problem. Maltretiranje druge dece dešava se vrlo često u školama. Ako vam učitelj kaže da toga u njegovoj školi nema, nemojte mu baš potpuno verovati. Problem često leži u samoj definiciji. Za neke, to i nije maltretiranje, već bezopasno zadirkivanje. Međutim, maltretiranje treba definisati shodno efektima koje ima na „žrtvu.“

Šala ili problem

Endrju Melor, bivši policajac koji je radio na zaštiti u školama u Škotskoj, smatra: „Maltretiranje je kad jedna osoba ili grupa osoba pokušava da uznemiri drugu osobu, govoreći mu stalno ružne stvari. Ponekad, te siledžije mogu čak i udariti tu osobu, ili tražiti od nje novac, a ponekad ih samo zavitlavaju, kad god ih vide. Žrtvi je teško da prekine ovo i zabrinuta je da će joj se to stalno ponavljati.“ Međutim, bilo koji oblik maltretiranja u pitanju, dve stvari su sigurne: maltretiranje boli, i nijedan roditelj ne bi voleo da njegovo dete bude žrtva.

Razgovarajte s decom

Ako posumnjate da neko maltretira vaše dete, klonite se preteranih reakcija. Važno je da ovom problemu pristupite mirno i staloženo. Ako vam dete nije direktno reklo da ima ovaj problem, pitajte ga vi šta se dešava i šta radi za vre-me odmora ili kad se vraća kući. Pričajte uopšteno da li u njegovoj školi ima maltretiranja, koja deca rade to, i da li učitelji znaju za to. Objasnite mu da jedini način da se spreči ta tiranija jeste da se iznese na videlo - to će biti od pomoći deci koja se mogu plašiti da će ih optužiti da izmišljaju.

Nema brzih i tačnih pravila kako da se suprotstavite tom problemu, jer, svaki slučaj je različit.
Obazrivo sa malim „nasilnikom“

Imajte na umu da nije vaše dete krivo ukoliko ga neko maltretira. Kada saznate da se to dešava, dajte mu vremena da vam ispriča i uverite ga da nije ono krivo.

Ne govorite detetu da ignoriše maltretiranje ili da uzvrati. Važno je da dete zna da ste vi problem vrlo ozbiljno shvatili i da ćete se pozabaviti njime. Vaš prvi korak jeste da porazgovarate sa učiteljicom. Škola bi trebalo da pomogne i siledžiji i žrtvi. Deca koja zlostavljaju drugu decu obično to ne doživljavaju kao nešto loše, ili su i sama zlostavljana. Studije su pokazale da su roditelji ove dece često primenjivali silu i disciplinu, kao da su takva deca gledala više tv nasilja nego ostala deca. Zlostavljanje druge dece je pokušaj da se svrati pažnja na sebe. Oni to vide kao način privlačenja druge dece da se igraju sa njima.

Šta raditi ako se maltretiranje i dalje nastavlja?

Ukoliko se maltretiranje nastavi, važno je da vodite računa o događajima. Napišite pismo učiteljici i obavestite je da se to još uvek dešava.

CDC/IB