Zalivanje biljaka
Previše ili premalo vode utiče na lošiji rast biljaka i manju otpornost na bolesti i štetočine

Pravilno zalivanje biljaka „nije nauka”, ali mnogima predstavlja problem. Previše ili premalo vode je najčešći slučaj, što neće „ubiti” biljku, ali će sigurno uticati na lošiji rast i manju otpornost na bolesti i štetočine.

GREŠKE U ZALIVANjU – Česta je pojava da se biljke zalivaju tek kad se površina zemljišta osuši. Ovo je pogrešno jer, većina dragocene vlage do tada ispari i ne dospe do korena.

Prskanje po danu, kad upeče sunce, ima dodatnu posledicu jer hladna voda na biljke deluje isto kao na svaki organizam, kad zagrejan naglo uđe u ledeni potok. Večernje zalivanje je nešto bolje ali ne i optimalno, naročito ako u bašti imate puževe golaće, jer će se tada više razmnožavati.

JUTARNjE ZALIVANjE JE NAJPOGODNIJE – Ujutro su biljke rashlađene i neće se „šokirati” od hladne vode. Biljke mogu dobro da upiju vodu, a kad sunce upeče biće dovoljno snabdevene i vodom i hranljivim materijama.

SPREČAVANjE ISPARAVANjA – Okopavanjem istovremeno poboljšavamo rastresitost i sprečavamo kapilarno isparavanje iz zemljišta. Dalja efikasna zaštita od isparavanja vlage iz zemljišta je zastiranje. Pokrivanjem gredica u bašti slamom, senom, ostacima od košenja travnjaka ili seckanom korom sprečavamo stvaranje pokorice ali i razvoj korova, koji će baštenskim biljkama uzimati vlagu. Istovremeno se stimuliše razvoj zemljišnih mikroorganizama.

SAKUPLjANjE KIŠNICE – Pošto je voda iz vodovoda i skupa i često je nema dovoljno, za zalivanje bašte i biljaka treba sakupljati kišnicu. Ona inače važi kao „mekša” i mnogo pogodnija za većinu biljaka. To ćemo lako postići tako što ćemo pod izlaza oluka postaviti staru burad u kojima će se sakupljati kišnica.

J. R.

Izvor: Politika