Privatizuje se i ono što ima vlasnike
Zakon o vraćanju imovine samo obećanje
Autor: Svetlana Vuković | 02.10.2007 - 09:37

Donošenje zakona o restituciji je i dalje na ravni obećanja „samo što nije“. Povodom obeležavanja 100 dana rada aktuelne Vlade Srbije, gotovo kategorički je saopštavano da će taj ključni sistemski zakon tranzicije biti donet do kraja ove godine.

Sada, kada su prošle te prigode, u taj tajming je upakovana javna rasprava. Prvo, kažu, mora da ide javna rasprava, da se čuju primedbe i predlozi građana. Pa, onda kada se to sistematizuje, kada se u nacrt dokumenta ugrade sve pozitivne primedbe narodnih masa, sledeća stepenica je izjašnjavanje Vlade Srbije, i kada ona stavi paraf na taj dokument kao svoj predlog ide slanje u parlament, odnosno čekanje da stigne na dnevni red.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, celu ovu proceduru, vidi kao pokriće sa dalje prolongiranje.
- Ako je tačno da će taj nacrt Ministarstva finansija sadržati faktički 90 odsto rešenja koja su bila predviđena u prethodnom nacrtu koji je radio tim sa Milanom Parivodićem, ministrom u prethodnoj vladi, ne vidim čemu javna rasprava. Taj nacrt tima Milana Parivodića je, ako se otvori sajt Vlade Srbije, obeležen kao dokument za koji je otvorena javna rasprava još u maju. Zašto iznova o istom? - ukazuje i pita se Antić.
Odgovor bi mogao da usledi već ove nedelje, na sednici Odbora za finansije, koju je sa temom restitucije već najavio potpredsednik Božidar Đelić.
Mreža za restituciju je tražila da se do donošenja zakona iz privatizacije izuzme imovina koja ima oznaku nacionalizovane. To, naravno, nije urađeno, a sa obrazloženjem da se u privatizaciji prodaju preduzeća, dakle, kapital, a ne imovina. Te, da u svakom ugovoru kupci piše koja je imovina tog preduzeća nacionalizovana i da će kada bude donet zakon o restituciji njegova obaveza biti da izvrši sve obaveze prema prvobitnom vlasniku. Sada su, međutim, iskrsla preduzeća čija prodaja ide kroz stečaj. I tu se, baš, najdirektnije prodaje imovina.
- Aktuelni primer su Robne kuće „Beograd“. U sastavu ovog trgovinskog lanca su dve robne kuće u Knez Mihailovoj ulici, jedna površine 4.000 kvadrata oduzeta porodici Radojlović, i druga, površine 7.000 kvadrata oduzeta udruženim akcionarima na čelu sa Mitićem. Ta dva objekta u ukupnom opsegu imovine Robnih kuća - 239.875 kvadrata - gotovo su zanemariva, ali im je atraktivnost očito tolika da do sada nismo naišli makar ni na suzdržanu spremnost nadležnih za razgovor da ne može da se radi tako - kaže Antić.
Kad ne može razgovor, može sud. Mreža za restituciju se već obratila nadležnim sudskim instancama.

Šta je sve uzeto
Ukupno Srbija ima oko 700.000 građana koji polažu vlasnička prava nad imovinom oduzimanom posle Drugog svetskog rata, u etapi kada se gradio proletarijat.
Na evidenciji je 796 fabrika, 122 rudnika, 290 hotela, 88 bioskopa, 5.267 stambenih zgrada, 10.583 kuće, 14.698 parcela građevinskog zemljišta, 36.148, takođe, urbanizovanih parcela...
Ukupna vrednost nacionalizovane imovine procenjuje se na 50 milijardi evra. Predlog Parivodićevog tima je da se 90 odsto povraćaja obavi u naturalnom obliku, a kroz obveznice sa rokom dospeća od 20 godina suma od oko četiri milijarde evra.

Izvor: Blic

Srbija ce izgubiti nogo vise u medjunarodnim sporovima pred sudom u Strazburu-prvenstveno-ako ne donse zakon o povracaju imovine.
nece se olako odreci pravni naslednici imovine svojih oceva , dedova,...Ao zasto bi?
Da je uzmu kroz privatizaciju za bud zasto novi krimosi-jer oni sve vise imaju love za kupovinu"posrnulih i propalih" preduzeca i firmi po Srbij.
Posten svet nije zaradio za tako nesto a i ucesce na licitaciji je odredjen rizik za samog onoga koji licitira i njegovu porodicu-ako se neka grupacija nemracila za kupovinu necega. Ucene, pretnje i sl. Srbija na zalost je to.
Zato sto pre neki zakon o povracaju oduzete imovine uz normalne uslove i realnu procenu oduzetog i bice pomaka. Ovako bez zakona ceka nas skupa igranka pred sudovima u inostranstvu.