Zakon o restituciji može se očekivati tek krajem ove godine

Isplata u novcu od 2010.

Iako je posle sedam godina čekanja bilo najava da će Srbija u septembru konačno dobiti zakona o restituciji, građani će na ispravljanje višedecenijske nepravde morati još da sačekaju. Prema najavama koje stižu iz Ministarstva finansija, vraćanje imovine u naturi moglo bi da počne 2008, dok ministar predlaže da se emitovanje obveznica odloži još za dve godine.
Zahtevi iz celog sveta
Od stupanja na snagu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, zavedeno je ukupno 73.396 predmeta, kaže Milica Đorđević, pomoćnik direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije. Ona podseća da je rok za prijavljivanje istekao još 30. juna 2006. i da se nove prijave ne primaju. Prema njenim rečima, 49.402 prijave su potpune, dok je 16.101 nepotpuno. Od naših ljudi iz dijaspore, ali i od stranih državljana stiglo je ukupno 3.958 zahteva za povraćaj imovine, i to iz čitavog sveta - Austrije, Amerike, Australije, Izraela...

- Mi želimo da zakon o restituciji bude usvojen na jesen, ali, imajući u vidu iskustva sa krupnim zakonskim projektima, ne bismo bili razočarani i ako bi njegova primena počela 2008. Mislim da je najcelishodinije da naturalna restitucija počne po donošenju zakona, a da emitovanje obveznica odložimo za dve godine, kada će BDP biti veći - kaže za "Blic nedelje" Mirko Cvetković, ministar finansija. On podseća da država sada za staru deviznu štednju godišnje izdvaja oko 270 miliona evra, što bi s novcem za restituciju bilo oko pola milijarde evra. Predloženih četiri milijarde evra za restituciju s otplatom na 20 godina, Cvetković smatra gornjom granicom mogućnosti našeg budžeta. On napominje da će određenih izmena i dopuna zakona svakako biti, ali će naturalna restitucija ostati prioritet. Ministarstvo još nema procenu koliko od pristiglih 73.000 zahteva može da se vrati u naturi, a šta će preostati za obeštećenje u novcu.
Za razliku od njega, bivši ministar i predlagač Nacrta zakona o restituciji, dr Milan Parivodić tvrdi da država može da podnese već od 2008. izdvaja od oko 200 miliona evra godišnje na ime restitucije. On ne vidi razlog za odlaganje isplate.
S njim se slaže i Mile Antić iz Mreže za restituciju.
- Mi tvrdimo da, ako bi se država stvarno držala naturalne restitucije, i jedna i po milijarda evra može biti dovoljna za novčano obeštećenje. Sve zavisi od toga hoće li Skupština pod pritiskom tajkuna amandmanima izmeniti nacrt zakona, tako da se štošta ne vrati. Onda će ta cifra biti veća. Najspornije će biti građevinsko zemljište, jer će interesne grupe i latifundisti poput Miškovića, Kostića i Nicovića hteti da i dalje besplatno koriste državno zemljište, pa će vršiti pritisak da se od vraćanja izuzme ovo ili ono zemljište. Tu vidim moguće probleme - kaže Antić.
Uslov za ulazak u EU
Sam zakon, čiji je autor dr Milan Parivodić, aktuelni premijerov savetnik za privredna pitanja, predviđa vraćanje imovine koja je posle 1. januara 1945. oduzeta fizičkim i pravnim licima, a zatim preneta u državnu ili društvenu svojinu, a predmet restitucije bila bi i konfiskovana imovina. Predviđeno je vraćanje nepokretnosti - stambenih, poslovnih zgrada, građevinskog, poljoprivrednog, šumskog zemljišta i šuma, ali i nešto pokretnih stvari, pre svega vrednih umetničkih dela. Pravo na vraćanje podržavljene imovine imali bi bivši vlasnici ili njihovi naslednici, nekomercijalna pravna lica (zadužbine, fondovi i fondacije), ali i strani građani kojima je oduzeta imovina, pod uslovom da nisu bili u uniformi okupacionih snaga u Srbiji.
- Ne možemo da oživimo ljude koji su pobijeni, niti možemo da nadoknadimo duševni bol preživelih, ali moramo da vratimo imovinu, jer je to naša moralna obaveza prema nedužnim građanima. Nećemo biti uspešna ekonomija dok to ne uradimo, a ni u EU ne možemo da uđemo dok ne obavimo restituciju - kaže za "Blic nedelje" Milan Parivodić.
Denacionalizacija bi se, po njegovom predlogu, sprovela vraćanjem starom vlasniku nepokretnosti u naturalnom obliku, baš one kuće, lokala ili zemljišta koji su mu nekada pripadali.
- Tamo gde to nije moguće država će da ponudi drugu nepokretnost, koja po kvalitetu, vrednosti i blizini odgovara oduzetoj. Tek kad ni to nije moguće ide se na kompenzaciju u obveznicama ili gotovini, ali samo kod ljudi starijih od 65 godina - objašnjava Parivodić.
Državi je podneto preko 73.000 zahteva za restituciju, a ukupna vrednost tražene imovine kreće se prema prvim procenama između 100 i 150 milijardi evra. Očekuje se da će od 73.000 zahteva oko 20 odsto biti neosnovano. Parivodić objašnjava da će od realnih 60.000 zahteva oko 20.000 sigurno biti rešeno naturalnom restitucijom, što znači da oko 40.000 zahteva treba rešiti kompenzacijom.
- Ako za svaku od 40.000 porodica novčana nadoknada u proseku iznosi oko 100.000 evra, to je oko četiri milijarde evra potrebnih za kompenzaciju u narednih 20 godina. To je maksimalna procena, a realno je da to bude između dve i tri milijarde evra - tvrdi on. Vrednost obeštećenja cenila bi se prema proceni na osnovu koje Poreska uprava izračunava godišnji porez na imovinu, a kod poljoprivrednog zemljišta petnaestostruki katastarski prihod. Obveznice bi se izdavale na 20 godina, sa godišnjom kamatom od 4,5 procenta. Njima bi se moglo trgovati, mogle bi se koristiti za plaćanje poreza, kao depozit pri odobravanju kredita, za kupovinu državnih akcija i hartija od vrednosti…
Šta u praksi
Prema podacima Mreže za restituciju, država je vlasnik oko 80-90 odsto imovine koju treba vratiti starim vlasnicima. Čak 60 odsto zahteva odnosi se na zemljište, 14 odsto na kuće, četiri odsto na stambene zgrade, četiri odsto na pokretne stvari, a svega jedan odsto na oduzete fabrike, hotele, preduzeća, ciglane, elektrane, vodenice, štamparije... Stari vlasnici potražuju i nekoliko hotela, među kojima i beogradski Hotel "Prag", čak 88 bioskopa u Srbiji, poput beogradskih bioskopa "Balkan" i "20. oktobar", zemunskog "Centrala"...
- Ono što je uglavnom u vlasništvu države i što može da se vrati jesu građevinsko zemljište i poslovni prostor. Kod preduzeća i fabrika, stari vlasnik dobija vlasništvo nad golom imovinom, dakle nad zemljištem i objektima, a novi vlasnik će morati da plaća zakup starom. Oni naravno mogu i da se dogovore da fabrika otkupi zemljište od starog vlasnika ili da mu da akcije u preduzeću - kaže Antić.
Sadašnji vlasnici
Stanovi koji su legalno otkupljeni ne mogu biti vraćeni starim vlasnicima, pa su svi koji su kupili takvu nepokretnost zaštićeni.
Kod stambenih zgrada koje su nikle na oduzetom zemljištu, poput mnogih na Novom Beogradu, stari vlasnik dobija samo pravo svojine nad zemljištem.
- Ti stanari će ubuduće preko "Infostana" naknadu za zemljište plaćati pravom vlasniku a ne gradu. Iznos zakupnine biće limitiran u narednih deset godina - objašnjava Antić. Recimo, "Bograđanka" se nalazi na oduzetom zemljištu koje ima desetak vlasnika, pa će zakupci ubuduće zakup plaćati starim vlasnicima.
Inače, stari vlasnik će imati pravo da nadziđuje stambenu zgradu gde uslovi to dozvoljavaju, dok stanari ovih zgrada i zainteresovani investitori to neće moći da rade bez saglasnosti vlasnika. Za one koji su kupili dedinjske ili druge vile, pod uslovom da je kupovina bila zakonita, takođe nema brige. Ipak, stari vlasnik postaje vlasnik zemljišta, koje može isparcelisati i prodavati, ili može sam sazidati novu kuću pored ranije oduzete. Parivodić procenjuje da bi oko 80 odsto vlasništva moglo biti uknjiženo na ime starih vlasnika najkasnije u roku od osam meseci od donošenja zakona. Operativnim delom posla vraćanja baviće se Direkcija za restituciju, koja će tek biti osnovana.

kako sam shvatio zakon je dobar! ovo treba što pre završiti i ispraviti ovaj lopovluk!

naravno da treba vratiti imovini oduzetu starim vlasnicima koji nisu bili po volji komunista.
Medjutim ima mnogo onih koji su  i dobili neku lovu za svoja imanja, prodavnice, radnje , zgrade,... a sada se pojavljuju da budu obesteceni.
Kako sa njima????????

Vlasnici oduzete imovine pravdu će potražiti i pred Evropskim sudom
Hoće imovinu, a ne obveznice
Autor: Katarina Preradović | 05.08.2007 - 00:01


Posle 65 godina prvi put je ušla u kuću u kojoj je rođena. U kuću u kojoj je živela do devete godine s roditeljima i koju smatra svojom, iako je njenoj porodici oduzeta pre više od pola veka. Danas je tu, u Vlajkovićevoj 10, nekada porodičnoj kući Mirjane Čanić-Radojlović, smešteno republičko Ministarstvo ekonomije.
- Šestog aprila prošle godine došla sam pred kuću i počela po njoj da lepim plakate s natpisom "ovo je oteta imovina" napisane na srpskom i engleskom jeziku. Ubrzo su me ljudi iz obezbeđenja ministarstva "priveli", a pozvali su i policiju iz susedne Majke Jevrosime. Tako sam posle 65 godina ponovo ušla u svoju kuću, i to tako što me je policija uvukla u nju. Doduše, da bi me saslušali i legitimisali. Gotovo da ih nisam ni slušala. Gledala sam unutrašnjost kuće, tačnije hola, i setila se svega, detinjstva, bombardovanja 1941. kada sam poslednji put tu bila - priča Radojlovićeva, čijim je roditeljima posle II svetskog rata oduzeta zemlja i porodična kuća. Trospratnu zgradu površine 1.500 kvadrata, sazidanu 1927. godine na zemlji sticanoj generacijama unazad (400 kvadrata između Kosovske i Majke Jevrosime) već decenijama koristi država.

Kivna na vlast
- Danas, kada treba da donesu zakon o restituciji, umesto da misle o nama, pravim vlasnicima, čujem da ljudi iz Direkcije za imovinu pričaju kako će ovu kuću ustupiti Ministarstvu trgovine. I opet mi je teško - priča sedamdesetpetogodišnja Mirjana, inače lekar u penziji.
Ona je samo jedna od mnogih koji su pravdu i povraćaj nacionalizovane ili konfiskovane imovine potražili i pred domaćim sudom.
- Od 2000. godine obraćala sam se svim nadležnim institucijama i sudovima tražeći za početak zabranu prodaje i prometa kuće. Nijedan odgovor nije bio pozitivan, iako imam svu dokumentaciju, pa čak i zemljišnu tapiju iz 1880. godine. I moram da vam kažem da mi je sadašnja vlast veće razočaranje od komunista koji su nam sve uzeli. Tokom decenija to smo po malo preboleli, a onda su nam petog oktobra probudili nade lažnim obećanjima. Sedam godina kasnije ništa se nije promenilo i bojim se da ja neću ni dočekati restituciju. Nadam se da moja deca hoće - priča Radojlovićeva.
Ona objašnjava da kuća u Vlajkovićevoj za nju ne predstavlja samo imetak i korist u novcu, već pre svega vezu s porodicom i uspomenama.
- Svakog dana prolazim pored kuće i uvek mi srce zakuca brže. Zato nemam nameru da se zadovoljim obveznicama, jer kuća je tu i može se vratiti. Ako zakona ne bude do kraja godine ili mi se umesto kuće u kojoj sam odrasla ponude obveznice, tužiću državu sudu u Strazburu - kaže ona.
Prema rečima Mileta Antića iz Mreže za restituciju, preko 100 starih vlasnika pravdu je već potražilo i pred Evropskim sudom u Strazburu.
- Prema našim podacima, ima još nekoliko stotina tužbi pred domaćim sudovima, a neke od njih uskoro bi mogli da završe u Strazburu. Prva presuda suda u Strazburu protiv države po ovom osnovu još nije na vidiku. Ali će ona biti jako važna jer će zavesti pravila za restituciju. Naime, odluka ovog suda ima dve posledice - jednu pojedinačnu, dakle za samog vlasnika, i što je mnogo važnije drugu, u vidu opšte mere koju sud nalaže državi, a to je usklađivanje zakonodavstva - objašnjava Antić.
Među sporovima koji bi se uskoro mogli nađi u Strazburu nalazi se i slučaj Hotela "Prag", čiji vlasnik Dimitrije Kostić, sada penzioner, vodi spor sa državom.
- Hotel "Prag" bio je u vlasništvu porodice Kostić, tačnije mojih tetaka po ocu do 1948. godine. Tada nam je oduzet, a porodica je praktično ostala bez prihoda. Posle decenija teškog života, konačno sam, kao jedini naslednik, podneo zahtev za povraćaj ove imovine, ali je država u mom slučaju, ne poštujući čak ni odluke suda, izvršila pravno nasilje - priča Dimitrije Kostić.

Preplatili hotel
Naime, iako je I opštinski sud u Beogradu doneo privremenu meru zabrane prodaje, zakupa ili prometa, Agencija za privatizaciju je sprovela postupak aukcijske prodaje hotela. Tako je pre nekoliko nedelja hotel dobio nove vlasnike - konzorcijum fizičkih lica iz Novog Sada, koji su za 10,5 miliona evra kupili 70 odsto preduzeća.
- Oni su preplatili hotel, a iz prirode veza kupaca i nekih ljudi iz vlade jasno mi je da tu nisu čista posla. Zbog svega sam tužio i Agenciju za privatizaciju i najkasnije u septembru očekujem presudu. Pošto se radi o pravnom nasilju, očekujem da presuda bude pozitivna i da ću na osnovu nje moći da poništim ugovor o prodaji. Ako bude drugačije, a to može samo ako neko iz vlasti opet umeša prste, tužiću državu sudu u Strazburu - kaže Kostić.
A tabak je, kako kaže, presavio i Teodor Dujin, veterinar iz Novog Bečeja, čijem je pradedi oduzeto oko 450 jutara zemlje.
- U svojoj petnaestoj godini, te 1946, doživeo sam da mom ocu oduzmu oko 150 jutara banatske zemlje. Ali to im nije bilo dosta, pa su 1949. godine uzeli i ostatak, tačnije, kuću i salaš, na kojem je porodica živela. Mi smo isterani praktično na ulicu i od jedne od najimućnijih porodica postali sirotinja - priča Dujin.
Tokom 1992. godine, kada je deo poljoprivrednog zemljišta vraćen, Teodor Dujin dobio je oko 80 jutara zemlje, ali mu kuća i salaš do danas nisu vraćeni.
- Naša zemlja je bila podržavljena i tokom decenija su je koristila razna poljoprivedna dobra, od kojih je poslednje bilo Poljoprivredno dobro "Sokolac". Ono je privatizovano, a do danas je zemljište promenilo već tri vlasnika. Čekam još malo na taj zakon o restituciji, a ako ga ne bude ili ako bude nakaradan, pa mi umesto zemlje koja je tu i koju gledam ponude obveznice, tužiću državu Strazburu. Dosta je bilo - poručuje Dujin.
Mile Antić podseća da je mnogo vlasnika u fazi pripreme za tužbu Strazburu. Među krupnijim primerima nasilja države on navodi i slučaj "Tri lista duvana", "Žitomlin" iz Jagodine koji potražuje porodica Sokolović, pivaru BIP, za koju se bori Bogdan Veljković.

Primer Turske
- Prvu presudu u Strazburu možemo očekivati tek 2011- 2012, jer ti postupci traju po tri-četiri godine. Nadam se da vlast neće zloupotrebiti tu činjenicu, jer bi u tom slučaju ceh za budžet i poreske obveznike bio daleko veći.
On podseća da je Nemačka po odluci ovog suda u jednom danu morala da isplati oko 10 milijardi evra vlasnicima oduzetih kombinata u Istočnoj Nemačkoj, zbog čega se centralna banka ove zemlje našla u velikim problemima.
Primer Rumunije je poučan, jer je ova zemlja tek nakon slučaja Brumaresku protiv Rumunije iz 2002. godine izmenila zakon i počela s povraćajem imovine u naturi. Država je Brumaresku morala da vrati ne samo oduzetu kuću, već i 165.000 dolara, i to u roku od šest meseci. Nakon ovog slučaja rok za povraćaj je skraćen na svega tri meseca.
U slučaju Kočak protiv Turske iz maja 2004. godine, sud u Strazburu je presudio u korist ovog turskog državljanina, kome je država oduzela zemlju zbog proširenja autoputa. Iako je država Kočaku isplatila naknadu za oduzetu zemlju i nakon njegove žalbe platila i razliku do pune tržišne vrednosti, sud u Strazburu je ocenio da je država profitirala na inflaciji tokom tih nekoliko godina.
- Kazna za neozbiljnost turske države iznosila je milion evra, koliko je Kočak dobio, plus 1.000 evra na ime sudskih troškova. Zamislite kad naši predmeti počnu da se rešavaju, gde imate primer prodaje hotela, uprkos odluci suda, izbacivanje ljudi na ulicu... Bojim se da bi posledice za budžet i građane bile mnogo veće - tvrdi Antić.

Na računu Fonda za restituciju ima oko 100 miliona evra


BEOGRAD - Na računu Fonda za restituciju Vlade Srbije trenutno ima oko 100 miliona evra, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu finansija.

Kako je navedeno, na računu Fonda ima 38,8 miliona evra, 14,6 miliona dolara i 5,3 milijarde dinara (oko 50 miliona evra).

U Fond se uplaćuje novac od privatizacije, i to po pet odsto od prodaje svakog društvenog preduzeća, kao i polovina sume prikupljene naplatom naknade od zamene prava korišćenja zemljišta u pravo svojine.

 
Prema podacima Agencije za privatizaciju, u Srbiji je po osnovu privatizacije od 2001. godine do kraja 2010. ukupno prihodovano oko 2,6 milijardi evra. Uredba o konverziji prava korišćenja zemljišta usvojena je sredinom prošle godine tako da Fond za restituciji po tom osnovu nije imao značajnije uplate.

Građane koji traže da im se vrati oduzeta imovina, kako je Beti rekao koordinator Mreže za restituciju Mile Antić, ne zanima koliko se novca nalazi na Računu fonda za restituciju, već koliko ima državne imovine u Srbiji.

"Država je i dalje najveći vlasnik imovine u Srbiji i mogla bi samo delom te imovine da obešteti sve bivše vlasnike", ocenio je Antić.

Prema Akcionom planu za brže sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koji je 29. decembra 2010. godine usvojila Vlada Srbije, zakon o restituciji bi trebalo da bude usvojen do juna 2011. godine.

Ustavni sud bi trebalo do kraja marta da razmatra zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, a od odluke suda će zavisiti kako će biti obeštećeni vlasnici oduzete imovine.


Blic

ПОТОМЦИ КОЛОНИСТА У ВОЈВОДИНИ СТРАХУЈУ ОД РЕСТИТУЦИЈЕ
nedelja, 21 avgust 2011 09:48

Потомци колониста забринути да ли ће реституцијом бити враћена имовина фолксдојчерима

Добар дан, зовем из Апатина. Овај крај насељен је после Другог светског рата колонистима и, видите, ми смо сад у страху од Закона о реституцији. Наше родитеље и нас уселили су у фолксдојчерске куће, и нема никог ко уме да нам каже да ли ћемо морати да се селимо и да ли ће те куће бити враћене Немцима.

Овим речима обратила нам се крајем прошле недеље једна Војвођанка, која није желела да се представи. Рекла је само: „Напишите - представница групе грађана из Апатина“.

- Пре две године, први пут, а онда два лета заредом, долазили су Немци овде рођени да виде своје куће. Ми смо их примали, сликали су собе, куће споља, дворишта... Сада смо сигурни да су они већ тада знали да ће бити враћања имовине - каже ова жена.

Она је само једна од најмање 200.000 досељених у Војводину после Другог светског рата, за време чувене „Осме офанзиве“. Према подацима Института друштвених наука, до 1961. сваки четврти или пети Војвођанин био је досељеник. Грубе процене су да је најмање 40.000, и то вишечланих породица, пресељено из сиромашних крајева Босанске Крајине, Црне Горе, Лике, Херцеговине, Далмације, са Кордуна и Баније, али и из југозападне Србије, Македоније, КиМ, па чак и из Словеније.

Пре тога, између 400.000 и 500.000 Немаца напустило је своје домове. Одлукама нове власти проглашени су народним непријатељима, одузета им је имовина, држављанство и грађанска права. Део се одселио у Немачку и Аустрију, а део страдао у логорима широм Европе. Мали број, који је остао у Србији, или њихови наследници, очекују да им се врати или надокнади имовина, али, истичу, не желе да се исправљањем њима нанете неправде начини нови грех према породицама колонизованих.

По речима Рудолфа Вајса, председниика Немачког народног савеза у Србији, са седиштем у Суботици, од 3.900 Немаца колико их је према последњем попису евидентирано у нашој земљи, њих 400 већ је припремило захтев за имовинско обештећење. Сваки десети грађанин Србије немачке националности затражиће кућу или земљу одузету после рата.

- Они ће тражити своје куће или винограде не због материјалне надокнаде, него зато што та имања за њих имају непроцењиву емоционалну вредност - каже Вајс за „Новости“. - Али, нама не пада на памет да било кога избацујемо из кућа и тако, враћајући оно што је нама отето, начинимо нову неправду.

Вајс наводи да његови сународници, односно њихови родитељи, нису били љути на колонизоване српске породице које су остале без игде ичега у другим деловима Југославије. И тим људима је, вели, најчешће било непријатно што су у туђим кућама.

- Познато ми је да се Закон о реституцији односи на све грађане Србије, без обзира на националност - каже Вајс.

- Бићемо задовољни ако у исправљању те неправде будемо третирани као сваки Србин, Мађар, Словак и било који други грађанин којем је одузета имовина.

Вајс и његови сународници у Србији свесни су да ће враћање имовине бити дуг процес са исходом ништа извеснијим него у Хрватској, Мађарској, Словачкој или било којој другој држави која пролази кроз транзицију.

А из радне групе за израду Закона о реституцији поручују да и странци имају право на повраћај имовине. Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија и шеф радне групе, објашњава:

- Услов је да нису већ обештећени неким међународним уговором, који је потписала бивша Југославија или на неки други начин, да постоји реципроцитет (да и наши грађани у тој земљи могу да стекну или наследе имовину) и да нису били припадници страних окупационих снага.

Са Немачком је бивша Југославија својевремено потписала уговор познат као „уговор Тито-Брант“, и велики број протераних фолксдојчера је њиме већ обештећен. Наша држава, ипак, још не зна који је то број, а колико њих још чека компензацију.

Они који се буду нашли на списку за реституцију имаће право на повраћај кућа, али не и пољопривредног земљишта, јер страни држављани не могу у Србији да поседују оранице. Ово ће се временом вероватно мењати, када Србија почне преговоре са ЕУ.

- У Предлогу закона о реституцији није посебно третирано питање некадашњих немачких кућа у Војводини, али ако се покаже да је реч о великом броју, и ова специфичност ће бити уважена, као што смо уважили проблем заштићених станара у задужбинама. У понедељак је јавна расправа о предлогу закона у Новом Саду, после чега ће се све искристалисати - каже Радосављевић.

У једно је државни секретар сигуран: сви странци, који стекну услове, добиће своје некретнине назад, а видеће се да ли ће они који су ту годинама становали и даље остати и плаћати кирију или ће добити заузврат другу некретнину.

ТРАЖЕ ОДУЗЕТО

Још пре осам година, када је власт ДОС први пут помињала Закон о реституцији, захтев о враћању имовине најављивало је председништво Светског савеза подунавских Шваба. Савез окупља око милион и по људи, од којих је већина после Другог светског рата уточиште пронашла у Немачкој, Аустрији, Северној и Јужној Америци...

- На њима је да појединачно, ако то желе, упуте захтеве - каже Рудолф Вајс, и додаје да не зна колики ће бити број тих захтева. - Тачно је да су они у Немачкој добили нека скромна средства да започну нови живот, али то се не може сматрати надокнадом имовине коју су изгубили.

Цркве само хоће своје

Верске заједнице у нашој земљи траже да закон о враћању црквене имовине буде модел прописа о реституцији. За пет година важења закона враћена петина одузетих добара

Подршка старим власницима у јеку јавне расправе о нацрту закона о враћању одузете имовине и обештећењу стигла је и од свих верских заједница у Србији. Цркве траже и да закон о враћању црквене имовине буде модел за израду и прописа о општој реституцији. „Црквени“ закон о враћању одузете имовине, који је у пракси већ дуго на леду, предвиђа да држава верским заједницама врати тачно ону имовину која је одузета, а где је то немогуће следи новчано обештећење. Између ова два модела, међутим, закон је предвидео и могућност замене одузете имовине другим добрима (заменска реституција), што су писци нацрта закона о општој реституцији - изоставили.

Писање новог закона, који би за две недеље требало да буде упућен на усвајање Влади Србије, између редова је наговестило и могућност да нови „кровни“ пропис потисне „црквени“ закон о враћању одузетих добара. То је код верских заједница пробудило страх да би уместо зграда, кућа и станова добили само обвезнице, чија би вредност била далеко мања од одузете имовине.

- Постоје најаве да ће закон о враћању имовине црквама и верским заједницама бити промењен - кажу у СПЦ. - То би било противуставно, јер се стечено право законом који важи годинама не може мењати ничијим хиром. Очигледна је намера власти да овим маневром избегне обавезу враћања највећег дела одузетих црквених добара.

У Српској цркви наводе и да је враћање имовине одузете прописима доношеним од 1945. године морални дуг, али и међународна обавеза Србије. Од њеног испуњења зависи и добијање статуса кандидата за ЕУ. Све верске заједнице сматрају да би, у случајевима где није могуће да буде враћена имовина која је одузета, стари власници требало да буду обештећени земљиштем или објектима у државном власништву.

- Грађевинског земљишта има у изобиљу, и потребно је само правично га доделити - јединствен је став свих цркава и верских заједница.

Према подацима Дирекције за реституцију, држава може да врати око 65 одсто земљишта које потражују цркве и верске заједнице. Приближно је толико, међутим, и објеката који не могу да буду враћени или замењени имовином сличне вредности. Према слову закона, њиховим власницима држава ће морати да исплати новчану накнаду.

Иако је пропис о враћању одузетих добара црквама донет још 2006. године, држава је вратила свега петину спорних добара. Српска православна црква, заједно са католицима, Јеврејима и муслиманима државу оптужује да не примењује сопствене прописе, али и прети да ће заштиту својих права затражити на адреси суда у Стразбуру.

ХОЛОКАУСТ

Савез јеврејских општина Србије тражи да Закон о враћању одузете имовине и обештећењу, који је у поступку јавне расправе, треба да садржи и одредбе о враћању имовине која је од Јевреја одузета током холокауста у периоду од 1941. до 1945. године. Јеврејска заједница захтева да се то односи и на период од 1948. до 1953. године, када је одузимана имовина њихових сународника који су се иселили у Израел.

ПРОБЛЕМИ И У ЕУ

Проблеми са реституцијом црквене имовине нису обележје само Србије, а са враћањем одузетих добара верским заједницама кубуре и државе ЕУ. Такав проблем има Чешка, која је грађанима давно већ вратила сву национализовану имовину. Римокатоличкој цркви држава дугује добра процењена на око три милијарде евра. Влада ове земље недавно је предложила закон према коме би црква била новчано обештећена. Владин предлог предвиђа да у следећих 30 година из државне касе цркви буде исплаћено 2,4 милијарде евра. Враћање црквене имовине у Пољској почетком године пребачено је у надлежност судова, пошто је откривено низ злоупотреба у овом процесу.


Аутор Е. В. Н.
Извор Вечерње новости, 21. август 2011.

http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/8178-potomci-kolonista-u-vojvodini-strahuju-od-restitucije.html
------------------------

Oni najmanje treba da brinu jer se država FNRJ odrekla dela odštete koji joj je pripadao nakon II svetskog rata a zauzvrat je dobila imanja folksdojčera u Vojvodini, Slavoniji i gde već.

Postalo je to državna zemlja i deljena je kolonašima iz Like, Koruna, Makedonije, Crne gore, iz Hercegocine,......

Такав дил не може да прође у модерном капитализму гдје је лична имовина неприкосновена. Они ће тражити да им се врате њихова имања. И њима то припада исто као и Србима имања у Хрватској или у Федерацији. Не могу да се наплате тужбе за "геноцид" тако што ће национализовати сва наша имања тамо... Нити Шиптари могу да добију Косово као одштету за агресију... Нити ми неки НАТО посјед зато што су нас бомбардовали.

Имања фолксдојчера нису била власништво Њемачке, већ имовина  власника који имају име и презиме. 

E, što bih volela da vidim da meni vrate dedinu zemlju...dosad je tri puta preprodavana, sve se bojim da će da je uzmu Matijeviću i daju je meni.

баш страхују...тресу им се гаће

него...како неком нацисти или његовим нацистичким потомцима вратити имање које сад потпуно другачије изгледа него 1945...нова кућа је изграђена,постављена нова ограда,нове штале и шупе изграђене...хоће ли и то што је колониста изградио својим парама добити нацистички потомак? мало теже...или једино преко крви
лично...немам ништа са тим...покојни деда је купио плац где ми је сад кућа...баш сам пре неки дан сређивао папирологију
али...мој лични став је да је исправна ствар што је нацистима одузета имовина   у ствари...требало их је све побити...до последњег