Italijani su odlučili da zaštite svoj specijalitet zvanično promovišući šta od sastojaka mora da sadrži, a marketing ide za svojim pravilima.

Na Sajmu ugostiteljskog dizajna u Milanu pre dve-tri godine posetioci su prvi put mogli da degustiraju i "konopicu" - pravu italijansku picu, ali u obliku korneta za sladoled. Ova pica je tada pošla u osvajački pohod na jelovnike picerija.

Konopicu je patentirao Rosano Boskolo, koji je konstruisao i naročitu peć za njenu proizvodnju. Ona mnogo manje curi nego, recimo, sladoled, ali i ne fleka ruke gladnicama kao svaka dosadašnja pica s nogu; dakle, idealna klopa "za poneti". Kornet za ovu picu napravljen je od klasičnog testa za picu, ali je, zahvaljujući peći u kojoj se peče, hrskaviji od testa klasičnih pica. I preliv koji je Rosano ponudio za sajamsku probu bio je klasičan - paradajz, mocarela i origano. Majstori za pice severne Italije su među prvima primenili ovu novu tehnologiju. Dosad su smislili tri varijante ovog specijaliteta: margaritu, kaprićozu i marinaru.

Italijani, uobraženi "vlasnici" brendova pice, rešili su da doskoče raznim pojavama skrnavljenja njihove pice širom sveta. Doneli su stroga pravila kako bi od loših kopija zaštitili pravu napolitansku picu, a ta pravila obuhvataju baš sve - od veličine i sastojaka do vrste peći. Picerije koje prihvate zadate norme za pice stiču pravo na posebnu oznaku kvaliteta - da peku zaista prave pice.

"Službeni glasnik" Italije objavio je i osam članova kojima se zvanično propisuje da prava pica napolitana mora da bude okrugla, da ima prečnik do najviše 35 centimetara, da joj debljina bude do tri milimetra u centru, a da joj rub bude debeo najviše do dva centimetra. Pica mora da bude meka, elastična i lako savitljiva, takođe je rečeno u ovim pravilima, koja strogo određuju i vrstu brašna, kvasca, paradajza i ulja koji moraju da se upotrebe da bi pica mogla da bude - pica. Priznaju se samo tri tipa napolitanske pice: marinara (beli luk i origano), margarita (bosiljak i mocarela iz južnih delova Italije), kao i ekstramargarita (svež paradajz, bosiljak i mocarela od kravljeg mleka iz Kampanije, regiona u kom se nalazi Napulj, grad u kojem je pica nastala). Testo mora da se mesi ručno, a pica se peče u pećima na drva koje mogu da dostignu propisanu temperaturu od 485 stepeni Celzijusa.



Izvor: Krstarica