Žak Kusto

Žak Ives Kusto (fr. Jacques-Yves Cousteau 11. jun 1910. - 25. jun 1997.) bio je francuski okeanograf, naučnik, ekolog, izumitelj i avantursita. Njegova istraživanja velikog plavog inspirisala su mnoge ljude i ostavljala ih bez daha, a njegova inventivnost pomerila je granice ljudskih mogućnosti. Kroz svoje dokumentarce i knjige, Kusto je doprineo shvatanju okeana više nego bilo koja osoba u istoriji. Od 120 dokumentaraca koliko ih je ukupno snimio, najbitniji bio je Podvodni svet Žaka Kustoa ("The Undersea World of Jacques Cousteau"), televizijska serija - dokumentarac, koja je počela sa emitovanjem krajem 60-ih, i jedna od najpopularnijih serija toga toba.

Detinjstvo

Rodjen je 11. juna 1910. godine kao sin Danijela i Elizabet Kusto u malom gradicu Saint-André-de-Cubzac u blizini Bordoa. Bio je bolešljivo dete, sa razvijenim sklonostima prema vodi i prema mašinama. Takodje je bio fasciniran filmovima, kao tinejdžer štedeo je novac i kupio je amatersku kameru. U srednjoj školi bio je dosta problematičan, pa ga je otac poslao u internatsku skolu, posle koje je upisao pomorsku akademiju u brestu. 1933. prikljucio se francuskoj mornarici, gde je i poceo svoja podvodna istraživanja i svoj rad na Akvalangu. Sa 25 godina imao je tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je povredio obe ruke. Rehabilitovao se plivanjem na mediteranu, gde mu je jednog dana kolega oficir dao naočare za vodu kako mu so ne bi nagrizala oči. Taj poklon izmenio je Kustoov život. Kada je zaronio video je jedan sasvim novi svet ispod sebe, i rešio je da posveti svoj život deljenju tog sveta sa drugima.

Akvalang

1937. godine oženio se sa Simon Melor, sa kojom je imao dva sina žan-Mišela i Filipa. Dve godine kasnije odlazi da se bori u drugom svetskom ratu, uglavnom kao špijun i dobio nekoliko ordena za hrabrost. Za vreme rata, Kusto je našao vremena da završi Akvalang, zajedno sa inženjerom Emilom Ganjanom koji je omogućio roniocima da ostanu pod vodom na određenoj dubini. Akvalang je bio revolucionarni sistem u to vreme. Pre toga ronioci su manje vise morali da budu vezani za površinu ili da rone sa aparatima na maloj dubini. Kusto i Ganjan napravili su sistem sa regulatorom koji je nezavisno od dubine davao onoliko vazduha koliko je roniocu bilo potrebno da udahne. Prva upotreba akvalanga bila je za čišćenje vode od podvodnih mina.

Kalipso
 
Kalipso

Kalipso je bio korveta preuredjena u mobilnu labaratoriju za podvodna istraživanja, koja je postala simbol Kustoa i njegovih avantura. Prvobitna namena Kalipsa bila je čišćenje mina za Britanku kraljevsku flotu 1941. Posle rata, poklonjena je francuskoj vladi i postao je feri-brod izmedju Malte i ostrva Gozo, i tako i nazvan po nimfi Kalipso, čije je ostrvo Ogigija mitično povezano sa Gozoom. 1950. Irski milioner Tomas Loel Ginis kupio je Kalipso i dao ga Kustou za simboličnu sumu od jednog franka godišnje. Potonuo je 1996. u Singapuru nesrećnim slučajem, ali je kasnije izvadjen.

Filmovi, knjige i borba za životnu sredinu

Kako bi finansirao svoja putovanja i približio podvodni svet producirao je mnoge filmove od kojih su Tihi svet (Le monde du silence, 1956.) i Svet bez sunca (Le monde sans soleil, 1966.) dobili oskara za najbolje dokumentarce. Od knjiga koje je napisao najpoznatije su Zivo more (1963), Delfini (1975) i Svet okeana (1985). 1968. Kusto je dobio ponudu da snimi Podvodni svet Žaka Kustoa i narednih osam godina Kusto radi na seriji upoznavajući ljude sa raznovrsnim bogatstvima podvodnog sveta. 1974, osniva Kustoovo društvo (Cousteau Society) kako bi zaštitio okeanski svet. Danas broj članova te organizacije iznosi preko 300.000. Kusto je nagradjen medaljom slobode od strane regana 1985., a 1989. dobio je počasno članstvo na francuskoj akademiji. Umro je 25. juna 1997. i sahranjen je u rodnom gradu na porodičnom groblju.

Izvor: Wikipedia