Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije
Srbiji prva „Mapa puta“ u regionu
Autor: N. V. - Ž. J. | 07.05.2008 - 08:20


„Mapa puta“ koja će danas biti zvanično predstavljena Srbiji, prvi je dokument tog tipa u regionu. Evropska komisija trenutno radi na pripremi ovih dokumenata i za ostale države zapadnog Balkana, izjavio je u razgovoru za „Blic“ Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije zadužen za transport, koji bi uskoro trebalo da od potpredsednika Franka Fratinija preuzme sektor pravosuđa, sloboda i bezbednosti.

On je naglasio da će se „sa svakom od država zapadnog Balkana postupati u skladu sa njenim ostvarenjima“, što ukazuje na takozvani regata princip, po kojem bi Evropska komisija trebalo da nagrađuje najuspešnije u sprovođenju „Mape puta“.
Baro u razgovoru na naš list nije želeo da komentariše najave srpskih zvaničnika da će do kraja godine biti ukinute vize za građane Srbije koji žele da putuju u države potpisnice Šengenskog sporazuma. On je kazao da će „to zavisiti od mogućnosti Srbije da ispuni norme koje su postavljene u ‘Mapi puta’ koju je izradila Evropska komisija“, kao i da „ne postoje rokovi za ispunjavanje uslova predviđenih tim dokumentom“.
„Napredak Srbije biće praćen tokom dijaloga o viznim olakšicama. Brzina kretanja u smeru ukidanja viza zavisiće od napretka u ispunjavanju uslova“, naveo je Baro.
Potpredsednik Evropske komisije rekao je da će „u odnosu na napredak koji Srbija bude ostvarivala, Evropska komisija redovno izveštavati Evropski savet o primeni ‘Mape puta’ i ovaj proces će omogućiti Komisiji da u odgovarajućem trenutku Savetu da predlog za ukidanje viza građanima Srbije“. Baro je istakao da će Evropski savet biti taj koji će „doneti odluku o ukidanju viza građanima Srbije“.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti uvođenja besplatnih viza za sve građane Srbije, on je kazao da je „neophodna promena sporazuma o viznim olakšicama da bi se svi građani Srbije oslobodili plaćanja naknade, za šta bi bilo potrebno najmanje godinu dana, a dejstvo te promene bilo bi veoma ograničeno“. Baro je naglasio da „Evropska komisija smatra da bi napore i energiju umesto na to trebalo usmeriti na primenu ‘Mape puta’ koju je Komisija izradila za Srbiju“.
U „Mapi puta“, u koju je „Blic“ imao uvid, ističe se da će prva provera implementacije biti pre kraja 2008. godine, a brzina procesa liberalizacije zavisiće od brzine izvršenja uslova.
Mere koje Srbija treba da ispuni kako bi bila stavljena na belu šengensku listu jesu:
Ugovor o readmisiji (Srbija treba da preduzme sve neophodne mere kako bi se obezbedila efikasna implementacija ugovora o readmisiji i kako bi se obezbedilo formiranje infrastrukture, posebno obezbeđivanje dovoljnog ljudstva koje će raditi na ovom pitanju, prihvatanje azilanata iz trećih zemalja)

Dokumenta
- da izda putna dokumenta sa mogućnošću mašinskog očitavanja biometrijskih podataka;
- da usvoji odgovarajuću praksu koja će obezbediti integritet i sigurnost procesa izdavanja dokumenata;
- da osnuje programe za obuku i usvoji etički kodeks kojim će posebno baviti borbom protiv korupcije među zvaničnicima koji se bave izdavanjem viza i pasoša;
- izveštavati Interpol o svim izgubljenim ili ukradenim pasošima;
- obezbediti visok nivo bezbednosti ostalih ličnih dokumenata i definisati proceduru za njihovo dobijanje.

Ilegalna migracija i readmisija
- Srbija treba da usvoji i primeni zakone koji se bave kretanjem ljudi na spoljnim granicama, kao i zakon o organizaciji graničnih vlasti i njihovih funkcija u vezi sa srpskom strategijom za granice ustrojenom januara 2006;
- da nabavi novu opremu, tehnologiju i oformi strukturu na graničnim prelazima i granici.

Azil
- Srbija treba da prihvati i sprovede zakone koji su u skladu sa međunarodnim standardima.

Migracija
- Srbija treba da uspostavi i startuje sa primenom mehanizama za kontrolisanje migracionih kretanja;
- da neprestano pravi profile kretanja u okviru Srbije uključujući legalnu i ilegalnu migraciju;
- da formira tela zadužena za prikupljanje i analizu migracionih tokova;
- da obezbedi efektivno izbacivanje ilegalnih emigranata iz trećih zemalja sa svoje teritorije.

Javni red i bezbednost
- Strategija za implementaciju borbe protiv organizovanog kriminala posebno međunarodnog tako što će se prihvatiti i implementirati akcioni plan sa tačno određenim rokovima;
- implementacija strategije za borbu protiv trgovine ljudima;
- borba protiv pranja novca;
- borba protiv droge, pravljenje registra zaplenjene droge i ljudi u narko-biznisu i razmena podataka sa međunarodnim organima;
n borba protiv korupcije uključujući formiranje nezavisne antikorupcijske agencije.

Pravosudna saradnja u oblasti kriminala
- primena svih konvencija naročito konvencije Saveta Evrope;
- povećana saradnja sa sudijama i tužiocima iz zemalja EU i zemalja regiona.

Međupolicijska saradnja
- Srbija treba da ostvari saradnju među različitim nacionalnim agencijama uključujući kontrolu granice, carinu, policiju i graničnu kontrolu;
- saradnja sa zemljama iz regiona i razmenjivanje informacija sa članicama EU.

Zaštita podataka
- Srbija treba da usvoji neophodno zakonodavstvo za zaštitu ličnih podataka; - da potpiše i ratifikuje međunarodne konvencije o zaštiti podataka.

Sloboda kretanja srpskih državljana
- Srbija treba da obezbedi da njeni građani ne budu žrtve nepravednih restrikcija baziranih na bilo kojoj osnovi uključujući pol, rasu, etničku pripadnost, jezik, religiju...
Uslovi i procedure za dobijanje identifikacionih dokumenata
- Srbija treba da obezbedi pun i efikasan pristup putnim i drugim ličnim dokumentima za sve građane Srbije, izbeglice i interno raseljena lica.

Građanska prava i prava manjina
- prihvatanje i sprovođenje zakona o efikasnoj zaštiti protiv diskriminacije;
- jasni kriterijumi za dobijanje srpskog državljanstva;
- istraga protiv etnički motivisanih incidenata;
- obezbediti da se delovi Ustava o zaštiti manjina poštuju;
- implementacija relevantne politike vezane za manjine uključujući i Rome.

Postojeće olakšice
„Od januara 2008. građani Srbije uživaju pogodnosti sporazumu o viznim olakšicama sa Evropskom unijom. Ovaj sporazum obezbeđuje lakše uslove za dobijanje viza, a uključuje i besplatne vize za veliki broj kategorija građana kao što su studenti, sportisti, kulturni radnici, novinari, ljudi čije porodice žive u državama EU, one kojima je potreban boravak radi lečenja u EU, poslovni ljudi koji sarađuju sa firmama iz EU itd.“, rekao je Baro i naveo da je time „do 50 odsto građana Srbije trenutno oslobođeno plaćanja naknade za izdavanje vize“.

Blic

posto ce pobediti genocidna i zlikovacka politika koja ne voli svoju decu(citaj:srs-dss) nece nam ni trebati mapa puta jer ce se desiti potop i bombardovanje srbije od strane celog sveta a one koji prezive ce licno toma i kostunica postreljati...

-Nova dokumenta pripremljena, problem po običaju u tome ko će uzeti pare za njihovo štampanje.
-Na žalost poznati smo po tome da neki građani mogu da imaju višestruka dokumenta poslovna i privatna.
-Ne verujem da je do nas problem viza i pasoša, pre da je u ambasadama EU.
-Srećom ovo više nije crveni Brozov pasoš koji su svi želeli da ukradu.


-Ovde se postavlja pitanje da li smo mi baza za šverc Kineza, Kurda i Šiptara ili je ta baza na Kosovu izvan naše ingerencije.
-E vala i ta nova oprema pa da pogranična policija i carina osiromaše.


Koji su to zakoni?


I ovde se ponovo postavlja pitanje da li je Kosovo u Srbiji ili nije. Kako inače da uspostavimo kontrolu ako nas ne puštaju tamo da radimo.


E ovo je zaista veoma važno za Srbiju bez obzira na sve ostalo. Naravno baš zatro što zadire u ionterese moćnih kriminalaca teško da ovaj plan bude sproveden efikasno.

Ah sudstvo, to je oblast gde je prema spolja učinjeno više nego prema građanima Srbije.


Taman posla pa da uhapse nekog opakog kriminalca bez Brankice Stanković.


A stvarno svako ko ima rođaka u SUP-u ima dostup do bilo kojeg podatka, ali kad tražiš dokumenta onda moraš da vadiš izvode kao da si emigrant sa Jupitera.


Koliko ja znam jedini problemi u slobodi kretanja postoje prema EU, a u pogledu dokumenata mnogo toga je rešeno.


Što mrzim kad mi pričaju o pravima bez obaveza. Prvo dolaze jednake obaveze manjimna prema državi pa onda povlašćena prava. Ovako neradnik koji prosi po groblju, uzima socijalnu pomoć i sisa još tri humanitrarne agencije mesečno ima više nego neko ko radi u maksiju.