Zaječar, grad suprotnosti :: Turizam ~ Putovanja ~ Avanture

Za namernike koji su pre desetak godina dolazili u centar Timočke krajine promene su veoma vidljive. Grad je svakako čistiji i izgrađeniji. Tom utisku najviše doprinose dva objekta javnog karaktera - glamurozna Popova plaža, kompleks brojnih sportskih terena sa „šlagom“-terenom za mini-golf i vrećastom branom koja sakuplja vodu slabašnog Timoka za kakvo-takvo kupanje.

Tu se vode u obilazak svi viđeniji gosti, da se pokaže da i male sredine mogu da imaju reprezentativne objekte. Drugi biser izgradnje Zaječara je skijalište, gotovo u centru grada, na oko stotinak metara nadmorske visine, dužine preko šest stotina metara, naravno sa ski liftom,topovima za sneg i ostalim pratećim sadržajima. Skijalište je svečano otvoreno krajem prošle zime a tek ove će se uz pomoćsavremene tehnike i hladnog vremena skijati Zaječarci i njihovi gosti. Usluge ovih centara će u najvećem delu biti besplatne.

Pored ovih „bisera“ valja zabeležiti da je asfaltirano više kilometara gradskih ulica (ima ih još kilometrima neasfaltiranih) a sređen je i priličan broj seoskih domova kulture sa namerom da i oni posluže svrsi - povratku ili ostajanju mladih. Za razliku od pomalo glamurozne slike grada, koji je ovih dana okićen za doček 2009. godine mnogobrojnim ukrasima privredna situacija je daleko od dobre. Svi indeksi industrijske proizvodnje beleže pad bez neke velike nade da će se situacija brzo menjati.

Iako su poslednjih godina uloženi veliki napori da Zaječar dobije moderan izgled, činjenica je da ovo područje još nije dovoljno interesantno za velike investitore. Jedan od najvećih problema u Zaječaru je nezaposlenost. Oko 11.000 ljudi je u radnom odnosu, a na jednog zaposlenog dolazi 4,80 nezaposlenih radno sposobnih osoba. Polovina radnika prima plate iz gradskog ili državnog budžeta.

Nekadašnja poznata fabrike za proizvodnju mašina i procesne opreme „Arsenije Spasić’’ u nekadašnjoj Jugoslaviji zatvorila je kapije početkom 2000. godine, a većsedam godina unazad radnicima nisu podmireni doprinosi i plate, nemaju zdravstveno osiguranje jer se vode kao zaposleni u „nepostojećoj’’ fabrici.

U zaječarskoj pivari je ove jeseni četrdesetak radnika dobilo rešenja o otkazu. Njima su rešenja uručena nakon večere u hotelu ‘’Srbija’’, a isplaćena im je otpremnina koja za 30 odsto premašuje zakonom zagarantovan iznos. Zaječarci vide spas u turizmu zahvaljujući kasnoantičkom lokalitetu Romulijana koji je prošle godine ušao na Uneskovu listu zaštićenih spomenika. Ove godine su Romulijanu posetile 42.000 turista, od čega 1.200 stranaca što je za trećinu više nego prethodne godine. Ova činjenica je posebno značajna ako se zna da je u Srbiji bilo dva odsto manje turista nego prošle godine

Iz Nacionalnog investicionog plana ove godine su odobrena za Galerijevu palatu 102 miliona dinara. Sredstva će biti utrošena za izgradnju vizitorskog centra i za sređivanje raskrsnice iza sela Zvezdan pri skretanju za carsku palatu. Na ivici prve zaštitne zapadne zone, nadomak carske palate, biće izgrađen vizitorski centar u kome će gosti dobijati sve informacije o Romulijani. Centar će imati deo za prijem gostiju, suvenirnice, sobe za spavanje, amfiteatre za projekcije i predavanja, izložbeni prostor, ali i deo za naučno-istraživački rad.

Zaječaru nedostaju smeštajni kapaciteti visoke kategorije. Manji hoteli su tokom godine gotovo uvek prebukirani. Za mlade sa plićim džepom od posebnog značaja će biti ako zaživi ideja i Dom učenika srednjih škola se leti transformiše u hostel. Polako se otvara i priča o seoskom turizmu.

Unazad nekoliko godina bilo je više „ozbiljnih“ najava da će veliki investitori napraviti privredni preokret ali od toga svega do sada nije bilo mnogo koristi. Ovdašnji preduzetnici najviše očekuju od procesa sertifikacije opštine kao sredine sa povoljnom investicionom klimom.

Izvor: B92