Evropski savet za izbeglice i prognanike
Zagreb onemogućava prava izbeglim Srbima
Agencije | 25. 03. 2010. - 00:02h | Komentara: 6

Evropski savet za izbeglice i prognanike (ECRE) ocenio je u najnovijem izveštaju da su i dalje najveći problemi za povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku to što hrvatske vlasti onemogućavaju ostvarivanje ranijih stanarskih prava izbeglica ili dobijanje obeštećenja za gubitak tog prava.

U izveštaju, koji je u Briselu predstavio Bjarte Vandvik, generalni sekretar ECRE, navodi se da u Srbiji i dalje živi oko 70.000 srpskih izbeglica iz Hrvatske i 27.000 Srba koji su u vreme ratnih sukoba devedesetih godina izbegli iz Bosne i Hercegovine. Evropska komisija je u izveštaju za 2009. ukazala na to da je za pregovore o članstvu Hrvatske u EU jedan od uslova i rešavanje pitanja povratka srpskih izbeglica.


Štefan File, komesar za proširenje EU, u utorak je, posle razgovora u Briselu sa Gordanom Jandrokovićem, šefom hrvatske diplomatije, ukazao na nužnost da vlasti u Zagrebu osetno poboljšaju reformu pravosuđa, bitku protiv korupcije, da osnaže temeljna, manjinska prava i pravo na povratak izbeglica. Ukazao je takođe da Zagreb treba da pospeši saradnju s Haškim sudom, kao i istrage i suđenja za ratne zločine. Prema zaključku ECRE, koji okuplja 69 nevladinih organizacija iz cele Evrope koje se bave pitanjima izbeglica i prognanih lica, „politika vlasti Hrvatske prema izbeglim Srbima od završetka sukoba 1995. do danas predstavlja najveću prepreku zatvaranju izbegličkog poglavlja u regionu“.
„Određeni rezultati u povratku urbanih Srba, bivših nosilaca stanarskih prava, postignuti su tek u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući insistiranju predstavnika međunarodne zajednice. Mere za rešavanje problema povratka bivših nosilaca stanarskih prava u Hrvatsku nisu zasnovane na
primeni međunarodnih standarda zaštite ljudskih prava“, navodi se u u izveštaju ECRE.

Izvor: Blic

Постоје начини да се ријеши питање и станарских права (реституција, додјела замјенског стана или земљишта или новчано обештећење), али очигледно је да држава Хрватска то не жели, или јој бар није приоритет

Сарајевском декларацијом и Резолуцијом 1120 СБ УН-а регулисано је право избјеглица да се врате у земље поријекла. Потписнице Сарајевске декларације су Србија, ЦГ, БиХ и Хрватска и свакој је појединачно остављено да направи сопствену Мапу пута.
Међутим, Хрватска има прилично ноншалантан став према томе, они су у фазону да су урадили сасвим довољно и тако. Има много ствари које јој се могу спочитавати, а све су у циљу спријечавања Срба да се врате назад. Раде то врло систематски и смишљено.

На примјер, поред проблема са станарским правом, постоје и проблеми конвалидације радног стажа, неисплаћених пензија (око 40 000 људи је 90-их остало без права на пензију), учешће у процесу приватизације (искључени су из процеса!)...

Проблем је и поврат запсједнутих имања. Наиме, власници на хиљаде хектара пољопривредног
земљишта не могу ући у посјед свог имања. А и Законом о пољ. земљишту из децембра 2008. Сабор је избјеглице и повратнике довео у неугодну ситуацију јер , по том закону, власници морају плаћати новчане казне уколико не обрађују своја земљишта. Нпр. ако годину дана не обрађујеш земљу, дужан си да платиш око 2000 евра по хектару. То је крајња мјера; постоји и могућност да се земља коју не обрађују да у закуп неком другом.

Осим тога, начини којима, најблаже речено, успоравају повратак Срба су и разна суђења за ратне злочине, тј. дође Србин тамо, они га ухапсе и кажу да постоји оптужница за ратне злочине, бла, бла, бла, прође доста времена и онда га пусте к`о фол због недостатка доказа и сл.

Или, ако се не деси то, онда физички нападају повратнике (махом старе људе),скрнаве православна гробља и храмове те и на тај начин застрашују оне који би се, ето, вратили.