Da bolest ne pokvari letovanje

Pre polaska na put u inostanstvo, proveriti da li Srbija s tom zemljom ima potpisan sporazum o zdravstvenom osiguranju

Beograd - Ukoliko planiraju da leto provedu u nekoj od zemalja s kojom Srbija ima potpisan međunarodni sporazum, srpski turisti, ili bar oni koji su osiguranici Republičkog zavoda, imaju pravo na zdravstveno osiguranje za vreme boravka u inostranstvu. Vukašin Vukićević, direktor sektora za inostrano osiguranje Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže za Danas da, zavisno da li se radi o zemlji s kojom imamo ugovor ili ne, postoje dva režima, a time i dva nivoa obima prava na osiguranje. Za boravak u zemljama s kojima Srbija nema sporazum, predviđeno je da RZZO obezbeđuje pravo na hitnu medicinsku pomoć, pod uslovom da je osiguranik pre odlaska na put pribavio potvrdu o pravu na korišćenje zdravstvenu zaštitu.
Da bi dobio potvrdu, građanin mora da bude "relativno zdrav" (prehlade i prolazna stanja nisu prepreka za ostvarivanje prava). Na osnovu uvida u zdravstveni karton pacijenta, mišljenje daje izabrani lekar u domu zdravlja, na formularu koji se pribavlja u službi inostranog osiguranja matične filijale, koja na osnovu ocene komisije, izdaje potvrdu. Ukoliko, međutim, osiguranik ima hronično oboljenje (kao što su postinfarktna stanja ili hronična bubrežna insuficijencija) ne može mu biti izdata takva potvrda.
Sporazum o socijalnom osiguranju Srbija ima sa 25 zemalja, od kojih 18 sadrže deo o zdravstvenom osiguranju, dok jedan, iako potpisan (s Rumunijom), nikada nije zaživeo. Sporazumi postoje sa gotovo svim bivšim republikama Jugoslavije. Izuzetak je Slovenija, sa kojom nije zaključen sporazum o socijalnom, a time ni zdravstvenom osiguranju.
- Iako smo s Turskom zaključili sporazum o socijalnom osiguranju, on nije ratifikovan, tako da se ne primenjuje. Kada se radi o toj destinaciji, prava iz zdravstvenog osiguranja obezbeđujemo primenom srpskih propisa. Osiguranik pre odlaska u Tursku treba da izvadi potvrdu o pravu na korišćenje zdravstvene zaštite na obrascu OZ13, koja se izdaje na period do 90 dana. Na osnovu nje, ukoliko mu se ukaže potreba za lečenjem, naš osiguranik plaća troškove, ali se kasnije s tom potvrdom, medicinskom dokumentacijom i računom obraća RZZO sa zahtevom za refundaciju. Ako komisija oceni da se radilo o hitnoj medicinskoj potrebi, troškovi se nadoknaćuju u visini 95 odsto, dok je pet odsto participacija" kaže Vukićević. Isto važi i za Grčku. Sporazum sa Crnom Gorom na snazi je od početka ove godine. J. Tomašević

Izvor: Danas