"Zabraniti poziv na obnovu SFRJ"
IZVOR: TANJUG


Zagreb -- Predsednik zagrebačkog HDZ Andrija Mikulić zapitao je "kada će u Hrvatskoj poziv na obnovu Jugoslavije biti krivično, ili barem protivustavno i nemoralno delo".

 

On je na konferenciji za novinare prozvao gradonačelnika Zagreba Milana Bandića zbog neučestvovanja u obeležavanju Evropskog dana sećanja na žrtve svih totalitarnih i autoritarnih režima, dok je na obeležavanju Dana balkanske ljubavi nosio bedž Josipa Broza Tita.

"Možda je pravi razlog neobeležavanju što je na Bundeku pre par dana održana manifestacija Dani balkanske ljubavi gde se veličao jedan totalitarni režim i nedvosmisleno pozivalo na obnovu Jugoslavije", konstatovao je.

Mikulić je rekao da su pre tri dana brojne delegacije gradova, opština i županija odale počast žrtvama nacizma, fašizma i komunizma, ali da Bandića nisu videli na tim skupovima.

On je dodao da "ne želi da Zagreb bude crna rupa na karti Evrope jer se u Zagrebu veliča totalitarizam" i upitao Zagrepčane da li su, kad su zaokruživali Bandića za gradonačelnika, znali da je poklonik lika i dela Josipa Broza Tita.

"Pozivamo i sadašnjeg predsednika Republike (Ivu Josipovića), koji je na Bundek poslao svog izaslanika bivšeg predsednika (Stepana Mesića), da napokon odustanu od projekta zvanog Jugoslavija", zaključio je Mikulić, a prenela agencija Hina.

Izvor: B92

Rvatska posla 

Pitati nacionalistu sta mislio o periodu od 1950.-1990. recice sve najgore, a pitati obicnog smrtnika isto to reci ce "Kako bi bilo lepo da se ta vremena vrate"...

Ево вам жив пример како се историја преправља. Хајде што на сва уста причају како је у Јасеновцу убијено око 10.000 људи и то најмање Срба, што су четници извршили геноцид над хрватским народом, што су испразнили Шаранову јаму па после довели камермане да снимају како доле нема ничега, што нам присвајају научнике и писце... него што ће сад да почну да забрањују помињање Југославије, за 50 година ће да се прича да Хрватска никада није била у Југославији већ је још у Аустро-Угарској била независна краљевина али су српски агресори насилно припојили некој краљевини Срба и Словенаца.

Ма кога брига. Игнорисати их.

Ma i mi smo ludi sto smo uopste ulazili u tu pricu sa njima. Oni su u SFRJ bili odmah iza Slovenije po svemu, lepo su se izgradili cuvala ih jaka JNA i to im nije odgovaralo.. Naravno sad ce neki zagrizeni Hrvat da kaze kako smo mi Srbi krivii za raspad Jugoslavije  tako da

 

Мислим да би овај предлог требало и овде усвојити. Наравно, не због слављења комунизма, Тита и његовог тоталитарног режима, већ због позивања на уједињење са Хрватима.

Уосталом, сматрам да Хрватску треба разорити.

Hvala im što nas u ovome pretekoše, jer nama beše neprijatno da im ovako nešto saspemo u lice, a razlozi za to dopunjuju svakodnevno i ovako prepunjenu istorijsku arhivu u kome stoje činjenice da, kakvi god bili u nastavku, daleko im lepa kuća.

Evo, pored svojih proslava povodom najskorijeg epiloga nacionalno-građanskog rata, kroje novu istoriju svog podmuklog šakalskog političkog mešetarenja iz drugog svetskog rata. O ovome se ne objavljuje ništa u javnim servisima niti se vode debate na raznim medijskim forumima i političkim shou programima, barem ja nisam video, a mogu reći da poprilično pratim.


Дан сјећања на жртве на хрватски начин: Јазовка па Јадовно

Милан Басташић

Хрватски политички врх, обиљежио је европски дан сјећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима - Србима увреде, дипломатским представницима и свјетској јавности “рог под свијећу”

27.08.2013

Уз објашњење како се ради о цивилизацијској и историјској вриједности (на коју их је подсјетила Европа), хрватски званичници кажу да су послије седамдесет година дошли на јаму Јазовку на Жумберку, гдје су партизани по доласку у Загреб 1945 побацали рањене домобране и усташе из загребачких болница. Рачунајући да би ово требало изазвати оправдано гануће дипломатског кора, изостављено је да су ту побијени заробљени усташе приликом напада партизана на Крашић.

За јавност је то на Јазовки много година био једини злочин партизана. Прича о рањеницима је новијег датума.

Најприје се ишло комеморирати на Јазовку иако се на Јадовну, масовни, двјесто пута већи, монструозни злочин хрватских усташа, догодио пет година раније од Јазовке.

„Важан је први дојам, он има своје значење и код дипломата“ - смислили су, можда прође. Уз вијест на сајту Радио Слободна Европа постављене су и двије фотографије на којима се не види, а за вјеровати је, да је била одабрана и пригодна иконографија. Кад се спомињу стратишта, а позива се на историографију онда се треба држати одређених принципа. Догађај на Јазовки и на Јадовну није исти и нема никаквих изједначујућих параметара, посебно када се указује на потребу пијетета према жртви. У историји своје мјесто имају узроци, посљедице и "возни ред" догађања, што хрватска агресија на истину и ревизију истине систематски занемарује и избацује из сваког контекста. Пише у објављеној репортажи да је та комеморативна скупина била и на Јадовну, али фотографије од тамо нема.

Већ сам редослијед посјета стратиштима и однос према локалитету Јадовно, велика је и разложна увреда за потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти Независне Државе Хрватске Госпић – Јадовно - Паг.

Ако је некоме одговарало присуство „бојовног“ дијела комеморативног скупа у лику министра хрватских ратних ветерана и уз њега заповједника хрватске копнене војске, за нас Србе, потомке жртава, то је увреда и поступак за жаљење у име жртава.

Заборавило се да су жртве у оно вријеме убијане од службених униформисаних особа и са оруђима и оружјем хрватске државне власти. Да цинизам буде већи, присутни министар ратних ветерана и генерал бојник хрватске војске, који су своје позиције добили заслугама у грађанском рату на подручју Хрватске, по дјелима ратника које су предводили, нису ништа мање милитантни од оних милитаната на Јадовну и Јазовки.

Тај цинизам, ми многобројни потомци жртава Јадовна и многих других стратишта из времена НДХ, доживљавамо као тешку и свјесну увреду организатора ове комеморације. Ништа мања увреда нанешена је свједоцима и потомцима неколико хиљада, на разне начине усмрћених и више стотина хиљада бруталним поступцима протјераних и до темеља опљачканих Срба у грађанском рату на овим подручјима 1991. до 1995 године. Дакако, од ништа мање милитантне хрватске војске од напред споменутих војски 1941. и 1945 године.

Сад ће нетко из позваних и непозваних институција Хрватске, ноншалантно као Иво Јосиповић, рећи како је ово „залијевање“ и жеља да из тих стратишта поново никне сјеме новог зла. То је само дрско и неумјесно одбијање одговорности хрватског државног врха за несретну прошлост Хрватске и у њој Срба у двадесетом вијеку.

Нађите снаге и одговорности па одговорите на питање: ЗАШТО СУ НАМ ПРИПАДНИЦИ ХРВАТСКОГ НАРОДА ТО УЧИНИЛИ и само потврдите да су то заиста и опетовано учинили. Јер то је једини пут ка помирењу. Све остало је, као и ово непримјерено комеморирање, само одлагање покушајима заташкавања и умањења истине што је како знате и видите незахвалан посао.

Цјелоупна хрватска агресија на истину у познатим догађањима је донекле разумљива. Геноцид, звјерства, број стратишта и жртава су толики и такви да их је тешко признати, а једина вам је, на кратак рок, нада да тако нешто свијет заиста не може схватити и у таква недјела повјеровати. На свом фејсбук профилу, предсједник Хрватске је поводом актуелног датума сјећања на жртве, написао:

"Повијест не можемо мијењати, али из ње морамо учити ".

Лијепо речено, а изјава је врло храбра, јер аутор врло добро зна шта дјеца из усвојених, званичних уџбеника, посебно историје, уче.





Јадовно 26. јун 2011. Другo обиљежавање Дана сјећања на Јадовно 1941. - Jadovno 26. jun 2011. Drugo obilježavanje Dana sjećanja na Jadovno 1941.

У контексту учења из повијести, морам споменути једну од већег броја "повијесних истина" хрватског предсједника. Ону приликом уласка Хрватске у ЕУ: „Најмасовнији, најјачи антифашистички покрет у поробљеној Европи, био је отпор хрватског народа!

Рече то предсједник Хрватске, а да се није ни загрцнуо а камоли поцрвенио, знајући голу истину.

Ја бих лагао кад би на то било шта друго рекао осим да се ради о голој лажи. Зна Предсједник Хрватске врло добро да су се диљем НДХ, послије неколико десетака хиљада масакрираних Срба од априла 1941. године, 27. јула даљем планираном и организованом покољу Срба од државе Хрватске, организовано супротставили Срби Лике и Дрвара.

Тај присиљени отпор снажно је растао и остао једнонационалан, српски, уз часне и готово занемариве изнимке све до друге половине 1943. године. Тако је било и у Херцеговини и у Босни. Е, па наздравље Предсједниче Хрватске о вашем и хрватском учењу из историје.

Без обзира на све у историји знано и познато, Предсједник хрватског Сабора, код Јазовке лансира идеју: „Комеморација попут данашње требала би постати традиционална и то за све жртве тоталитарних режима! Након тога, онај из грађанског рата произашао бојовник, министар и шеф Владиног повјеренства на комеморацији каже: „Јазовка и Јадовно су два симбола која су добоко дијелила Републику Хрватску свих ових година. Ми их желимо обиљежити са једне повијесне, хуманитарне стране, а даље су послови Државног одвјетништва и полиције!“


Кад човјек све сабере, сви се тамо сложише да се џелати, хрватски  плаћени крвави работници и њихове жртве, међу њима далеко најмасовније српске - изједначе. Познати рецепт тоталитаристе Фрање Туђмана. С правом морам рећи да та срамотна и безобзирна идеја службене хрватске, дубоко вријеђа све жртве злочина тоталитарне НДХ и њезине милитантне војске – усташа. Што се тиче Јадовна и Јазовке (извињавам се службеном ставу хрватског врха на комеморацијама што сад ставих за разлику од њих Јадовно испред Јазовке!) као симбола дубоке подјеле републике Хрватске "свих ових година", нејасно је којих  година, које и чије дубоке подјеле. Па то грозно, без примјера у свијету по свирепости, прво масовно стратиште невиних српских и јеврејских цивила, уствари систем усташких логора смрти, назван "Јадовно", изашао је из анонимности за популацију Хрватске, бивше Југославије и свијета,  тек 2007 године, изласком на свјетло дана двотомне књиге "Јадовно" Др Ђуре Затезала. Недуго иза тога, основано је и Удружење грађана "Јадовно 41", удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић -  Јадовно - Паг, са сједиштем у Бањалуци. На иницијативу овог удружења а у сарадњи са СНВ из Хрватске и Епархијом горњокарловачком, организован је јуна месеца 2010, први комеморативни скуп и парастос жртвама тога система логора НДХ уз учешће великог броја потомака и поштовалаца Јадовничких жртава. Том приликом, 24 јун је установљен као „ Дан сјећања на Јадовно 1941.“. На острву Пагу, обновљена је раније разбијена Спомен плоча која је већ сутрадан поново разбијена. Удружење је 2011 године, организовало Прву међународну конференцију о "Јадовну 1941."и други комеморативни скуп код Шаранове јаме уз међународно учешће и молитвено сјећање на жртве. Том приликом је уз значајан ангажман удружења, обновљен код Шаранове јаме, споменик жртвама уништен у протеклом рату. Наредне, 2012 године после парастоса и комеморативног скупа код Шаранове јаме, близу тристо поштовалаца жртава, понијело је Часни и освештени крст на мјесто логора Јадовно, око осам километара од Шаранове јаме где су га поставили,а православни свештеник га освештао. Комеморацији је, као и ранијих година, присуствовало око двије хиљаде људи. На свим комеморацијама, учествовао је државни врх Републике Хрватске, а 2010 године и сам Предсједник Републике.

Већ 2012 године, осјетиле су се неке негативне реакције и негодовање хрватских званичника. Оне су отворено испољене на овогодишњој комеморацији, у отежавању настојања Удружења да се као и ранијих година служи парастос и комеморира уз присуство потомака и поштовалаца жртава из Србије и Српске.

На граничном прелазу Личко Петрово село, учињене су озбиљне сметње потомцима и поштоваоцима жртава који су долазили из Србије и Српске, да уопште уђу на подручје Хрватске, oдакле их је, а то је ноторна чињеница, највећи број протјеран током протеклог рата.  Ограничен је и отежан одлазак већем броју потомака да посјете мјесто логора у ували Слана на Пагу и присуствују откривању по трећи пута постављене Спомен плоче. Успут речено, и ова Спомен плоча је, опет након свега неколико дана, поново нестала. До данас, одржан је у регији већи број предавања и презентација о Госпићкој групи логора а постављена је и изложбена поставка "Моје Јадовно".

Дакле очито је да Јадовно није могло бити разлог дубоких подјела Републике Хрватске свих ови година, јер је оно било у анонимности свих седамдесет година, а зна се и зашто.

Ако је нешто, некога или неке стране дијелило, онда је то био Јасеновац велико стратиште најприје невиних српских, а онда Јеврејских и Ромских цивила и читавих породица.

Јасеновачки се комплекс логора, све до краја шездесетих, уз све покушаје и конкретне поступке хрватских па и југославенских власти да се "запусти“, није успио сакрити.

Са комплексом логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, првим ликвидационим центром НДХ,  и претечом Јасеновца, било је оштро, лакше и у томе се успјевало, све до 2010.

И сад су се, евидентно је, хрватски врх и одређене институције, узнемириле ради објелодањивања још једног хомо сапиенсу непојмљивог масовног злодјела хрватског хомосапиенса. Узнемирена господо, уздржите се од чињења прикривених а однедавно и отворених сметњи комеморирању потомака жртава својим мучки убијеним члановима породица.

То је уосталом и њихово елементарно људско и цивилизацијско право.

О Јадовну се у последње четири године, на читавој нашој планети много сазнало. Надајмо се да ће тој истини придонијети и истраживања, најављена на комеморацијама које су предмет овог чланка. На крају треба рећи, да је непримјерено да у присуству хрватског врха, на оваквим жалосним мјестима, неки „лијеви Перо“, па био он и члан предсједништва САБХ, одређује тко смије, а тко не смије, овдје, ондје или са стране, од потомака невиних жртава долазити на непримјерена стратишта, те непримјерене гробнице, као што су крашке јаме око Јадовна.


Др. сци. мед. Милан Басташић, 26. августа 2013.

Предсједник Завичајног удружења "Билогора"


Преузето са сајта jadovno.com


Милан Басташић

Кажем вам, поред све те документоване трагедије у Јадовну, страдања хиљада и хиљада Срба који су живи бацани у крашке јаме, курвати су пре пар година отишли до Шаранове јаме да сниме како доле нема нити једног костура и да су те приче "четнитке бајке". Занима ме само колико времена и људства им је требало да их испразне и уреде за снимање.

Стопут поновљена лаж постаје истина.

А ево из чега је проистекло такво опхођење и кога су имали за пример из својих редова:

http://www.catenamundi.rs/wp-content/uploads/2013/07/%D0%94%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%92.-%D0%A2%D0%B8%D1%82%D0%BE-%D0%B8-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8-%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8%D0%B7-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B5.pdf

Ivo Andrić i Ruđer Bošković? 

Реците како смо ми Срби диван народ, сви нам серу преко рамена, а ми и даље ћутимо 

Nekako su se oni sami prisvojili Srbima...

Игнориши га бре, не одговарај идиоту.

Прави Срби и случајни Хрвати

Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло је морало да престане да буде посматрано као хрватско

У доминантним тумачењима холокауста као да недостаје једна реч. Често се помињу нацисти и добровољни егзекутори, (малобројне) психопате и (многобројни) обични људи, тоталитарни режим и пропаганда, али ту некако нема много Немаца.

Није реч само о политичкој коректности. Хвале вредан обзир у великој мери одражавашироко прихваћено веровање да Западна Европа представља синоним за модерно, културно и цивилизовано – оно подразумева и да у срцу Европе, у домовини Канта, Хегела и Вебера, једно овако велико, тешко појмљиво зло може бити или банално или знак неке тешке али, ипак, акутне болести. Тако је у причи о око шест милиона убијених Јевреја, без изузетка голоруких цивила, немачка култура испала невина.

Нажалост, у доминантним тумачењима југословенских ратова деведесетих за све као да је крива само једна култура – ту све врви од Срба. Чак и када су описани као Милошевићеви, контаминирани, паланачки или бестијални, нагласак је на томе да су Срби, људи програмирани својом наводно геноцидном културом.

Зато кривица једног Србина данас, по правилу, није схваћена само као индивидуална – она је увек културална, што, практично, значи колективна, српска. Ту треба тражити и неке од разлога зашто је Сребреница постала „српска”,а стотинак пута већи Аушвиц остао „нацистички”.

Етноцентричне интерпретације овдашњег зла су поново добиле на замаху када је прошле недеље објављен снимак веселих братуначких Срба како певају и играју уз одвратну песму чији је рефрен „Ој, Пазару, нови Вуковару, а Сјенице, нова Сребренице”.

Песма позива на понављање наше две највеће срамоте и заслужује најоштрију осуду. Нажалост, она је до сада углавном остала у сенци тумачења која један ружан догађај ваде из контекста, деполитизују и везују за националну, у овом случају српску културу.

У уводнику објављеном у сарајевском „Ослобођењу” под насловом „Нож, жлица, Сјеница” Борис Дежуловић је претеће шовинистичко лумповање представио као својеврсну екранизацију популарног српског обреда – банални израз једног културом уобличеног зла.

Дежуловић је своју културом обојену слику сместио у виц који му је наводно испричао извесни Кожо: „Елем, дошла на српској слави храна за стол, а један рмпалија халапљиво дохватио месо,па га рукама черечи и трпа у раље. ’Ножем, брате, ножем’, дискретно га домаћин мунуо лактом, а овај се тргнуо и дохватио нож: ’Кога, брате, кога?’Има тај виц и видео-спот, видјели сте га ових дана на Јутјубу, запис из Братунца, са тамошњег традиционалног вашара”.

Али, док Дежуловић у једном злу препознаје српске црте, на другом не види хрватско,већ како пише, „усташко лице”. „У Хрватској је превише усташких п...ица које чврсто држе до својих ставова све док за њих не треба рискирати”, изјавио је у емисији ,,Недељом у 2” на ХРТ-у.

Тако усташе, слично као и нацисти раније, бивају одвојени од културе – нечега што је постојано, што се тешко мења, а камоли „лечи”, а њихова злодела се везују за појмове који сугеришу да се ради о нечему што је привремено ишто се да контролисати, производ људске слабости, ретке болести или пролазне идеологије.

Ту нема ничег спорног. Штавише, масовним злочинима и прогонима у двадесетом веку обично је претходило оцрњивање и клеветање једне културе и људи којије носе у себи. Зато свако раскидање везе између културе и зла треба поздравити. Проблем настаје онда када се примењују двоструки стандарди, када исти принцип не важи за све.

Дежуловић је један од аутора који нам сугеришу да су хрватски злочинци само случајно Хрвати, својеврстан национални отпад према коме сплитски новинар не скрива гађење и презир, док су српски зликовци и људи ,,помјерене памети” представљени као отелотворење правих Срба, слика и прилика српске културе.

Оваква схватања су постала широко прихваћена. Не треба их губити из вида када размишљамо о равнодушности према трагичној судбини крајишких Срба или када покушавамо да разумемо потпуно одсуство интересовањаЗапада према чињеници да је немали део Хрватске у Европску унију 1. јула ушао певајући заједно са Томпсоном и играјући уз стихове „Јасеновац и Градишка Стара, то је кућа Максових месара” и „У Чапљини, клаоница била, пуно Срба Неретва носила”.

Она су важна из још једног разлога. Да би Хрватска могла да „оде са Балкана” и буде прихваћена у друштву ,,модерних” и „цивилизованих” Европљана њено зло је морало да престане да буде посматрано као хрватско. Његови корени су пренети из домена (националне) културе – која је летос примљена у клуб „највиших”, оних које су достојне придева западна – у сферу психопатологије, нечега што је по себи универзално, некако банално, људски и нормално, чак и у својој монструозној ненормалности.

Хрватска култура је тако обезбедила, макар привремену, исписницу из многих тумачења наше заједничке ружне прошлости. За будућност Балкана не би било добро да остане последња којој је то успело. Има тамо још много сувишних и опасних речи.

Факултет за медије и комуникације
Зоран Ћирјаковић
објављено: 27.08.2013.

I kod nas treba da se usvoji taj zakon ! Smrt jugoslovenskoj olosi !

Za stradanje Srba u Hr nisu krivi Hrvati nego Srbija,odnosno Karajordjevici koji su uveli pobjednicku Srbiju u Jugoslaviju.

Karadjordjevice bi trebalo protjerati iz Srbije i oduzeti im svu imovinu.Inace,oni i nisu Srbi nego posrbljeni Albanci sa Prokletija koji su pobjegli u Sumadiju zbog krvne osvete.