Ne znam ni ja... vidi coveka..

Kad se vec vracamo u istoriju...da vidimo sa kojim ciljem su nazisti osmislili ovaj codex alimentarius...

Hah, znam mu ženu, išla ovde u srednju... nisam znao da se udala za lika koji se zove Nenad-Vuk. Rekao bih "bruka za Resavicu", ali njima ne treba više bruke.

Mislim da mu je to dodatak na ime kad je postao prosveceni.

Nisam znao ni da ima prosvećenih u Resavici... mada nisam iznenađen.

Nego tačka tri 

https://youtu.be/K4-n5S7wpYk?t=286

Zoran Petrović Piroćanac: GMO ili patentiranje živog

Osobenost genetski modifikovanih organizama (GMO) je u tome da će zagađenje koje izazivaju nastaviti da se širi izvan izvora, čak i ako se zaustavi proizvodnja GMO. Gen prenesen drugim organizmima nastaviće da zagađuje. To je takozvani problem automultiplikacije.

GM tehnologiju je nemoguće kontrolisati, priznaju savesni naučnici. Afera kukuruza tipa Syngenta BT 10 to pokazuje. Trebalo je četiri godine da se zapazi da je nedozvoljeni varijetet kukuruza BT 10 onaj koji je komercijalizovan pod imenom BT11 (dozvoljen).

Savremena biotehnologija je scena uzimanja gena od jedne vrste i ubacivanja u druge. Najčešća hrana na tržištu koja se preinačuje jesu kukuruz, soja, uljana repica i krompir.

Ona se preinačuje kako bi se učinila otpornijom na pesticide, i danas možemo da verujemo kako su GM elementi već uneseni u gen mnogih vrsta ljudske hrane. Međutim, i dalje ne postoje dugoročni testovi o efektima genetski inženjerisane hrane po ljudsko zdravlje ili na okolinu. Većinu kratkoročnih testova obavile su korporacije koje profitiraju iz eksperimenata, pa logično zapostavljaju naučnu istinu iz svojih interesa. Zato je savremena biotehnologija ekstremno kontroverzna oblast koja u svetu deli mnoge naučnike i vlade.

Na susretu Biosafety Protocol, održanom januara 2000. u Montrealu, zemlje poput Kanade, SAD, Argentine i Čilea, vodile su bitku protiv ostatka sveta, posebno sa EU i zemljama u razvoju, u korist GMO. Na skupu su bili predstavnici 135 nacija, koji su nastojali da dođu do konsenzusa o tome kako da se postave prema temama koje se odnose na GMO.

Postignut je sporazum, ali mnoge dobiti zemalja koje su oprezne prema GMO mogu da se ponište preko regulacija Svetske trgovinske organizacije (STO). Kanada, tako, smatra da je GM hrana suštinski ista kao tradicionalno uzgajani usevi, da nije potrebno nikakvo posebno obeležavanje genetski inženjerisanih sastojaka. Protivnici tvrde da GMO mogu da predstavljaju ozbiljne i još nepoznate rizike po okolinu i zdravlje onih koji je troše.

Tema GMO čini se fundamentalnom, jer je na ivici ekonomskih pitanja u vezi sa patentiranjem živog, ali i sa sanitarnim i ekološkim pitanjima od značaja za rizike od genetskih zagađenja i efekata po zdravlje. Problem GMO je u međuvremenu postao društveni fenomen. Ti organizmi mobilišu javnost protiv fenomena, do te mere da se pojavljuju prave male komandoske grupe u kukuruznim poljima koji trgaju biljke, često uz nereagovanje vlasti. Možda i zato što društvo nije većinski uvereno kako postoji koristan interes za razvoj GMO.

Mračni zaključak može da bude: čovečanstvo je ušlo u domen ireverzibilnog, sa novim pitanjima pred sobom. Prvo je što je genetsko zagađivanje, za razliku od drugih zagađenja, jedino eksponencijalno. Znači da se samoodržava i samopovećava. Svi drugi oblici zagađivanja, kažu naučnici, uključujući i ono sa radioaktivnošću, slede Gausovu krivulju. A kod GMO ide se samo ka eksploziji zagađenja, nikako ka nekoj regresiji.

U Francuskoj je još 2000. godine izašla u javnost informacija da je četvrtina jugozapada zemlje pogođena genetskim zagađenjem kukuruza, sa 40.000 hektara.

Naučnici nisu sigurni u efekte po ljudsko zdravlje, već suzdržano pominju „genetsko zagađenje sa potencijalnim efektima toliko značajnim da bi moralo da dođe do nekog moratorijuma za svako industrijsko korišćenje”. Naučnici su takođe najčešće suzdržani u otvorenoj osudi GMO, zbog potpune zavisnosti od privatnog finansiranja naučnih istraživanja, gotovo na čitavoj planeti. Ne ćute, međutim, antiglobalistički aktivisti.

Oni kažu: „Transnacionalne agroalimentarne industrije šire GMO kao poslednju inkarnaciju njihove ‚šape’ nad poljoprivredom”.

*Naučni saradnik u Institutu za političke studije, autor knjige „Geopolitika hrane”

(Politika)
http://www.nspm.rs/hronika/zoran-petrovic-pirocanac-gmo-ili-patentiranje-zivog.html?alphabet=l

PROBLEMI U GMO CARSTVU "Bajer" ipak ne preuzima zloglasni "Monsanto"

Američka kompanija "Monsanto" odbila je ponudu nemačkog farmaceutskog giganta "Bajera" za preuzimanje tešku 62 milijarde dolara.

Kako prenose svetski mediji, "Monsanto" nije zadovoljan ponuđenom cenom od 122 dolara po akciji, ukupno 62 milijarde dolara i traži više.

Odbor "Monsanta", kako tvrdi ta kompanija, "jednoglasno gleda na predlog Bajera kao nepotpun i finansijski neadekvatan".

Odbor je, međutim, "otvoren za nastavak konstruktivnih razgovora kako bi se procenilo da li transakcija, koja je u najboljem interesu akcionara 'Monsanta', može biti postignuta", navela je kompanija.

Poznata nemačka farmaceutska kuća "Bajer" ponudila je vrtoglavih 62 milijarde dolara za kupovinu kontroverzne agrohemijske kompanije.

Spajanjem dva giganta rodio bi se najveći svetski proizvođač semena, pesticida i genetski modifikovanih useva, koji bi sa udelom od čak 28 odsto na svetskom tržištu praktično kontrolisao proizvodnju hrane.

- Spajanje s "Monsantom" je izvanredna prilika za stvaranje globalnog lidera u poljoprivrednoj industriji. "Monsanto" je savršen izbor za naš agrobiznis - ocenili su prethodno iz nemačke kompanije, koja je za svaku akciju "Monsanta" ponudila 122 dolara, a koja bi tim potezom postala i evropski pionir u proizvodnji kontroverznih biotehnoloških useva.

Ipak, potencijalni koncern, koji bi na godišnjem nivou obrtao neverovatnih 60 milijardi dolara, naišao je na negodovanje javnosti, koja godinama kritikuje rad američke kompanije.

"Monsanto" je proglašen za najnepopularniju kompaniju na planeti i nalazi se pod konstantnim optužbama da proizvodi pesticide i GM semena koja izazivaju rak kod ljudi.

Uz lošu reputaciju koju farmaceutska industrija svakako uživa, spajanje sa omraženim GMO gigantom vidi se kao nova šansa za uvećanje sopstvenih prihoda nauštrb ljudskog zdravlja.

Hrana i lekovi, dve ključne industrije za opstanak čovečanstva, izazivaju veliko nepoverenje stanovništva, a ljudi strahuju da ih velike kompanije namerno truju zarad profitabilnih istraživanja i proizvoda.

Štaviše, bivši potpredsednik američke firme izjavio je svojevremeno da „kompanija ne garantuje sigurnost svoje hrane jer je njihov cilj prodaja, a zadatak ministarstva je da kontroliše sigurnost“.

"Monsanto", između ostalog, proizvodi genetski modifikovano seme soje otporno na herbicide, koje potpuno ubija druge biljke, i hormon rasta za govedinu. Istraživanja u Engleskoj pokazala su da oba proizvoda izazivaju bolesti kod ljudi.

Najveća zarada od kancerogenog proizvoda

Proizvod koji donosi najveći prihod "Monsantu" je sintetički herbicit glifosat, oko kojeg se trenutno u Evropi podigla velika kontroverza jer se veruje da izaziva rak i disfunkciju endokrinog sistema.

- Genetska tehnologija i pesticidi nisu tehnologije budućnosti, već rizika - rekao je Anton Hofrajter, lider Zelene stranke u nemačkom parlamentu, koji se oštro protivi spajanju "Bajera" i "Monsanta".

Kupovina vrednija od BDP Srbije

Nemački gigant spreman je da izdvoji neverovatne 62 milijarde dolara za kupovinu "Monsanta", što je 17 milijardi više od BDP-a Srbije, koji iznosi oko 45 milijardi. To znači da bi spajanje farmaceutske i agrohemijske kompanije bilo vrednije od celokupne srpske ekonomije. Štaviše, investicija je sedam puta veća od budžeta Srbije za 2016.
....................................................................

monsanto je svoj pad prodaje GMO govana od prosle godine prepisao tome da su to samo "trenutni uslovi na trzistu" i da ce se "normalizacijom" trzista nastaviti po starom.

Svakako, ne treba da cudi, moguce da se radi samo o jednom u nizu marketinskih trikova, jer GMO su, izmedju ostalog i oruzije za ostvarivanje geopolitickih interesa onih koji ga forsiraju. Spajanjem ove dve korporacije u jednu, doslo bi do dalje centralizacije moci i jos veceg monopola, kako na trazistu svetske hrane, tako i na trzistu lekova.

зато захтевају од еу да узима њихова говна,још овај нови закон што су донели да несмеш да сијеш ни у својој башти иза куће семена која немају декларацију,односно нису купљена од гадова

Kazu da covek reaguje i da odluzuje da nesto promeni tek kada mu je na neki nacin ugrozena egzistencija. Videcemo koliko stoka moze da trpi i da li ce biti kasno? : )

.................................................................................................

Man made epidemic (Људски створена епидемија):