Ups : )) Opet neki post, nekog kvazinaucnika? : )) Kako vi ono kazete?

Puca to, puca...samo je pitanje koga ce povesti sa sobom. To su poluljudi, pacovi...

Ljudi su spremni da plate i 3 puta vecu cenu za pravu hranu, a ne GMO otrove! Na zalost, sirotinja jede ono sto moze da kupi, na to korporacije i racunaju.

Ti pacovi treba da znaju, dok je vas, poluljudi, bice i ljudi, kao kontrast koji ce se boriti protiv vas, uvek i na svakom mestu! ; ) A posle nas, kada ostanu samo pacovi, neka rade sta hoce. Do tada cemo sve vase fekalije i zlocine iznositi na videlo, nemojte da sumnjate u to!
..............................................

Sa svakom novom strategijom sve manje sela i seljaka
U utorak 30. marta u Palati Srbije, uz prisustvo ministarke i većine članova kabineta Ministarstva poljoprivrede i životne sredine i predstavnika nekoliko ambasada Evropske unije, održana je promocija štampane „Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014­2024” – verovatno poslednje nacionalne strategije pre pristupanja naše države EU. To je, posle Strategije iz 2005. druga zvanična strategija naše „strateške delatnosti”.

Pored rukovođenja izradom „Strategije razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Republici Srbiji” (2012) – koja je u svojoj primeni najviše dogurala dotle da bude primereno „okačena” na sajt Zadružnog saveza Vojvodine, ali ne i na sajtove Zadružnog saveza Srbije i Ministarstva poljoprivrede (koje je i finansiralo njenu izradu), kao član ekspertskih timova učestvovao sam u izradi i čak tri strategije razvoja poljoprivrede za tri „naše” države čija se prestonica nije menjala: SFRJ (1982), SRJ (1999) i (naknadno pri­ ključen) za RS (2014).

S obzirom na višedecenijsko angažovanje u oblasti agroekonomije, smatram sebe odgovornim da sistematizujem razloge zašto se čak i relativno dobro urađene strategije poljoprivrede u velikoj meri ne ostvaruju i što će ih države poput Srbije sve teže moći da realizuju.

Prvi je odnos svih vladajućih političkih koalicija prema poljoprivrednicima i poljoprivredi koji se ogleda u omalovažavajuće malom izdvajanju budžetskih sredstava za razvoj agrara i elementarnih infrastrukturnih potreba sela, uključujući i ovogodišnje protivzakonito značajno smanjenje agrarnog budžeta ispod propisanih pet odsto ukupnog državnog budžeta.

Drugi je odsustvo konkretnijih nacionalnih programa razvoja poljoprivrede i sela, sa definisanim nosiocima, rokovima realizacije i izvorima sredstava za pojedine planske zadatke i njihove godišnje kontrole (ne)ostvarivanja – radi blagovremenog preduzimanja „korektivnih mera” u realizaciji strategije.

Treći je nepredvidivost mera agrarne (i u „tragovima” ruralne) politike, koje se pod uticajem lobističkih grupa često i u toku iste godine menjaju radi ad hoc prilagođavanja potrebama naših tranzicionih kapitalista, agrobiznis projekata iza kojih „stoje” pojedine partije ili njihovi lideri ili, pak, lobistička udruženja drugih agrarnih tranzicionih dobitnika kojih nema čak ni u spisku obveznika PDV, a ni u spisku obveznika koji su podnosili prijave za oporezivanje godišnjeg ukupnog prihoda građana – a u poslednjoj tranzicionoj deceniji kupili su pojedinačno čak i više od 2.000 hektara oranica, novu i vrednu poljoprivrednu mehanizaciju, džipove...

Četvrti je politička averzija i zakonsko zapostavljanje zadruga kao organizatora proizvodnje i prometa repromaterijala i otkupa tržišnih viškova od 99,5 odsto ukupnog broja odnosno sadašnjih 628.522 porodična poljoprivredna gazdinstva. To se ogleda i u namernom izopštavanju zadružnog sektora iz procesa restitucije – kome je bez naknade od 1953. do danas oduzeto imovine u vrednosti od barem osam milijardi evra.

I peto, kao „šlag na tortu” (i pored višedecenijskog domaćeg „jada”), sve je izraženiji razarajući uticaj procesa globalizacije proizvodnje, liberalizacije tržišta i od nadnacionalnih korporacija (pod „kišobranom” tzv. međunarodnih integracija u nadnacionalnu „državu“ i „partnerstva” sa nadnacionalnom armadom) ubrzanog preuzimanja svih nacionalnih ekonomskih potencijala – od banaka, kao „krvotoka” privrede, preko trgovine (sa antićiriličnim preimenovanjem naziva lanca prodavnica koji se bukvalno može prevesti sa „kupi i beži”?).

Nosioci državne agrarne politike nikako da shvate da se pri realizaciji bilo koje strategije „ni iz čega ne može stvoriti nešto”, čak i kad nam je konačno dostupna „šargarepa na dugačkom štapu” – potencijalnih 170 miliona evra ili oko 24 miliona evra godišnje od 2014. do 2020. godine iz pretpristupnog fonda EU (IPARD), koja su približno jednaka iznosu koji je dobijala i Hrvatska – iako ima dvostruko manje agrarne kapacitete nego Srbija!

Budući da Srbija već drugu godinu kasni u institucionalnom i kadrovskom obezbeđenju preduslova za povlačenje sredstava IPARD­a, naši poljoprivrednici realno neće moći da dobiju povraćaj dela sredstava iz tog fonda ni u 2016. go­ dini.

Jedino rešenje koje preostaje jeste model naše viševekovne narodne samoodrživosti – „u se i u svoje kljuse”, koja se može realizovati na dva načina. Prvi je da se oformi Nacionalna razvojna banka preko koje bi se obavljale sve finansijske transakcije državnog sektora – od kabineta predsednika Republike, preko svih nacionalnih kompanija do javnih preduzeća u svim lokalnim samoupravama, uključujući i sve para­državne agencije. U toj novostvorenoj banci dnevni iznos raspoloživih „sredstava po viđenju” bio bi na nivou desetina miliona evra, koje bi se, bez zaduživanja u inostranstvu, mogle koristiti za beneficirano kreditiranje odobrenih projekata za razvoj agroprivrede – do refundiranja dela investicionih ulaganja iz sredstava IPARD­a. Drugi model je da se od oko devet milijardi evra devizne štednje u domaćim bankama izdvoji samo dva odsto u Fond za razvoj namenski za potrebe finansiranja odabranih IPARD projekata.

U protivnom i ova Strategija ostaće „mrtvo slovo na papiru”, a Srbija će do 2020, kada se završava budžetski period rezervisanih sredstava IPARD­a, verovatno „baciti u zasenak rekorde” Bugarske i Rumunije po minornosti korišćenja pretpristupnih fondova EU.

Foto: Rajko Karišić
Izvor: Politika, 17. април 2015.

http://www.prviprvinaskali.com/clanci/m-m-sevarlic/sa-svakom-novom-strategijom-sve-manje-sela-i-seljaka.html

"Sloboda i demokracija"
.....................................................

Foks Njuz reporteri dobili otkaz zbog otkrivanja istine o Monsantu



- Ponudio nam je ostatak godišnje plate, ako pristanemo da nikome ne pričamo šta je Monsanto uradio, da ne pričamo o Foks korporaciji koja je pokušala da zataška priču i da nigde ne govorimo o priči. Da nigde nikada više ne pominjemo BHG priču i da je nikad ne ponudimo drugoj novinskoj kući. Da umuknemo.

- Otpuštate nas zato što smo odbili da emitujemo nešto za šta smo znali i dokazali da je laž i obmana. O tome se radi. I zato što smo se upustili u borbu i zato što smo se suprotstavili ovoj velikoj korporaciji i njenim urednicima i advokatima i što smo rekli da mora da postoji nešto više nego samo pravljenje novca.

- U pismu nam je odgovorila: "U pravu ste, to je ono što se desilo. Suprotstavili ste se i zato vas otpuštamo".

IZ DOKUMENTARCA KOJI JE DOBIO 25 INTERNACIONALNIH NAGRADA, 10 MEĐUNARODNIH NAGRADA PUBLIKE (2003)



IZGUBILI POSAO NAKON PRIČE O MONSANTU I KANCEROGENOM MLEKU

Novinari Foks Njuza Stiv Vilson i Džejn Akre otkrili su uznemirujuću informaciju kada su od svoje novinarske kuće dobili zadatak da pronađu priču i subjekte za novu emisiju pod nazivom "Istražitelji".

Jedna od prvih priča sa kojom su došli, bila je, da je najveći deo mleka u Kaliforniji bio kontaminiran veštačkim hormonom rasta posilakom. Ovaj hormon se ubrizgava kravama da bi proizvodile više mleka, a dokazano je da izaziva rak.

- Sa Monsantom, nisam u početku shvatala koliko efikasno korporacije mogu raditi, da bi izbacili na tržište ono što oni žele. Imali su razne nivoe koordinacije vezane za svoje proizvode i naume. Prvo su morali da pridobiju univerzitetske profesore. Sledeći su bili stručnjaci. Zatim novinari i javnost. Na kraju su pridobili i FDA. Oni su uverili savezne regulatore prehrabenih proizvoda, da su njihovi proizvodi sigurni za dalji plasman na tržište, i učinili su to veoma lukavo, izjavila je Džejn Akre.

Naučnici iz kanadskog zdravstva, pažljivo su ispitali Monsantov hormon rasta, i došli do zabrinjavajućih rezultata, koji su pokazali da on nije u skladu sa bezbedonosnim zahtevima, i da može da se apsorbuje u telo sa ozbiljnim posledicama po ljudsko zdravlje. Ovaj nalaz kanadskih naučnika, misteriozno je izbrisan iz konačnog Monsantovog izveštaja, koji su morali da prilože nadležnim instancama.

Za razliku od onih u SAD, kanadski naučnici su ustali i proglasili da "posilak" nije bezbedan.

Dr Šiv Čopra je izjavio: Veliki broj naučnika i lekara je pod pritiskom, i prisiljeni su da donose lekove sumnjive bezbednosti, uključujući tu i "posilak". Ja sam lično bio veoma zabrinut zbog toga što postoji vrlo ozbiljan problem tajnosti, zavera i ostalih stvari te prirode… Trebalo bi nešto uraditi povodom toga.

Uprkos svemu tome, "posilak" nije povučen sa tržišta.

Stiv Vilson i Džejn Akre napisali su priču za Foks, čak su i kupili oglase za promovisanje emisije. Ali, dan pre emitovanja emisije, dobili su pismo od advokata iz Njujorka, koji je zastupao Monsanto.

Stiv objašnjava: Priča sadrži mnoge informacije, koje bi vas uplašile, kao emitera ili menadžera, pa su vlasnici moje medijske kuće odlučili da povuku priču na još jednu proveru. U ovoj priči ne postoje nikakve činjenične greške. Obe strane su se mogle čuti i imati priliku za razgovor.

Nedelju dana kasnije Monsanto je poslao drugo pismo, gde preti teškim posledicama po Foks Njuz, ako priča bude emitovana.

Foks se, pod pretnjom da će biti tužen i suočen sa tim da će izgubiti novac od oglašavanja, zabrinuo za svoj profit od povlačenja reklama za razne Monsantove proizvode, kao što su "raund ap", "nutrasvit", "aspartam" i drugi.

Nešto kasnije, vlasnici ove medijske kuće su predložili Stivu i Džejn da priču predstave gledaocima na mnogo drugačiji način od onog izvornog, što su, njih dvoje odbili.

Uskoro su bili otpušteni zbog neposlušnosti.

Posle par nedelja, pozvao ih je generalni direktor Foksa nudeći im isplatu ostatka zarade do kraja godine, ako budu ćutali oko toga šta je Monsanto uradio.

Oni su i to odbili.

Uskoro su se svi našli na sudu, i posle višemesečnog suđenja, sudije su dosudile da Džejn treba da dobije 425.000 dolara na ime odštete za otkaz od strane Foksa.

Međutim, sudije apelacionog suda, na osnovu Foksove žalbe na presudu, su presudile da to što je Foks radio u slučaju Stiva i Džejn nije protiv zakona, pa su predhodnu presudu učinili nevažećom, i povukli njenu nagradu od 425.000 dolara.

Time je Monsanto još jednom pokazao, da u svojim rukama ne drži samo profesore, naučnike, političare, institucije i glavne medijske kuće..., već i sudove.

Izvor: Vestinet, 1. 3. 2012

VIDEO



ORIGINAL: THE CORPORATION [17/23] UNSETTLING ACCOUNTS



.............................................................................


AGROPARLAMENT 27.03 15 GOSTI PROF DR MILADIN SEVARLIC PROF DR MIODRAG DIMITRIJEVIC I NIKOLA BORKOVIC

Malo stariji tekst:
....................................................

Kuda ide Srbija
"Dan mladosti" protiv Monsanta

Zoran Grbić    

sreda, 22. maj 2013.

Postoji jedan stari kultni film, danas skoro zaboravljen, za koga bi mnogi mogli da kažu da se pokazao proročkim. U filmu Predskazanje (Omen II) iz 1978, pomagači mladog Demijena, antihrista, planiraju da promene proizvodnju u jednoj od fabrika njegovog ujaka. Plan đavoljih pomagača je da osvoje svetsku proizvodnju hrane, tako što će svojim posebnim pesticidima i đubrivima razviti useve koji su otporni na sve bolesti. Govore kako će ,,toksičke hemikalije jednog dana nahraniti svetsku glad'“, a oni to ne rade zbog eksploatacije i kontrole ljudi, nego naravno, da bi pomogli ljudskoj rasi. Tako se govori i za genetski modifikovane organizme u hrani. Monsantovi lobisti i plaćenici nas ubeđuju kako oni to ne rade zbog para i ogromnog profita, nego zato da bi pomogli ljudima, iz čistog altruizma. Tako, iz čiste ljubavi, i pojedini domaći stručnjaci i neki biznismeni, propagiraju uvođenje GMO, smatrajući da smo neprosvećene neznalice, anti GMO ,,ludisti“ koji se opiru napretku civilizacije.



Osnovne činjenice o problematici genetskog modifikovanja znamo, svako je od nas dovoljno saznao da bi mogao da zauzme neki stav. Dovoljno znamo o rezultatima nezavisnih istraživanja uticaja GMO, o pogubnosti pesticida Raundap, o naplaćivanju ,,intelektualne svojine“ od strane Monsanta, o tome da je Monstanto nedavno potpuno izdvojen iz zakona, da njegova istraživanja više ne mogu nikako da se zaustave… Čak smo onako laički naučili i shvatili Princip supstancijalne jednakosti (Substantial equivalence), od koga je sve i počelo, i na čemu se zasnivaju sva opravdanja i prihvatanja da je hrana bezbedna. Po tom principu, novi proizvod se prihvata kao bezbedan i jednak sa postojećim, ukoliko se sastoji od hrane koja je bezbedna. S tim što GMO tehnologija nije ista kao i kad domaćica pravi ručak u kuhinji. Nije to pravljenje salate, pa da je svejedno u kojoj razmeri neko meša paradajz, krastavce i luk. Nije kao pravljenje torte, jer u kojoj god razmeri da neko meša jaja, brašno i vodu, uvek će dobiti ukusan kolač.

Дакле, основне чињенице знамо. Међу многим стварима које не знамо је, између осталог, колико ГМО хране има око нас, да ли се она тајно гаји или увози у Србију, и да ли је и не знајући, купујемо у продавницама, као састојак познатих производа. А то су оне најважније ствари. Данашњем купцу је теже да се снађе међу шареним рафовима маркета, него што је првим људима било да у шуми нађу јестиве бобице и биље. Бројне новинске вести, извештаји и коментари не доприносе сазнању чињеница, јер су различите, многе су непроверене и супротне једна другој. Чак и оне које су, чини се, биле истините, нису до краја објашњене. Пре неколико година био је мали скандал, кад су пронађена поља засађена ГМО сојом. Вести су говориле да је соја уништена, и ту се стало. Да ли је стварно уништена или је послужила за исхрану стоке, где је то било пронађено, какве су гаранције да се то није поновило? Недавно је један познати анти ГМО активиста јавно оптужио фабрику Бамби, и објавио да се модификовани организми налазе и у кексу Бамби, јер та фабрика наводно не проверава порекло соје коју користи за своје производе. Из фабрике је та вест одмах демантована, и наглашено да се соја контролише, али се поставља питање коме веровати? Осим тога, ако Бамби контролише соју коју купује у Србији, да ли то значи да постоји разлог за контролу?

О увозним производима знамо још мање. Бројне компаније и производи, да их не наводим, означени су као носиоци генетски модификованих организама. Да ли је истина или не, не знамо, али ако јесте, због чега се она уопште увозе уколико је промет ГМО код нас законом забрањен? Оно што такође не знамо, јер су вести крајње супротстављене, је шта ће за ,,органску'“ Србију значити евентуални улазак у Европску унију? Шта ће се тачно променити уколико уђемо у Светску трговинску организацију? Наши политичари се, уз пар изузетака, уопште не баве тиме. А понашање према томе је мутно, замућено баш као и ГМО. У време владавине Тадића, Србија је донела закон о забрани ГМО, иако је Тадић јасно подржавао легализовање ГМО. Данас је ГМО и даље забрањен, али данашња Скупштина не жели да прича о томе. Почетком маја је поднет захтев за скупштинску расправу о ГМО, али је Скупштина то већински одбила (само 65 посланика гласало је за). И нико од власти се не оглашава ни о једној од тих многих непознаница.



А да светом шетају полулуди научници, шетају. Моје скромно мишљење. Свет све више личи на неки лош холивудски филм Б продукције, са злим лудим научницима који би да заузму планету сулудим технологијама. Годинама смо слушали заверолошке приче о намерама светске владе, и плановима за смањење популације, и морам да признам да сам био више него скептичан према томе. И даље јесам, али мој скептицизам се лагано топи, јер свакодневне вести које пристижу не утичу позитивно на ту врсту скептицизма. ,,Ови су решили да нас побију“, коментар је некога са форума, и те речи се све више чине сасвим прикладним. Након свих лоших вести о ГМО, научници из неколико светских лабораторија су нас овог пролећа обрадовали и вешћу да ће ускоро бити у стању да произведу вештачке кобасице и хамбургер. Значи, за пар година имаћемо роштиљаде са вештачким, лабораторијским месом из епрувете. Још само да измисле и ГМО људе, који ће бити отпорни на ГМО храну. Постоји и вест да ће животињско брашно (самлевени остаци животиња) које је избачено из исхране стоке јер је изазвало болест ,,лудих крава“, од 1. јуна бити поново уведено у исхрану риба у европским одгајивачницама, а убрзо након тога враћено и у исхрану стоке. Или бизарна вест, о томе да су на нашем Институту за биолошка истраживања Београдског универзитета још 2010. генетски измешали кромпир са генима пиринча, и то бактеријом која изазива туморе код преко 140 врста биљака. И за то овде нико не би сазнао, да неко од новинара није набасао на афрички часопис који је то објавио исте године, Афрички журнал за биотехнологију из Најробија. ,,Није то ништа страшно“, уверавала нас је госпођа научник из Института. Страшно је, кад се таква испитивања крију од јавности, и кад се постојећи закон о овој материји не поштује, а нема ни воље да се наметне поштовање. Свет је одлично уређен, свака живуљка има своје место и у савршеном складу је са својом околином. И страшно је што постоје људи који би да исправљају нешто што није покварено, да поправљају вазу која се није сломила.



Вероватно најбољи пример колике су размере глобалне небриге политичара, и колико су мултинационалне компаније моћније од влада и држава, је Кока Кола. Она је некако успела да прогура идеју да је сасвим у реду да широм света продаје пиће са непознатим састојком, и на ту игру сви пристају већ више од сто година. Кока Кола се ван Америке производи у локалним фабрикама других држава, код нас у Батајници, али тајни састојак стиже у посебним канистерима, заједно са упутством за употребу. Заобилази царину и сваку врсту здравствене контроле. Сви производи морају да имају јасну декларацију, осим Кока Коле, која своје алхемијско пиће несметано продаје по целом свету. Људи су некако то прихватили као нормалну појаву, али у томе нема баш ничег нормалног.

Малу наду дају локалне самоуправе, које једна за другом своје општине проглашавају за ГМО забрањену зону. Тако ће вероватно постојати и боља локална контрола над усевима и продајом на пијацама. Што се тиче централне власти, тешко да од ње можемо нешто да очекујемо. Због поменутог одбијања скупштинске расправе о ГМО, због игнорисања ГМО истраживања на Универзитету, због јавности непознатог стања засејане соје и других усева… Влада се бави организовањем пута у Европу, и вероватно се спрема унапред да све своје поступке спроводи у складу са законима Брисела. Осим тога, још мање би требало очекивати од Министарства пољопривреде. Поновићу, јер је потребно. Министарство које није у стању да реши проблем са најобичнијим локалним азилом за псе, у Пожеги, заслужује да промени министра. У великој САД (популација од 315 милиона људи), довољно је да 150 људи потпише нешто, да би администрација имала законску обавезу да обрати пажњу на то. Због 25.000 потписа она је дужна да званично одговори на петицију. Србија има седам и по милиона људи, али петиција са потписима 4.000 људи није довољна да би министар Кнежевић обратио пажњу. Како им онда веровати да ће моћи да брину о далеко већим стварима, о здрављу и ономе што купујемо за исхрану?



Постоје неколико ствари које човек за себе сам може да уради, јер од власти, било где у свету, засад не би требало да очекује много. Пре свега, куповина од сељака. Ако не можемо сами да произведемо, барем можемо да купујемо проверено. Не из великих или малих трговинских радњи, чак не ни од накупаца, него баш на пијацама, од човека који носи шајкачу, који је кромпир узео из своје њиве а јабуку убрао са свог дрвета. Тиме осигуравамо и помажемо себи, али помажемо и том сељаку и подржавамо његов рад.

Вегетаријанство исто тако није лоше, за оне који то могу и склони су тој исхрани. Засад исхрана месом и није везана за ГМО (барем док се не уведе најављено вештачко месо), али данашње месо је често сумњивог квалитета и порекла. Удружење за заштиту потрошача упозорава да Србија увози старо месо, на јутубу су постојали снимци како се у великим маркетима рок трајања меса прелепљава, и снимци докази лошег чувања меса, још увек нема Националног савета за контролу хране, иако је најављен пре три године… Осим тога, чувени ,,хормон смрти'“, не звучи као нешто што је здраво за исхрану. Узгред, једно од већих оправдања које користе ГМО заговорници је везано управо за то, и говори да за све већу светску популацију ускоро неће бити довољно хране, и да Монсанто и слични заправо покушавају да нахране планету. Што, наравно, није истинита теза од самог почетка. За исхрану стоке троши се далеко више житарица него за исхрану људи. Још је Сократ приметио како ће држави бити потребно више обрадивих поља, уколико се буде повећавала сточна производња, што се показало као истинито. Житарица има и више него довољно да прехрани читаву планету, али већи део тих житарица одлази на исхрану товних животиња. Постоји податак да трећина светских житарица и 90% соје одлази на исхрану животиња. А ако говоримо о води, чија се глобална несташица најављује, за производњу само једног килограма говедине потребно је 15 кубних метара воде. За исту количину житарица потребно је 0.3 до 0.4 кубика. Шта ће Монсанто да ради кад нестане воде? Да направи ГМО воду да би напојио стоку? На свету не постоји мањак хране, него вишак товних животиња.



Једно од одговора на проблем могло би да буде и увођење означавања органске, ,,безбедне'“, хране која није ГМО, по узору на праксу која постоји у неким западним земљама. Требало би да се појаве фирме, или невладине организације, да се региструју код министарства и онда да проверавају робу коју им понуде произвођачи. На производе би стављали одговарајућу ознаку, и то би било добро и за произвођаче безбедне хране, а и за купце. Поменути неспоразум у коме је учествовао Бамби, у том случају би врло лако био решен. Заправо, до тог проблема не би ни могло да дође.

Још једно решење за здраву и безбедну исхрану су кошер или халал храна. Оба стандарда су прихваћена у Србији, мада још увек нису распрострањени. Некада је постојао кошер ресторан али је он данас затворен, барем за оне који нису Јевреји. Постоји мали ресторан у близини Синагоге, у улици Царице Милице, али он није кошер. Први хахал ресторан у Србији отворен је у близини џамије на Дорћолу у фебруару, а већ у мају, петорица маскираних разбојника упало је унутра и тешко повредила запослене. Далеко, далеко здравије би им било да су мирно ушли унутра, и наручили свој оброк. Без обзира на нечија верска опредељења, затвореност и искључивост, чињеница је да су кошер и халал здрави начини исхране, и да за те врсте хране купац може бити сигуран да су исправни и безбедни. Кад је реч о стандардима, данас они представљају једини прави одговор на лоше делове неких других, западних стандарда.

И наравно, један од начина борбе за здраву храну, је одлазак на протест против Монсанта и сличних фабрика болести. Верујем да су ове године прелазне године, и да се сада одлучује да ли ће ГМО победити и ући у свакодневну исхрану, или ће бити забрањен, или барем обавезујуће представљен у декларацији продаје. Због тога је важно показати да постоје људи који су против увођења генетике у исхрану. Светски Марш против Монсанта (или негде, ,,,Occupy Monstanto“) заказан је за 25. мај, и биће одржан у преко 50 држава. Код нас се одржавају истог дана, у суботу у 17 сати, и у Београду ће бити одржани на Тргу Републике, у Новом Саду на Тргу Слободе, и у Нишу на тргу Краља Милана. Немам везе са организаторима, па не могу да позовем на протест, али сам сигуран да би било добро да се људи окупе у што већем броју. 25. мај, није Дан младости, али као да јесте.



http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/dan-mladosti-protiv-monsanta.html

...................................................

http://www.pravda.rs/2015/05/24/svet-protiv-monsanta-protesti-protiv-najveceg-gmo-proizvodjaca-u-428-gradova-sirom-planete-video/

СВЕТ ПРОТИВ МОНСАНТА: Протести против највећег ГМО произвођача у 428 градова широм планете (ВИДЕО)



СВЕТ – На хиљаде људи учествовало је у 438 градова широм света у протестима против америчког биотехнолошког гиганта Монсанта и његових генетски модификованих усева и пестицида, посебно Раундапа, чији је главни састојак недавно проглашен „вероватно канцерогеним за људе“.

Трећи годишњи „Марш против Монсанта“ је одржан синоћ у преко 400 градова у 38 земаља широм Европе, Северне и Јужне Америке и Африке, пренела је агенција АФП.

Око 2.500 људи демонстрирало је против Монсанта у швајцарским градовима Базелу и Моржу, где се налази седиште те компаније за Европу, Африку и Блиски Исток.

У Паризу се окупило око 3.000 демостраната у организацији група за заштиту животне средине попут Гринписа и анти-капиталистичке групе Стоп ТАФТА.

Њихов бес је био пре свега усмерен ка водећем хербициду на тржишту Раундапу, чији је главни састојак Светска здравствена организација недавно прогласила „вероватно канцерогеним за људе“ (??).

На једном од плаката у француском граду Рену је зато писало: „Желите да почините масовно убиство? Посегните за Раундапом“.

У Буркини Фасо, где је Монсанто 2003. године увео генетски модификовани памук, окупило се око 500 људи, који су захтевали 10-годишњи мораторијум на садњу Монсантовог семана, како би се спровело независно истраживање о ефектима те технологије.

Испред зграде Европског парламента у Стразбуру се окупило око 1.000 демонстраната против Монсанта, који су одржали минут ћутања „у знак сећања на досадашње и будуће жртве тровања пестицидима“, како су саопштили организатори.

Сличне сцене могле су се видети и у Лос Анђелесу, где се окупило око 500 људи, међу којима је било и породица са децом.
„Ја нисам научни експеримент“, писало је на плакату који је држала једна беба у колицима.

На Хавајима су демонстранти садили кокосово дрвеће, жалећи се на утицај компанија попут Монсанта на локалну заједницу тиме што користе хемијске пестициде и тражећи да пољопривредни гиганти престану да користе Хаваје за експериментисање са пестицидима и генетски модификованом храном.

У Рио де Жанеиру у Бразилу 250 демонстраната против Монсанта оптужило је ту компанију за биотероризам, док је око 1.000 људи у престоници Чилеа Сантијагу захтевало повлачење америчког гиганта из своје земље и окончање производње генетски модификоване гране.

Компанија Монсанто се није одазвала на позиве агенције АФП да коментарише јучерашње протесте широм света.


Video:
https://t.reembed.com/0Mc7t02as13g1Bv5Gz3fdigm

Живимо у изобиљу, а то не видимо

Како је Зоран Петров живот на Западу заменио производњом здраве хране на првој биодинамичкој фарми у селу Велико Средиште код Вршца. – Има ли Србија шансу да опорави пољопривреду



Храна постаје најважнија за човечанство и претпоставља се да ће врло брзо доћи време када ће се људи делити и по томе ко шта једе. Данас када се и много богатије земље од наше тешко одупиру притиску великих светских произвођача генетски модификованог семена и хране, надомак Вршца, на око 40 хектара, Зоран Петров развија једно огледно имање на коме се производи биодинамичка храна. И није то никаква новина на просторима Србије, тако се земља обрађивала вековима. На имањима која су била самодовољна, сваштарска (производило се од свега помало, али довољно за домаћинство), без пестицида, са старим сортама семена и стоке. Биодинамичка пољопривреда развијена је у целом свету, а у Европи по производњи предњаче Немачка, Швајцарска и Француска, са имањима која здравом храном снабдевају до 300 људи.

– У Србију сам се са породицом из Норвешке вратио  2007. године, јер смо хтели да производимо храну за своју децу. Испоставило се да човек није острво за себе, па се наша првобитна намера претворила у нешто више. Данас производимо и за друге, за сада још не много, али у складу са веома строгим међународним стандардом „Деметар”, који контролише биодинамичку производњу, полако се развија наше имање које би, надам се, требало у будућности да постане пример по коме бисмо имали много таквих произвођача у Србији – почиње причу за „Политику” Зоран Петров, произвођач биодинамичке хране, који је осим у Норвешкој живео и у Швајцарској, Шведској и Аустралији где је завршио студије кинеске традиоционалне медицине.

Повратак на село почео је куповином четири краве и бика расе тиграста буша која је на нашим просторима опстајала одувек. Уследила је потрага за земљом, па куповина имања од 40 хектара у атару села Велико Средиште код Вршца.

– Главна производња је на једном великом имању од 25 хектара, где производимо и храну за стоку. Ту осим крава и свиња расе мангулица имамо и све врсте перади, кокошке, ћурке, морке, фазане. Цела пољопривреда којом се бавим ослања се на старе расе које су издржале тест времена поред нас. Наше имање требало би да буде показно, како би то могло да се ради у Србији. Таква сваштарска имања код нас су постојала некада давно, која су у свету данас врло бројна. Није ово никаква новост, одрасли смо уз овакву пољопривреду и газдинства на којима је било свега помало за једну породицу. Данас је другачије. Тражи се само јефтина храна која нам је донела све невоље, а највише болести, а то показују и званичне статистике. То је неодрживо – прича Петров и додаје да се свет мења и људи постају свесни да ствари измичу контроли и све више им је битно шта једу и чиме хране своју децу.


Зоран Петров

Биодинамичка пољопривреда је, у ствари, производња какву су практиковали наши преци генерацијама. Она је данас само обогаћена новим знањима, али њена основна карактеристика јесте да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно. Тешко је достићи идеалне услове и у потпуности затворити круг, али најважније је да нема употребе хемије и пестицида. Ова врста пољопривреде не може да се ради „по директиви“, мора човек да то осети и жели. Свако имање је јединствено и постоји слобода да се на њему ради по своме. На овим њивама расте и коров, јер је и он важан за имање.

Петров је, каже, нашао снагу у старим сортама. Оне имају и укус и животне снаге неопходне за складан психофизички развој. Сматра да је ненормално да човек данас парадајз, краставце, банане, цитрусе једе 12 месеци. Због тога и наше тело губи ритам. А како је и живот ритам, лако је закључити куда нас то води.

– Планирамо да направимо самоодрживо имање и развијамо герилску пољопривреду са произвођачима који ће се наслањати на нас. Дешава се да људи продају станове у градовима и иду на село. Међутим, неприпремљени су и онда потроше новац врло брзо, јер им и сељаци скупо наплаћују своје услуге. Да се не би догодило да пропадају, желимо да онима који намеравају да се баве пољопривредом пружимо могућност да дођу код нас на неколико месеци и да провере да ли је то за њих. Ако се покаже да им одговара, онда можемо и да им помогнемо. Мања имања могла би на овај начин да се удружују широм Србије.

Петров каже да је Србија златни рудник, да живимо у богатству, а не видимо сву разноврсност биљака и животиња око нас, земљу која и даље није загађена.

– На сва обећања у вези са ЕУ мој комшија сељак каже „где си видео да газда од бедника прави газду“, али ми то још нисмо разумели. Нико нам ништа неће дати, а са мало труда сами много можемо да створимо у својој земљи. Не могу да променим свет, али могу да мењам све на мом имању. Могу да бирам да ли ће се моја деца хранити здраво или ће бити килава од нездраве хране – закључује наш саговорник.

ГМО у тањиру

– Чини ми се да се у Србији све чини да се онемогући развој органске производње хране, а то је све под јаким утицајем компанија које се баве или промовишу ГМО. Данас и у земљама које су против ГМО на тањиру имате ГМО. Сваки производ који у себи има кукурузни сируп или рецимо сојин лецитин, тврдим са великом вероватноћом, јесте ГМ производ. Највише ме забрињава што су данас у Србији највећи заговорници увођења ГМО људи који су чак и у структурама власти и на неки начин су повезани са компанијама које производе ГМО. У Словенији, на пример, министар пољопривреде има за саветника за органску производњу човека који се бави органском производњом.

Здраво млеко

Када смо хтели да проверимо квалитет млека наших буша обратили смо се Катедри за биодинамичку пољопривреду Универзитета у Каселу, у Немачкој. Када смо се договарали око доношења узорка они су нас најпре упозорили да дођемо колима, а не авионом, због зрачења. Тако смо и учинили. Ујутро смо помузли краву и са два литра млека кренули за Касел. Урађене су три анализе, али оно што је нама остало најупечатљивије јесте то да је особа која је контролисала квалитет својој ћерки од три године дала млеко наше буше, и то пресно, да попије. Рекла нам је касније да је такав квалитет млека (а крава је само јела сено, јер је био децембар) имала прилике да сретне само на још неколико фарми у Немачкој. Ми сада завршавамо малу млекару и имаћемо јогурт и мање количине сира.

Охрабрити сељаке да држе стоку

Статистика показује да је у земљама у којима је број трактора по хектару мањи – већа стопа криминала,  дакле, мање је сељака који раде. За пољопривреду је својствена солидарност. У биодинамичкој производњи та солидарност је још више изражена. Желимо да охрабримо сељаке да поново држе стоку. А зашто то не би урадила и држава. Ако се у Србији, на пример, попије милион литара млека годишње, зашто не кажу треба нам толико, гарантујемо да ћемо откупити. Треба нам милион тона говедине, свињетине. Тако би то требало да ради држава, ако нам је пољопривреда, како кажу, стратешка грана. Ако ствари поставимо тако, потребни су нам и ИМТ и ИМР да покренемо и домаћу индустрију пољопривредне механизације, а не да пунимо туђе буџете куповином механизације у иностранству.

Јелица Антељ
објављено: 09.06.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/Zivimo-u-izobilju-a-to-ne-vidimo.sr.html

Prof. dr Miladin Ševarlić o sudbini poljoprivrednog zemljišta u Srbiji
Rasprodaja nacionalnog blaga

Ostalo nam je samo 52 procenta oranica koje su pogodne za poljoprivrednu proizvodnju

http://www.scribd.com/doc/268918139/Rasprodaja-nacionalnog-blaga-prof-dr-Miladin-%C5%A0evarli%C4%87-o-sudbini-poljoprivrednog-zemlji%C5%A1ta-u-Srbiji

Anti GMO kampanja se ne vrti oko pare... mmm.. neee

https://docs.google.com/file/d/0B-80pGeLdmnpS0ZSdlphOHRFaFU/edit

Jesi procitala? Mozes li prepricati ukratko? : )

Jesam, procitala. Krajnje zanimljiv tekst koji daje uvod u to kako nastaju pseudonaucne teorije.

Ne mogu, moraces da sam nadjes prevod. Ja sam ucila engleski