Kako su pacovi razradili biznis i kakva je priroda pacovskih kanala:

Pol Roberts: Da bi vratila dugove Ukrajina će svu svoju plodnu zemlju morati da proda kompaniji „Monsanto“!

Američki politikolog i ekonomista Pol Krejg Roberts ocenio je da će Ukrajina biti primorana da proda sve svoje zemlje zapadnoj kompaniji Monsanto da bi vraćala kredite MMF-u.

Roberts je istakao da će pod pritiskom MMF Ukrajina smanjiti penzije, ukinuti isplate žrtvama Černobiljske nuklearne havarije i smanjiti finansiranje obrazovanja i zdravstvene zaštite.

Kijev će morati da proda sve nacionalne aktive i poljoprivredno zemljište, čiji kupac će biti kompanija Monsanto, koja proizvodi genetski modifikovano seme.

Ukrajina će biti primorana da sredstva dobijena od prodaje iskoristi za otplatu kredita MMF-u.

Monsanto je direktno zainteresovan za zemlju u Ukrajini, budući da je uzgajanje GMO žitarica zabranjeno u većini zemalja EU, ali u Ukrajini nije.

Površina ukrajinskih oranica veća je od evropskih i ako Monsanto počne da na njima uzgaja GMO-kulture moći će da isporučuje u Rusiju i Evropu jeftinije namirnice i da potisne sa tržišta njihove proizvođače. Evropa će jednostavno pristati na jeftine proizvode Monsanto.

„Ukrajinu čeka sudbina Grčke“ – naglasio je Roberts, koji je bio savetnik za ekonomiju u administraciji Ronalda Regana i koji je smatran za „oca reganomike“.

„Sva ukrajinska preduzeća, prirodni resursi, poljoprivredna zemljišta – sve to će pripasti Zapadu“ – istakao je američki analitičar. Zapad nikada ništa ne daje bespovratno.

Zasedanje saveta direktora MMF o pitanju dodeljivanja novog paketa pomoći Ukrajini u iznosu od 17,5 milijardi dolara planirano je za 11. mart.

(Fakti)

Pa normlano...oni bi samo da kolonizuju...oni drugo ne znaju...

Poslanik Stojšić traži sednicu skupštinskog odbora o uvozu GM mesa

PREDSEDNIK ODBORA ZA POLJOPRIVREDU, ŠUMARSTVO I VODOPRIVREDU,
narodni poslanik MARJAN RISTIČEVIĆ

Predmet: Zahtev za održavanje tematske sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu
 
Poštovani predsedniče,

U proteklom periodu veliki broj stočarskih proizvođača ukazao mi je na problem uvoza mesa domaćih životinja othranjenih genetički modifikovanom stočnom hranom, uglavnom sojinom sačmom.

Domaći uzgajivači smatraju da se nalaze u neravnopravnom položaju, oni ne koriste znatno jeftiniju genetički modifikovanu stočnu hranu, teško pariraju cenama uvoznog mesa i njihova proizvodnja propada.

Raste bunt uzgajivača i poljoprivrednika. Unija poljoprivrednih proizvođača Sremske Mitrovice, kao i više udruženja proizvođača iz Mačve, Pocerine, Banata i Bačke najavljuju blokiranje saobraćajnica, autoputa i mostova, zbog svog lošeg položaja. Traže od Vlade Srbije i Republičke direkcije za robne rezerve hitan otkup viška tovljenika, interventni otkup mleka i zabranu uvoza mesa, mesnih proizvoda, mleka i mlečnih prerađevina do kraja 2015. godine. Iznose da je ugroženo oko 20.000 gazdinstava - proizvođača mleka i mesa, te da Srbija mora sve preduzeti kako poljoprivredni proizvođači ne bi bili ni taoci ni žrtve sukoba EU i Ruske Federacije.

Sa druge strane, domaći potrošači ne raspolažu nikakvom informacijom o tome da li je meso u svakodnevnoj prodaji uzgojeno na genetički modifikovanoj hrani.

Takođe, nije razrešena dilema kako tumačiti odredbe Zakona o GMO - tj. da li je stoka uzgojena genetički modifikovanom hranom "proizvod od genetički modifikovanog organizma" ili ne. Ako se zauzme stav da stoka uzgojena genetički modifikovanom hranom jeste proizvod od genetički modifikovanog organizma, onda se takvo meso ne može staviti u promet na teritoriji Srbije.

Podsećam da prema članu 194. Poslovnika, predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona može da podnese svaki ovlašćeni predlagač zakona, te da nadležni odbor, ako oceni da je predlog opravdan, priprema predlog autentičnog tumačenja i dostavlja ga Narodnoj skupštini na odlučivanje.

Imajući u vidu postojeće dileme u vezi prirode genetički modifikovane stočne hrane, uvoza i konzumiranja mesa uzgojenog genetički modifikovanom hranom, predlažem održavanje posebne sednice Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Na posebnu sednicu Odbora bi, između ostalih, pozvali:

predstavnike Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i predstavnike Stručnog saveta za biološku sigurnost Ministarstva – formiranog na osnovu Zakona o genetički modifikovanim organizmima;
predstavnike veterinarske inspekcije;
predstavnike organizacija stočara i organizacija proizvođača stočne hrane;
predstavnike Unije poljoprivrednih proizvođača Sremske Mitrovice;
predstavnike Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS),
naučne radnike, profesore poljoprivrednih fakulteta iz Beograda, Novog Sada i Čačka.
Poštovani predsedniče,

Kao država nalazimo se pred odlukom da li da dozvolimo korišćenje genetički modifikovane hrane u ishrani životinja ili da potpuno zabranimo uvoz mesa od životinja hranjenih genetički modifikovanom hranom.

Ova odluka mora imati snažnu dimenziju angažovanja Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Odluka mora biti doneta što pre, jer povećanje uvoza uništava domaću proizvodnju i drastično smanjuje zaposlenost kroz ceo reprodukcioni lanac.

NARODNI POSLANIK
Đorđe Stojšić
.............................................

Za sada se samo raspravlja (a ne deluje se) u domenu ekonomije, a ne zdravlja, kako bi trebalo!
Covek u 21. veku nema potrebe da jede nikakve GM otrove!

Mnogo prosto...oni ne samo da ce morati da gaje gm zitarice...nego ce i traziti taj gm

Inace nece biti konkurentno sposobni...

Sve je manje autohtonog – našeg voća. O tome govori Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

НОВОСТИ САЗНАЈУ
Србија дигла рампу за ГМО?

Нови Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају "Новости"


Још се не зна како "мутирана" храна утиче на људско здравље

НОВИ Нацрт закона о генетски модификованим организмима је готов, али се чува у тајности, сазнају "Новости". Њиме ће бити омогућен слободан промет оваквих производа у Србији. Продаја робе са "укрштеним генима", иначе је и услов за улазак наше земље у Светску трговинску организацију, због чега су нас и одбили пре две године. С друге стране, надлежна министарства пољопривреде и трговине званично кажу да се новим законом о ГМО, засад, не баве.

Да Нацрт новог закона о ГМО спремно и скривено чека у некој фиоци, потврдио нам је и професор Миладин Шеварлић, саветник Економског института.

- Незванично је припремљен, а заванично га нико не да на увид - истиче професор Шеварлић. - Иако сам тражио да погледам, без икаквог одговара, у Министарству пољопривреде одбијају да га покажу. Од њих нисам чак добио ни списак чланова Националног савета за биолошку сигурнуст. То је тело које формира министар пољопривреде, по важећем Закону о ГМО из 2009. године. Није ми јасно због чега је и то тајни списак. Како ће то бити нови закон, он мора да иде на јавну расправу. То није само питање генетичара, већ људи различитих струка.

У министарствима пољопривреде и трговине, међутим, кажу да од закона засад нема ништа. Како тврде, нови прописи нису чак ни написани. С друге стране, крајем прошле године шефица преговарачког тима за ЕУ Тања Мишчевић је изјавила да је нови закон о ГМО припремљен, усклађен са ЕУ и да треба да се нађе у процедури. Ова изјава је тада као гром погодила надлежне у ресорним министарствима, али су остали на њу неми. Она је тад и најавила да Србија планира да у наредних годину дана испуни све услове за улазак у СТО.

И док се на сва уста бруји о забрани ГМО, надлежне инспекције често пронађу понеку њиву илегално засејану "мутираном" сојом. Поједини пољопривредници, мимо закона, сеју ГМ семе, па тиме хране стоку. До њега долазе на "црно", посеју мале површине, па им се тешко улази у траг. Прича се и да добијају семе од мултинационалних компанија које на све начине лобирају не би ли се докопале плодне српске црнице. Тако да ГМ усеви, нажалост, на мала врата, полако стижу до српских њива.

У Министарству пољопривреде нисмо добили конкретан одговор да ли ће Србија бити против ГМО или не, али, како су нам рекли, прате се дешавања у Европској унији.

- Све одлуке ће бити усклађене са ЕУ и Светском трговинском организацијом (  ) - испричао је Јован Вујовић, руководилац Групе за заштиту биљних сорти и биолошку сигурност Министарства пољопривреде. - Код нас је на снази закон из 2009. године, којим су забрањени промет, продаја и гајење ГМО. На нивоу ЕУ дошло је до измена, усвојена је нова директива која спушта одлучивање на ниво држава чланица. Оно што будемо морали да урадимо, биће урађено. Јавност ће бити укључена у расправе и трибине и апсолутно неће бити ништа без ње урађено.

Професор Миодраг Димитријевић, са катедре за генетику и оплемењивање биљака Пољопривредног факултета у Новом Саду, каже да се у овом моменту Министарство пољопривреде прилично смислено понаша, иако зна да постоје притисци са свих страна.

- Питање је колико их притискају због СТО, а колико сами лобисти то раде - прича професор Димитријевић. - С друге стране, они сами кажу да не журе, да им то није приоритет и заиста није. Али, никакве прогнозе не можемо да дајемо, јер је код нас ситуација увек непредвидљива. Верујем да имају све припремљено, али мислим да сви чекају и да никоме то није хитно.



ОПШТИНЕ ПРОТИВ УЗГОЈА

У СРБИЈИ је 85 одсто становништва против ГМО. Тачно 130 локалних самоуправа потписало је декларацију против узгоја, промета и продаје ГМО. Стручњаци кажу да су то ретка питања у Скупштини када су владајуће партије и опозиција на истој страни.

ЕВРОПА НЕ ДОЗВОЉАВА ПРОИЗВОДЊУ

СВЕ чланице ЕУ дозвољавају промет робе која садржи ГМО. Произвођачи су, међутим, у обавези да на производу то и назначе. У томе се, како каже професор Миладин Шеварлић, разликују од САД, где таква законска обавеза не постоји. Осим у држави Вермонт, где ће одлука о обележавању ГМ робе, од 2016. године бити обавезна.

- Мађарска, као члан ЕУ, изменила је свој устав, и забранила узгој ГМО - прича проф. Шеварлић. - Све државе ЕУ престале су да гаје ГМ кромпир, а осим Румуније, Шпаније и експерименталне површине у Немачкој, не узгаја се ни генетски модификовани кукуруз. Када се ради о промету, ЕУ је толерантна, али уз обавезу означавања на декларацији.

http://www.novosti.rs

U nizu fekalnih informacija, koja se deci serviraju u skoli kao "naucne cinjenice", a u svrhu indoktrinacije i zaludjivanja dece od strane korporacija i njihovih lobista, moze se pridodati i udzbenik Biologije za osmi razred:

Neistine GMO lobista već pet godina u udžbeniku ’Biologija za osmi razred’ u Srbiji



Institut za botaniku i botanička bašta "Jevremovac"
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Dr Gordana Vladimir Subakov Simić,
vanredni profesor za užu naučnu oblast: Algologija i mikologija
 

Prof. dr Gordana Subakov Simić,

Neverovatno je da ste u udžbeniku BIOLOGIJA 8 – Radni udžbenik, u lekciji OTKRIVALICA, napisali toliko kardinalnih neistina u vezi GMO?

Da li Vi uopšte znate kolike su površine u svetu pod kukuruzom, sojom, ...i koliko od tih površina je pod GM kukuruzom, GM sojom, ...?

Da li znate da u Republici Srbiji postoji Zakon o GMO i šta u njemu piše o uzgoju GMO?

Da li ste konsultovali bilo koji naučno-istraživački institut u Srbiji koji se bavi selekcijom i proizvodnjom komercijalnog semena kukuruza, soje, ...?

Zar naši preci nisu hiljadama godina imali organsku hranu pre pojave GMO?

Za Vašu (ne)informisanost potrebno je:

Da pročitate podatke o ukupnoj oraničnoj površini u svetu?
Da pročitate podatke (čak i plasirane od GMO lobista i GM kompanija) kolike su površine pod GM poljoprivrednim usevima?
Da podelite ta dva broja i pomnožite sa 100?
Da pročitate podatke o površini navedena četiri poljoprivredna useva u svetu (kukuruz, soja, uljana repica i pamuk)?
Da pročitate podatke o ukupno zasenanim površinama u svetu sa GM kukuruzom, GM sojom, GM uljanom repicom i GM pamukom?
Da podelite podatke pod brojem 5 sa podacima pod brojem 4 i pomnožite sa 100?
Trebalo je pre pisanja teksta za maloletne učenike proveriti da li je rezultat te osnovne računske radnje koji dobijete "skoro sto odsto genetski modifikovani organizmi"?

Javno ću insistirati da se predmetni udžbenik povuče iz spiska udžbeničke literature i da se poništi predmetno Rešenje resornog ministarstva, jer ste (ne?)svesno maloletnu decu obmanjivali u korist GMO lobista i GM kompanija!

Veoma je žalosno, prof. dr Gordana Subakov Simić, koliko je u Srbiji onih koji (ne)savesnim ili namernim činjenjem rade u interesu GMO lobista i GM kompanija, a protiv interesa građana/potrošača i poljoprivrednih proizvođača u Srbiji!

A o namerama ćemo – otom potom!

Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije

* * *

Kabinet ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Dr Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih
Pomoćnik ministra Mr Ljubiša Antonijević

Poštovani ministre Dr Srđane Verbiću,
i pomoćniče ministra Mr Ljubiša Antonijeviću,

Zahtevam da pokrenete postupak za poništenje Rešenja ministarstva broj 650-02-324/2010-06 od 22. 7. 2010. godine i da povučete predmetni Radni udžbenik – BIOLOGIJA 8, autora Dr Gordane Subakov – Simić, iz spiska odobrenih udžbeničkih materijala za 8 razred osnovne škole zbog netačnosti na str. 142.

Prof. dr Miladin M. Ševarlić
Predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije

----------------------------------

BIOLOGIJA 8 - RADNI UDŽBENIK


Udžbenički komplet je odobren Rešenjem Ministarstva prosvete.

Ovaj radni udžbenik pripremljen je sa željom da učenicima omogući bolje razumevanje jedinstva i raznovrsnosti živog sveta, da ih podstakne da zavole prirodu i upoznaju neke njene zakonitosti.

Autor
Dr Gordana Subakov-Simić

Urednik
Dr Slaviša Stanković, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Recenzenti

Dr Branka Stevanović, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Dr Vladimir Ranđelović, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Nišu

Zorica Lazić, profesor biologije u OŠ "Filip Kljajić Fića" u Beogradu


Izvor: logos-edu.rs

http://www.prviprvinaskali.com/clanci/m-m-sevarlic/neistine-gmo-lobista-vec-pet-godina-u-udzbeniku-biologija-za-osmi-razred-u-srbiji.html

’Propise šteluju za krupan kapital’

Beograd - Hrvatska je uspela sa Evropskom unijom da ispregovara bolje uslove za otuđenje poljoprivrednog zemljišta nego Srbija, smatra agroekonomista Miladin Ševarlić

"EU deli zemlje, Srbiju i Hrvatsku dele samo Sava i Dunav, a Hrvatska je uspela da ispregovara za poljoprivredno zemljište, a mi moramo da prodajemo zemlju strancima po uslovima kao što prodajemo domaćim kupcima", kazao je Ševarlić na konferenciji "Agrarna politika Srbije".

Srbija se, po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, obavezala da zemlju strancima prodaje od 2017. godine, dok to obaveza za Hrvatsku, koja je već članica EU, postaje 2020. ili tek 2023. godine.

Ševarlić je izjavio da se pravnilnici za korišćenje sredstava iz agrarnog budžeta prilagođavaju se ili političkim ličnostima ili onima koji lobiraju u korist krupnog kapitala. (Drugim recima: zakon pise interes privatnog kapitala, a ne interes ljudi - kapitalizam).

Naveo je primer da su u jednoj godini samo tri korisnika iz agrarnog budžeta dobila 1,6 miliona evra, pri čemu je jedan dobio 800.000 evra, drugi pola miliona, a treći 300.000.

Ševarlić je naveo da je zbog zaštite podataka o individualnim korisnicima nemoguće izneti u javnost podatke o kojim osobama se radi.

"Ali očigledno je da se pravilnici za korišćenje sredstava u pojedinim godinama prilagodjavaju ili političkim ličnostima ili onima koji lobiraju u korist krupnog kapitala", rekao je Ševarlić.

Govoreći u stanju u poljoprivredi, Ševarlić je naveo da nijedan kabinet ministarstva poljoprivrede ne zaslužuje prelaznu ocenu još od 2004. godine.

"Agrarni budžet je ponižavajuće mali za jednu zemlju u procesu pridruživanja EU. Mislim da je neophodno razgovarati i odgovornosti vlade ako mi ne ispunjavamo da pet odsto budžeta ide na poljoprivredu", kaže on.

Istovremeno, smatra da bi trebalo odrediti koji će institut biti nadležan za praćenje mera koje se sprovode u agraru jer to ne može samo ministarstvo poljoprivrede.

Za situaciju na srpskom selu kaže da je to - puna kuća vrata niotkuda đaka. To je, navodi, današnja zagonetka za školu. "Ona sela koja imaju dva stanovnika će se smatrati održivim jer će moći da sahrane svoje komšije, na žalost".

Ševarlić je kazao da postoje takvi paradoksi i naveo da je neshvatljivo da recimo kad je reč o penzijsko-invalidskom osiguranju zemljoradnika, iste obaveze ima i onaj sa 5 hektara i onaj sa 4.000 ha.

Smatra da je poljoprivredna proizvodnja najsigurniji vid ulaganja za banke i sugeriše im da naprave aranžman sa vladom i finansiraju registrovana domaćinstva.

Takođe, navodi da bi organska proizvodnja mogla da zaposli 300.000 ljudi.

Izvor: B92

http://www.prviprvinaskali.com/clanci/m-m-sevarlic/propise-steluju-za-krupan-kapital.html

Monsanto Lackey refuses glyphosate beverage

Monsantov predstavnik odbija pice sa glifosatom - prevod



Monsantov terijer, odaziva se na ime "Patrik Mur", prvo kaze da je glifosat apsolutno bezbedan po ljude, ali potom odbija odbija da popije piće u koje je dodat glifosat... 

 


Taman sam hteo da stavim...jos jedan strucnjak iz greenpeace...monstanto...bullshit...

Ma treba vas sve postrojiti veverice matore...

I sta kaze...ne mozes da se ubijes...

Necete ga prodavati pa tacno da ostane samo jedan amarikanac na planeti..


This interiview is over....


Fuck yeah....