Semena smrti - prevod



.....................................................................

Do članstva u EU preko GMO i na sigurnu štetu Srbije

Vašington od Brisela zahteva da ukine sve restrikcije vezane za genetički modifikovane organizme i dozvoli njihovu prodaju na tržištu Unije. Pritisak na Brisel je toliki da se on preliva i na zemlje kandidate od kojih Evropska komisija traži da ispune zahteve koje ni sama EU još nije spremna da prihvati


Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju, uključujući usvajanje novog zakona o genetički modifikovanim organizmima, izjavila je šefica pregovaračkog tima sa Evropskom unijom Tanja Miščević i dodala da trenutno “ne znamo šta jedemo jer nema dobrih mehanizama kontrole”, a da ćemo, kada budemo imali zakonodavstvo usklađeno sa EU biti “mnogo bolje zaštićeni".

Zvuči lepo na prvu loptu, ali iza brige za zaštitom građana u stvari se krije izvestan bezobrazluk i izvrtanje teza. Pre nego što uđemo u daleko komplikovanije polje koje se tiče istinske potrebe za uvođenjem GMO i proizvoda od GMO na teritoriju Srbije, pozabavimo se onim što je očigledno i prvo upada u oči. Da bismo bili “zaštićeni” i da bismo “znali šta jedemo” ne treba nam novi zakon, nego je potrebno dosledno sprovođenje već postojećeg zakonodavstva. Naime, Zakon o genetički modifikovanim organizmima koji je usvojen pre pet godina veoma je jednostavan i nedvosmislen: “Nijedan modifikovan živi organizam kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije”. Ako ovo nije dovoljno da nas zaštiti i osigura da “znamo šta jedemo”, kakav je to zakon usklađen sa EU potreban? Sa druge strane, treba imati na umu da ni EU nije po ovom pitanju usklađena sama sa sobom i ne zna kako da se postavi u odnosu na ovaj problem, pa je juna ove godine, posle petnaest godina natezanja i četiri godine pregovaranja, pronađeno lakonsko rešenje kojim se predviđa da se odlučivanje o GMO sa Brisela prenese na nacionalni nivo i tako pritisak koji SAD vrše na Uniju prebaci na pojedine države članice od kojih mnoge nemaju dovoljno snage da se odupru volji Vašingtona i velikih korporacija.

Trgovinski trojanski konj

Protivnici GMO proizvoda unutar same EU, čije je zakonodavstvo još preterano restriktivno iz vizure GMO lobista, smatraju da već postoji određeni paradoks u evropskoj regulativi i da SAD pokušavaju da na mala vrata, preko Transatlanskog trgovinskog sporazuma, “uguraju” GMO u Evropu. Organizacija “Prijatelji Zemlje” analizirala je trgovinski sporazum koji je EU postigla sa Kanadom krajem septembra, koji se smatra obrascem po kojem će se praviti i sporazum sa SAD, i došla do zaključka da je Brisel već pristao da dozvoli nizak nivo GMO kontaminacije u hrani i semenu. Pored toga, pismo bivšeg šefa Evropske agencije za bezbednost hrane, koje je procurelo u javnost pokazuje spremnost Evrope da se, u okviru sporazuma sa Kanadom, poveća uvoz genetički modifikovane uljane repice. Evropski građani, koji su u više navrata jasno iznosili svoje protivljenje GM hrani, trenutno su zaštićeni evropskim zakonom koji predviđa “nultu toleranciju”. Ako bude posignut, trgovinski sporazum sa SAD će biti najveći trgovinski sporazum u istoriji, a on umnogome zavisi upravo od spuštanja evropskih bezbednosnih standarda i zakona koji se smatraju “problematičnim” za industriju GMO. Američki pregovarači i korporacijski lobisti zahtevaju labavija pravila za uvoz genetički modifikovanih proizvoda tvrdeći da “nulta tolerancija” predstavlja prepreku za trgovinu i šteti poslovanju američkih izvoznika. Oni žele da Brisel dozvoli uvoz hrane i semenja koje je pomešano sa genetički modifikovanom hranom ili semenjem, čak i u slučajevima kada ovakav proizvod nije dozvoljen unutar EU. Ovo bi značilo da poljoprivrednici i građani ne znaju da li hrana ili semenje koje kupuju sadrži GMO i da bi Evropljani mogli konzumirati nedozvoljene genetički modifikovane sastojke koji nisu prošli nikakvu bezbednosnu analizu. Da li usklađivanje sa ovakvim zakonodavstvom vama liči na korak ka ostvarivanju deklarisanog cilja Tanje Miščević da potrošači u Srbiji budu “mnogo bolje zaštićeni” nego što je sada slučaj?

Evropska komisija snažno je odbacila navode da bi sporazum o trgovinskom partnerstvu omogućio severnoameričkim kompanijama da zaobiđu evropske prehrambene standarde. Sporazum “neće promeniti način na koji mi u Evropi regulišemo pitanje GMO. Evropski komesar za trgovinu Karel de Guht je to javno istakao u mnogo navrata. EU ima svoje crvene linije u pregovorima i GMO je jedna od njih”, rečeno je britanskom listu “Gardijan” u Evropskoj komisiji. Ipak, dokumenta različitih američkih i kanadskih vladinih agencija i trgovinskih organizacija ukazuju da američke firme vrše snažan pritisak da se omogući ulaz GM proizvodima na evropsko tržište, što bi predstavljalo značajno kršenje sadašnjih standarda, u ime slobodne trgovine. Severnoameričko udruženje izvoznika žitarica i Nacionalno udruženje za žitarice i prehranu pozvali su na “smanjenje i uklanjanje svih mera u vezi sa biotehnologijom (eufemizam za genetički modifikovane organizme) koje trenutno ograničavaju ili sprečavaju trgovinu žitaricama i uljaricama i njihovih prehrambenih derivata”. Ovome se priključilo i Američko udruženje proizvođača soje koje je saopštilo da se trgovinski sporazum “mora ticati i ključnih evropskih politika u vezi sa biotehnologijama koje su diskriminišuće u odnosu na američke izvoznike”. Ovo uključuje i ukidanje evropskih politika o označavanju i praćenju proizvoda koji sadrže GMO i zalaganje za labaviji pristup koji bi podrazumevao označavanje određenih proizvoda sa “bez GMO”, čak i ako se ne može za njih garantovati isti nivo čistoće, kao što predviđaju sadašnji standardi. Američki proizvođači navode da se GM proizvodi “ne smeju stigmatizovati”. Aktivista organizacije “Prijatelji Zemlje” Mjut Šimf rekao je da “biotehnološka industrija, koja se suočava sa neprijateljskom javnošću i političkim protivljenjem GM hrani, koristi svoje lobističke moći da bi preko ovog sporazuma, poput Trojanskog konja, evropsko tržište otvorila za hranu kontaminiranu GMO”. On navodi da je evropsko pravo da zaštiti svoju okolinu i građane u samoj srži evropskih sporazuma i da ono ne može biti jednostavno otpisano prihvatanjem nekog trgovinskog sporazuma. “Jednom kada Evropa prihvati nizak nivo GMO kontaminacije, postoji ozbiljna opasnost da će postojeći zaštitni mehanizmi biti prosto oduvani. Ovaj trgovinski sporazum sa Kanadom pokazuje da su evropski pregovarači spremni da olako prodaju građanska prava i ekološke zaštite zarad profita industrije”, upozorio je Šimf. Miščević koja, kao glavni pregovarač Srbije sa EU izgleda nije upoznata sa ovim transatlanskim pregovorima i opasnošću da se Brisel nađe u situaciji da izmeni sopstvena pravila, tvrdi, međutim, da EU odobrava uvoz i uzgoj genetski modifikovanih kultura, ali tek nakon složenog mehanizma provere i odobravanja, pri čemu ovakvi proizvodi na tržištu moraju biti jasno obeleženi, a uzgoj se može i suspendovati uz pozivanje na bezbednosne razloge. Kao što smo videli, ovo je već sada samo delimično tačno, a pitanje je do kada će potrajati.

GMO paradoks

Paradoks koji smo pomenuli, a u kojem se po pitanju GMO nalazi EU, jeste taj što sadašnji režim evropskih regulativa vezanih za GMO predviđa de facto moratorijum na uzgoj određenih GM kultura, kao što su kukuruz i soja, dok se istovremeno identični GM proizvodi mogu uvoziti iz drugih država. Tako je, na primer, EU u 2012. GM useve uzgajala na manje od 100.000 hektara (skoro sve je genetički modifikovan kukuruz koji sadrži toksin koji ubija insekte), dok su GM usevi iste godine u svetu uzgajani na 160 miliona hektara. Istovremeno, Evropa uvozi GM kukuruz iz SAD, soju iz Južne Amerike, a stočnu hranu iz SAD, Brazila i Argentine. Upravo u isti paradoks EU i SAD žele da uvuku i Srbiju. Ni jedni, ni drugi ne zahtevaju od Srbije da dozvoli proizvodnju GMO, nego da dozvoli njihov promet i upotrebu. Ovo je potvrdila i sama Tanja Miščević rekavši da nam je “dovoljno nam je da donesemo propis koji je u skladu sa EU”, što “znači da nema eksplicitne zabrane uvoza i izvoza GMO”. U ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama od Srbije se jasno traži „dalje prilagođavanje“ propisa u vezi sa GMO, odnosno „finalizacija učlanjenja Srbije u STO”, koja “ostaje zavisna od usvajanja zakona o GMO koji je u saglasnosti sa pravilima STO, kao što su tražile Sjedinjene Države“. Da ne bude nejasnoća: EU od Srbije traži da tokom svojih evropskih integracija ispuni zahteve Vašingtona koje (za sada) ni sama EU ne ispunjava. Ovaj paradoks uočava i agroekonomista dr Miladin Ševarlić, koji ukazuje na “dvostruke standarde EU”. “Jedni standardi važe za države članice, a drugi se postavljaju pred zemlje kandidate i na taj način se Brisel praktično revanšira za pritisak koji trpi od lobija korporacija i Vašingtona i taj pritisak prebacuje na teret trećih zemalja, koje možda nikada neće biti primljene u Uniju, a to sigurno neće biti pre 2020”, rekao je on i upitao “zašto bi Srbija toliko godina unapred predala na tacni svoje tržište i dovela se u poslednji stadijum egzistencijalnog ropstva”. Ševarlić upozorava da je krajnji cilj prisilnog uvođenja GMO u Srbiju “uništavanje sveg (prirodnog) semena i oduzimanje slobodnog pristupa semenu” čime se uspostavlja potpuna kontrola nad poljoprivredom i prehrambenom industrijom zemlje.

Miščević je u svom pledoajeu za liberalizaciju zakonodavstva o GMO rekla da “Srbija treba da izbegne zamku da prilagođavanje EU u oblasti spoljne trgovine posmatra kao političko pitanje budući da to podrazumeva poništavanje sadašnjih ugovora o slobodnoj trgovini, uključujući i sporazum sa Rusijom i CEFTA” i poručila da je reč o čisto ekonomskim pitanjima i da je potrebno pronaći pravi način da se Srbija preorijentiše i iskoristi druge, mnogo veće mogućnosti koje će se s pristupanjem EU otvoriti za preferencijalnu trgovinu sa velikim tržištima Severne Amerike, Azije i Afrike. Tržište Severne Amerike bi u tom slučaju možda (ako EU postigne trgovinski sporazum sa SAD) bilo “otvorenije” za Srbiju, ali iz ono malo što je u ovom tekstu pomenuto o trgovinskim pregovorima Brisela i Vašingtona možemo naslutiti koliko je to na našu, odnosno evropsku, korist. Sa druge strane, postavlja se pitanje koja to azijska ili afrička tržišta nama EU može otvoriti? Kinesko? Indijsko? Tržište zemalja evroazijske unije? Ili možda tržište nove, postgadafijevske, Libije, Egipta ili Južne Afrike? I Ševarlić postavlja pitanje “šta je to što Srbija dobija članstvom u STO?”. “Što se tiče poljoprivrednih proizvoda, mi možemo da ih prodajemo celom svetu. S druge strane, naša industrija je na nivou jedne četvrtine onoga što smo imali 1980-ih osamdesetih godina i sa takvom slabom i tehnološki zastarelom industrijom mi nemamo nikakvu perspektivu na svetskom tržištu. Najbolji dokaz za to su tzv. inostrane investicije koje Srbija visoko subvencionira (10.000 evra po radnom mestu nekvalifikovanog radnika) radi spajanja tri žice različite boje, i to u industrijskim zonama ili čak i u objektima gde smo pre 30 i više godina proizvodili TV u boji i rendgen aparate! Zašto uništavati ono u čemu imamo izvrstan potencijal i stalno rastuću tražnju – posebno proizvoda koji nisu kontaminirani GMO, a to je naša proizvodnja hrane?”, rekao je on.

Ševarlić je ukazao i na druge ekonomske aspekte iz kojih uvođenje GMO u Srbiju ne donosi nikakvu korist zemlji. Prema njegovim rečima, samo za kupovinu semena, ako bi Srbija prešla na uzgoj GMO semena soje (za 170.000ha) i kukuruza (za 1.250.000ha), godišnje bi moralo da se potroši pola milijarde dolara, što je jedan i po agrarni budžet Srbije. Ocenjujući da “Srbija nema nikakvu šansu da bude konkurentna na tržištu GMO”, Ševarlić je rekao da bi pravi put za Srbiju bio da se “prikloni integralno kontrolisanoj konvencionalnoj i organskoj poljoprivredi, koja godišnje ostvaruje rast od po 30 odsto” i da samo u EU oko 10 odsto potrošača, odnosno oko 50 miliona ljudi, traži organske proizvode. “Iza napora da se na srpsko tržište uvedu GM proizvodi kriju se isključivo profiterski interesi GM kompanija. Nas pritiskaju dva lobija. Jedan su moćne multinacionalne kompanije koje proizvode GMO i ambasade njihovih zemalja, dok drugi predstavljaju njihovi lobisti u Srbiji – korumpirani ili ucenjeni političari, mizerno potkupljeni novinari i anacionalni naučnici – koje GM kompanije finansiraju na međunarodnim naučnim skupovima i protežiraju u pojedinim međunarodnim časopisima”, rekao je on.

Nepoželjna decentralizacija

Sve vlasti u Srbiji u poslednjih 14 godina kunu se u decentralizaciju tvrdeći da je odluke bitne za ovo društvo važno donositi na što nižem, lokalnom nivou. Decentralizaciju glasno zagovara i EU. Očito je, međutim, da kada decentralizacija donosi neželjene rezultate po centralnu vlast, kako u Beogradu, tako i u Briselu, onda ju je poželjno ignorisati. U Srbiji je, naime, 111 opština i gradova, u kojima živi 85 odsto stanovništva naše zemlje, jednoglasno donelo deklaracije protiv GMO. Ševarlić, koji je jedan od inicijatora ove akcije, ukazuje da ovo, međutim, nema nikakvog efekta na centralne vlasti. “Da li će i 95 posto od 250 „narodnih“ poslanika u Skupštini poštovati volju građana opština koji su ih izabrali ili svog partijskog vođe? Ako političari ne veruju većini odbornika u Srbiji, zašto ne raspišu referendum da se narod izjasni da li je „Za“ ili „Protiv“ GMO? Dokle god nema poštovanja narodne volje, nego se sluša samo volja partijskih lidera, u ovoj zemlji neće biti napretka”, rekao je on.

Dodatna izjava na članak data portalu PPNS:
Ministri biraju poslušne i kriju spiskove

Prvi problem je što članove Stručnog saveta za bilošku sigurnost imenuje ministar poljoprivrede, a ne Narodna skupština? Tako proizilazi da ministar bira sebi odane ljude, koji će mu poslužiti kao naučno-stručni alibi za promenu Zakona o GMO. Drugi problem je što je spisak članova tog nacionalnog saveta nedostupan javnosti i što oni ne prolaze nikakvu kontrolu da li su u sukobu interesa zbog direktnih ili indirektnih veza sa GM kompanijama? Njihov naučni kredibilitet ne mogu biti istraživanja perunike (lat. Iris L.), koju niko u svetu još nije genetički modifikovao, već dugoročni rezultati istraživanja uticaja GMO na biodiverzitet, a u sadejstvu sa pratećim totalnim herbicidima i na zemljište i vodotokove, odnosno konačno na zdravstvenu bezbednost hrane od GMO. Ne smemo zaboraviti tragične posledice bolesti „ludih krava“, za koje niko iz industrije stočne hrane i od inspekcijskih službi, a kamoli ministara poljoprivrede ni u jednoj državi nisu odgovarali. I sada nas opet, preko stoke koju hrane sa GM sojom i kukuruzom, i kljukaju hormonima rasta, uvlače u globalni nehumani in vivo experimet sa nesagledivim posledicama za našu decu i decu njihove dece. A istorija nas je mnogo puta opominjala da će sve ono što zadesi biljke i životinje kad tad zadesiti i ljude koji su na „vrhu lanca ishrane“ – ističe Ševarlić.

Piše Filip Rodić
Izvor: Pečat

Šurlan-Momirović: Građani mogu slobodno da jedu GMO!

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Gordana Šurlan Momirović kaže za RTS da do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje. Zbog onih koji ne žele da jedu GMO, proizvodi treba da budu obeleženi, smatra profesorka Šurlan Momirović.

Gordana Šurlan Momirović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da ne možemo za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.

"Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje", kaže profesorka Šurlan Momirović.

Na pitanje koliko godina je neophodno ispitivati GMO proizvod pre nego što se nađe na tržištu, profesorka Poljoprivrednog fakulteta kaže da se protivnici zalažu da se tek posle dve ili tri generacije ljudi taj proizvod nađe na tržištu i uvede u ishranu.

Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste.

Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu sa konzumacijom GMO.

Ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja, i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu, jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.

Građani mogu slobodno da mogu jedu GMO, kaže profesorka, i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.

Izvor: RTS
....................................

Inace, gospodja profesor, Surlan Momirovic, je jednom prilikom upala u zamku lazi, tvrdivsi da nije stipendista korporacije Monsanto, da bi zatim priznala da jeste! Gospodja je takodje profesor na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, drzavnoj ustanovi, a tesno saradjuje i lobira za interese strane, privatne korporacije, tvrdivsi da GM organizmi nisu stetni za zdravlje, iako cinjenice govore drugacije!

========================================

Ofanziva GMO lobista na Srbiju

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Gordana Šurlan Momirović izjavila je za Radio televiziju Srbije da "do sada ispitana GMO hrana nije opasna po zdravlje".

- Zbog onih koji ne žele da jedu GMO, proizvodi treba da budu obeleženi - smatra profesorka Šurlan Momirović.

Ona je istakla da se ne može za GMO reći da je opasan po zdravlje i napominje da nije pronađena veza između nekih bolesti i GMO.

- Mi ne možemo ni za jednu hranu reći koja je opasna po zdravlje ili nije. Pa ni za onu hranu koju sada jedemo. Koliko su do sada ispitali, GMO nije opasan po zdravlje - rekla je profesorka Šurlan Momirović.

Na pitanje koliko godina je neophodno ispitivati GMO proizvod pre nego što se nađe na tržištu, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se protivnici zalažu da se tek posle dve ili tri generacije ljudi taj proizvod nađe na tržištu i uvede u ishranu.

Ipak, podseća da je američka Agencija za lekove tek nekoliko godina ispitivala u laboratoriji proizvode pre nego što su građani počeli masovno da ih koriste. Profesorka Šurlan Momirović napominje da neke bolesti poput steriliteta i kancera nisu dovedene u vezu s konzumacijom GMO. Ona ističe da i među naučnicima postoje podeljena mišljenja i podseća da naši građani još uvek ne mogu da jedu ovu hranu jer je kod nas postoji Zakon o zabrani GMO.

- Građani mogu slobodno da jedu GMO - kaže profesorka i dodaje da bi ta hrana trebalo da bude obeležena na policama radnji, baš zbog onih koji ne žele da jedu takvu hranu.

Sasvim drugo mišljenje o GMO u Srbiji i štetnosti takve hrane po ljude ima profesor Miladin Ševarlić, takođe s Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

- Ne znam sa kojim argumentima nastupa koleginica jer nisam video da se poziva na konkretna referentna istraživanja. S druge strane, ja bih mogao da ih kandidujem mnogo, recimo ono dr Arpada Pustajia iz 1995. godine. Reč je o vrhunskom stručnjaku koji je decenije posvetio istraživanjima GMO krompira. Na kraju je zaključio da to nije za ljudsku ishranu jer veće konzumiranje GMO hrane u prvoj generaciji, u trećoj povećava opasnost od kancera, a u četvrtoj dovodi do poremećaja reproduktivnosti - kaže Ševarlić za "Vesti".

Profesor Ševarlić se poziva i na srpske naučnike koji su se bavili ovom temom.

- Recimo, dr Milenko Stupar je na naučnom skupu u SANU 2013. godine izjavio da genetičari danas znaju kako funkcioniše jedna trećina gena, za drugu trećinu još uvek samo naslućuju, a o poslednjoj trećini još ništa ne znaju. Da li se može bez poznavanja posledica ukrštanja dve trećine gena govoriti o zdravstveno i ekološki bezbednim GMO?

Ševarlić je podsetio da je prvi Zakon o GMO u Srbiji donet 2001. godine, a aktuelni iz 2009. koji zabranjuje i promet i proizvodnju GMO hrane, te da je sada prisutna velika kampanja, lobiranje da se donese novi propisi koji treba da trasiraju put za legalizaciju GMO.

Šta bi rekli da je marihuana?

Poslednji podatak iz 2013. godine, sa kontrole od 1.300 parcela u Srbiji sa kojih je uzeto neobično malo uzoraka, svega 45, pokazalo je da su 42 uzorka bila pozitivna na GMO.

- Zamislite kada bi to bila marihuana? Je li to uspeh? - pita se Ševarlić.

Glavna kuhinja u kabinetima

Upitan da kaže ko su glavni lobisti za GMO u Srbiji, Ševarlić će kao iz topa:

- Političari! Odgovorni su oni koji vode resore trgovine, poljoprivrede i ruralnog razvoja. U tim sektorima su odgovorni ministri, državni sekretari, pomoćnici ministra, načelnici odeljenja i inspekcije. Ovaj brzopotezni pokušaj promene zakona o GMO vidim kao posipanje pepelom i pokušaj abolicije svih dosadašnjih ministara poljopriprede od 2000. pa do danas, a koji snose zakonsku i moralnu odgovornost zbog stanja u kojem je srpska poljoprivreda danas.

Izvor: vesti-online.com

!!!!  Kazu "nema GMO u nas" !!!! Iako zakonom nije dozvoljeno (hehe..."zakonom" : ) ))

Ageciija za bezbjednost hrane BiH pokušala sakriti izvještaj o GMO - Pečat



TV Catena Mundi: Интервју са проф. Сералинијем



Marijan Jošt - Šta nas čeka ukoliko dozvolimo GMO


Posledice ce se tek osetiti, ne brinite!

p.s. Profesora Pustaja, kao i profesora Seralinija, su "odgovorni", kao po pravilu diskreditovali, oduzeli im posao, proglasili za kvazinaucnika, pseudonaucnika, teoreticara zavere i slicne glupsoti kojima barataju


p.s.s
pazite vi, sta rade ove psihopate i stoka..."zakon o zastiti Monsanta":
Monsanto Protection Act Signed By Obama, GMO Bill Written By Monsanto Itself Signed Into Law

To je sve za nase dobro...

Pa pogledaj reklamu covece...

Oni su ladno ubedjeni da je to bozje delo...


MISTERIJA O KOJOJ BRUJI SVET: Svakog meseca poginu ili se ubiju 3 vrhunska bankara!

PLANETA18:20, 18.12.2014.
 
Pošalji e-mail
Odštampaj tekst
A
Crna serija počela je 2013. kada se skokom kroz prozor ubio David Rosi, direktor u banci Monte dei Paschi. Posle mesec i po skokom iz voza u pokretu ubio se David Vilijam Vejgud, menadžer u HSBC
samoubistvo, pištolj, ilustracija, foto thinkstock
Foto: Thinkstock, ilustracija
Velika misterija nadvila se nad finansijskom scenom u svetu – čak 52 vrhunska bankara poginula su ili su se ubila u poslednjih 19 meseci. Samo ove godine ubilo se ili je poginulo 37 vrhunskih bankara.

Crna serija počela je 2013. kada se skokom kroz prozor ubio David Rosi, direktor u banci Monte dei Paschi. Posle mesec i po skokom iz voza u pokretu ubio se David Vilijam Vejgud, menadžer u HSBC.

Osobito šokantna bila je smrt američkog bankara Šona D. Milera, kome je prerezan grkljan u njegovom kupatilu 18. novembra ove godine.

Dva poslednja primera dogodila su se u Belgiji i u Velikoj Britaniji.

Početkom novembra u Belgiji je nestao Gert Tak (52) koji je u jednoj velikoj banci vodio račune bogatih. Nakon mesec dana policija je njegovo telo pronašla na plaži u Ostendeu, a na njemu nije bilo nikakvih tragova nasilja. Iako se nagađa da je možda želeo da pobegne s novcem svojih klijenata, njegove kolege odbacuju takve teorije.

Pre nedelju dana londonski investicioni bankar Skot Jang pronađen je naboden na šiljke ograde ispred zgrade u kojoj je živeo. Navodno je skočio iz svog penthausa u zgradi koja se nalazi pokraj kuće u kojoj je nekad živeo bubnjar Bitlsa Ringo Star. Policiji i vatrogascima trebalo je nekoliko sati da njegovo telo skinu sa ograde, a mediji su sledećeg dana pisali da je reč o još jednoj sumnjivoj smrti, 37. u ovoj godini.

Na brojnim blogovima već se raspreda o teorijama zavere i o misteriji koja obavija sve ove nesrećne događaje. Toga je, doduše, bilo i 2008. na početku velike krize, ali to su mahom bila samoubistva.

’Srbi, borite se protiv GMO’



U knjizi "Genetički modifikovani organizmi - to je naša stvar" Korin Lepaž, bivša ministarka ekologije Francuske, a sada poslanica Grupe Zelenih u Evropskom parlamentu, opisuje kako su prehrambene industrije kao Monsanto uspele da uđu u evropske demokratske institucije.

Ona ukazuje na to da su neki evropski komesari i gotovo svi eksperti koji savetuju Evropsku komisiju zapravo finansijski vezani za prehrambenu industriju.

Šta čeka Srbiju koja se nada ulasku u EU, da li će biti primorana da prihvati GMO u tanjiru?

- U Evropi ima zemalja koje su to odbile. U Austriji nema GMO. Mi imamo jedan tekst, ja sam bila izvestilac u EP, koji treba da omogući državama i regionima da zabrane GMO na njihovoj teritoriji. Taj je tekst izglasan u EP, ali je blokiran na nivou Saveta ministara EU. Srbima bih rekla isto što i Francuzima ili drugim Evropljanima, a to je da treba pružiti otpor. Treba insistirati na obaveznom stavljanju etiketa na proizvode sa GMO, a potrošači treba da odbiju da kupuju GMO. Treba se boriti kako ne bi bilo GMO u Srbiji, kao što je nema u Austriji i u skoro svim evropskim državama.

Srbija će ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju morati da dozvoli promet GMO?

- Postoje dve stvari. Jedna je uzgajanje GMO, a druga je prodaja i promet. To nije isto. Na primer, jedna zemlja može danas da zabrani uzgajanje GMO na svojoj teritoriji. Soja i kukuruz koji dolaze iz SAD uglavnom su GMO koji nemaju etiketu jer su namenjeni stočnoj ishrani. Jedna sam od onih koji se bore da u EU bude uvedena obavezna etiketa kao što je to sada slučaj sa proizvodima za ljudsku ishranu.

Da li postoje dve vrste stručnjaka, oni koji imaju interese i oni koji su nezavisni?

- Naravno da su sukobi interesa ogromni u tom domenu. Izvestan broj evropskih institucija je to priznao. Ti stručnjaci su plaćeni da bi rekli da nema problema ili da nije utvrđeno da ih ima. Nezavisni stručnjaci nemaju novca da vrše istraživanja. To tako funkcioniše na isti način kad je reč o duvanu ili klimatskim promenama. Velike industrijske grupe dobro su organizovane i na nama građanima - na civilnom društvu je da se organizujemo protiv njih.

Organizovana prevara

- Velike industrijske grupe diktiraju pravila igre, parametre koji su tako napisani da nikada nije bilo nikakvog problema. A zapravo je reč o ogromnoj i organizovanoj prevari koju su institucije javne vlasti, nažalost, prihvatile - kaže Lepažova.

Namešteni eksperimenti

- Do sada je EU izdavala dozvole za GMO na osnovu studija proizvođača koje nikada nisu trajale duže od tri meseca. Eksperiment dr Seralinija na pacovima, prvi koji je trajao dve godine, pokazao je da postoje teške zdravstvene posledice upotrebe GMO. Evropska agencija za bezbednost hrane zbog sukoba interesa svojih članova i dalje se vrši pritisak da GMO dobiju dozvolu za EU bez ikakve eksperimentalne studije na duži rok - upozorava sagovornica "Vesti".

http://www.prviprvinaskali.com/clanci/evropa/srbi-borite-se-protiv-gmo.html

Oh shut up....

Sa čime se uskladiti - sa zakonima Brisela ili zakonima prirode?

Dosadašnji eksperimenti na miševima koji su pokazali izuzetnu štetnost genetski modifikovanih organizama po njihovo zdravlje izgleda nisu uzeti kao dovoljan razlog da se pretpostavi sličan učinak i po zdravlje ljudi, pa zato najava promene važećeg srpskog zakona radi usklađivanja sa zahtevima koji stižu iz Evropske unije po tom pitanju donekle podseća na vic u kome dete sa lakoćom podiže ogroman teret jer je suviše neiskusno da bi znalo šta je to dvesta kila, te bi se možda i u ovom slučaju moglo reći – šta zna Brisel šta je GMO.

Naime, iako su eksperimenti takve vrste koji bi doneli konačnu presudu o uticaju GMO organizama vrlo složeni i zahtevali bi ne samo ogromna finansijska sredstva, nego i protok vremena koji se meri godinama i decenijama, već sada se sa dostupnim rezultatima može sa priličnom sigurnošću uspostaviti njihova povezanost sa brojnim bolestima, a ovom prilikom pomenimo samo jedan u nizu takvih eksperimenata koji pripada ruskom doktoru biologije Alekseju Surovu, u kome je naučno verifikovao činjenicu da GMO organizmi izazivaju pored drastičnog pada imuniteta, još i razne oblike kancera, te bolesti jetre, srca, bubrega, mozga, kao i mnoštvo drugih najozbiljnijih zdravstvenih tegoba.

Međutim, kako je u oktobru istakao predstavnik Delegacije Evropske unije u Beogradu Frejk Janmat, srpska regulativa koja se tiče genetski modifikovanih organizama nije u skladu sa evropskom, pa će zato morati da se menja važeći zakon koji kaže da su u Srbiji zabranjeni i proizvodnja i promet GMO proizvoda, a to je sa svoje strane potvrdila i šefica pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom Tanja Miščević kada je nedavno saopštila da je zakon već pripremljen i usklađen sa zahtevima iz Brisela, te da on uskoro treba da se nađe u proceduri za usvajanje, što je opravdala rečima da ćemo navodno „zakonom usklađenim sa EU biti mnogo bolje zaštićeni“.

Sa druge strane, stručna javnost je na to reagovala primedbom da nikome zapravo nije potpuno jasno šta se podrazumeva pod navedenim usklađivanjem sa evropskim pravilima, a neki od nesumnjivo najvećih autoriteta u oblasti srpske poljoprivrede, poput recimo profesora Miladina Ševarlića, su izjavili tim povodom da Srbija sve radi na svoju sopstvenu štetu, pa tako po njegovom mišljenju – „i pre nego što postoje ikakve šanse da uđemo u Evropsku uniju, jurimo da izmenimo zakon o GMO“. On je takođe drugom prilikom jasno označio uzroke takvog stanja, doslovno rekavši da „moćne GMO kompanije i zvaničnici Evropske unije traže od nas da im predamo svoje tržište vredno pet milijardi evra i da uništimo svoju proizvodnju, svoje kompanije i da sve to prepustimo njima“, objasnio je profesor Ševarlić na krajnje direktan način u čemu se sastoji suština takozvanog usklađivanja sa briselskim zahtevima.

Pa ipak, ako dete iz malopre pomenutog vica sa početka ove priče ne zna šta je to dvesta kila, ili ako Brisel ne zna šta je to GMO, pokazalo se da građani Srbije itekako znaju sa kakvim se posledicama mogu suočiti ako dozvole genetski modifikovanoj hrani da se služi i na slavskim trpezama, odnosno ako omoguće njenim stvoriteljima da zagospodare srpskim tržištem. To se najbolje vidi iz činjenice da je do sada već preko 100 opština i gradova u Srbiji, u kojima živi bezmalo čitavo stanovništvo u zemlji, usvojilo deklaraciju protiv GMO. A u okolnostima kada nema referenduma po tom pitanju, i to se može smatrati jasnom porukom da su građani već doneli odluku da se usklade, ali ne sa zakonima Brisela, nego očigledno sa zakonima prirode.

Izvor: serbian.ruvr.ru

Kakva saljiva propaganda za priproste Amerikance?  : )))

Anea,
Sta je to GMO i da li ga ti redovno ili ponekad konzumiras sa namerom i/ili iz potrebe?