Zoran Petrović ne seća se događaja od pre šest meseci kada je brutalno pretučen u Temerinu, ali ga više boli "amnezija" političara koji su ga zaboravili

BEOGRAD - Zoran Petrović (37) iz Novog Sada, koga su pre pola godine u Temerinu zverski pretukla petorica Mađara, i danas oseća teške posledice događaja koji je potresao celu Srbiju. Zoran je kraj temerinske pijace pronađen bez svesti u lokvi krvi, nag, sa džakom na glavi, tragovima mokraće po telu i zabodenom drvenom palicom u anusu. On i dalje pati od amnezije i ne može da da odgovor na pitanje zašto se grupa krvožednih Temerinaca, predvođena Ištvanom Marijašom, tako brutalno obračunala sa njim.

Zoran kaže da se relativno dobro oseća i da se polako vraća nekom normalnom životu, ali da ga je posle batina najviše zabolela amnezija stranačkih čelnika koji ga nikada nisu podsetili niti pružili bilo kakvu pomoć.

- Niko me posle svega nije pozvao da pita kako sam i da li mi nešto treba, a mnogi su mojom tragedijom "poentirali". Sećam se kada me je još u bolnici podsetio Rasim Ljajić. Pitao me je da li sam napadnut na nacionalnoj osnovi. Rekao sam da nije u pitanju nikakav nacionalizam, ali nacionalizam sa moje, a ne sa njihove strane. To mu je bilo dovoljno. Okrenuo se tada prema novinarima i rekao im: "Eto vidite da se ne radi o napadu na nacionalnoj osnovi." Pružio mi je ruku, izašao, i nikada ga više nisam video - priča za Kurir Zoran Petrović, koji živi od majčine mizerne penzije i socijalne pomoći od 3.000 dinara.
   
      

Oči u oči sa napadačima

Zoran kaže da je nedavno video svoje ubice predvođene Ištvanom Marijašom koji je, kako saznajemo, već "odležao" osmogodišnju kaznu zatvora zbog silovanja.
- Sedeo sam ispred sudnice kada je policija uvodila moje napadače. Gledao sam ih jednog po jednog. U jednom trenutku, moj i Marijašov pogled su se susreli. Gledao me, a onda se cinično nasmejao. U momentu sam se uplašio njegove hladnokrvnosti i količine mržnje i nasilja koju sam video u njegovim očima. Možda umišljam, ali mi je čudan i način na koji se vodi proces protiv njih. Na četiri dosadašnja pretresa, odgovarajući na brojna pitanja sudije, u nekim trenucima sam se osećao da su uloge zamenjene, da sam ja optuženi, a oni žrtve - kaže Petrović.
      
      
      
   

Majka Vera je kucala na vrata mnogih vojvođanskih stranačkih lidera koji su je odbili rečima da "nemaju budžet za ovakve slučajeve". Nije ih zaboravila jedino "Novosadska mlekara" koja im šalje mleko i sokove i "Minakva" koja Zoranu obezbeđuje destilovanu vodu.

Zoran se i danas ne seća tragičnog događaja ispred temerinskog kafića "Kaja", ali su mu, kako kaže, neki od očevidaca ispričali da je te večeri malo više popio i da je konobarici nešto dobacivao.

- Kao kroz maglu se sećam da sam tog popodneva došao u Temerin kod devojke Edit Farago, sa kojom sa četiri godine bio u vezi. Posvađali smo se a ja sam svratio u "Kaju" u kojoj se uglavnom skupljaju Mađari da popijem koju i da se malo opustim. Konobarici sam verovatno nešto rekao i ubrzo izašao iz kafane. Tu nastaje potpuni prekid, a sledeće čega se sećam je buđenje u šok-sobi i nesnosni bolovi koje sam osećao.

Čovek koji je ležao pored mene rekao mi je šta su mi petorica Mađara uradila. Osećao sam se bedno i poniženo. Ubrzo sam u novinama video svoju sliku sa nabijenom motkom u anusu. To je za mene bio poziv na Jasenovac - priča Petrović. On je saznao i da su napadači te večeri došli u Urgentni centar u Temerinu da ga "dokrajče". Veruje da je samo pukom srećom ostao živ.

Sebe je, kaže, tada video kao "bure baruta" na koje je samo trebalo "kresnuti" šibicu i rasplamsati nacionalnu mržnju u Vojvodini.

- Napad na mene se, igrom slučaja ili ne, dogodio uoči predsedničkih izbora. Saznao sam da su se posle mog stradanja spremali neki Srbi iz Vojvodine da sa bakljama ušetaju u Temerin. A ja sam zarad mira u Vojvodini bio spreman da stupim u kontakt sa predsednikom Borisom Tadićem, koji je u to vreme obećavao sve i svašta, i da zajedno sa njim pozovem na smirivanje strasti - priča Zoran, koji za deset dana ima zakazanu još jednu operaciju debelog creva. Nada se da će se posle toga zauvek osloboditi cevi i kese prikopčane na stomaku, pomoću koje obavlja nuždu.
(Lj. K.)