Kada su bogatog poslovnog čoveka, koji je nekoj siromašnoj afričkoj državi skupo prodavao vodu, pitali je li moralno to što radi, odgovorio je protivpitanjem – “a šta je to moral?” – i nastavio o etičkim principima poslovanja kojih se njegova kompanija strogo pridržava.

Danas je pojam morala toliko relativizovan i obezvređen da se čovek zaista ponekad pita čemu uopšte moral služi i zašto bi trebalo da bude moralan. S druge strane, u religijama i tradicionalnim filozofskim učenjima ističe se velika važnost morala, kako za pojedinca, tako i za zajednicu u kojoj živi. Moral i moralno ponašanje, kao vidljive manifestacije posedovanja ljudskih vrlina, odraz su usklađenosti čoveka sa samim sobom i preduslovi skladnih međuljudskih odnosa.

U drevnom Egiptu je moralno ponašanje bilo pokazatelj usklađenosti čoveka s božanskim zakonom. Sačuvani tekstovi govore o staroegipatskom poimanju morala:

“Želiš li da radiš dobro i da se oslobodiš svega lošeg, čuvaj se pohlepe koja je neizlečiva bolest.”

“Postavljanje prepreka (božanskom) Zakonu je otvaranje vrata nasilju.”

“Ne nanosi bol drugima ako ne želiš da Bog nanese bol tebi. Jer ako iko krene putem nasilja da bi sebi obezbedio obilje, Bog će mu uskratiti hleb iz ustiju. Čini li to kako bi tlačio druge, ne sumnjaj da će ga na koncu Bog učiniti bespomoćnim. Ne stvaraj bol među sebi sličnima jer to nije božanska volja.”

Na drugom kraju sveta, u Kini, Konfucije govori da moral unosi red u čoveka, a moralno ponašanje odražava vladavinu onog najboljeg u njemu, njegovog uma koji prepoznaje nebeski red i harmoniju. Skladni odnosi među ljudima posledica su moralnog sklada unutar svakog pojedinca. Nemoralno ponašanje posledica je neznanja i nerazumevanja, kaže Konfucije, i zato ljude treba učiti vrlini i odgajati u skladu sa moralnim ponašanjem.

Sokrat je tvrdio da u svakome postoji jednaka sklonost ka dobru i da niko ne greši namerno. No, čovek ipak čini zlo jer nema znanja, i zato je svima potrebno učenje, vežbanje i vaspitanje.

Platon govori da vrlina odražava zdravlje duše. Duša ima tri dela, nagonski koji se brine za telesne potrebe čoveka, osećajni kroz koji progovaraju emocije, i umni koji jedini može da vidi istinu i zato treba da odlučuje i upravlja ljudskim ponašanjem. Ukoliko svaki deo duše izvršava svoj zadatak, duša je zdrava, a u delovanju čoveka prepoznajemo vrlinu. Problem nastaje kada čovek misli osećajima i odlučuje nagonima, pa u njegovoj duši vlada nered. No, vrlina može da se nauči i tada je vidljiva u ponašanju.

Danas nam ove misli zvuče kao anahronizam. Pa ko još razmišlja o onome što su govorili ljudi pre nekoliko hiljada godina? Ko još čita Konfucija ili Platona? Ko uopšte nešto čita? Današnji čovek razmišlja o zdravlju tela, a ne duše. Razmišlja o tome kako da stekne što više novca i šta da njime kupi, a ne o vrlini i važnosti morala. Današnji čovek nema vremena da razmišlja o tako nepraktičnim, udaljenim, zaboravljenim temama.

Pa zašto smo onda zatečeni nasiljem našeg vremena? Zaboravljamo da čovek ne postaje ljudsko biće samim rođenjem, tako dobija samo ljudsko telo. Ljudske osobine se stiču vaspitanjem i učenjem.

 Izvor

Kada bogati poslovni covek skupo prodaje vodu africkoj deci to nije pitanje morala nego ljudskosti. Moral kreiraju ljudi, a ne neke vise sile. Trenutni sistem je doneo jos jedno pravilo u nasem moralu, a to je da je sve dozvoljeno kada je u pitanju profit. Ovo novo sveze pravilo u nasem moralu ce uraditi isto sto su uraila i sva ostala, unistice jedan deo nase ljudskosti. Tako da je ovaj poslovni covek savrseno moralan.
Sokrat je budala, a ni Platon nije bolji.
"Veliki mislilac" koji deli stvari na dobre i zle i kaze da cemo ciniti samo dobro onda kada budemo imali dovoljno znanja je obican sarlatan.
Takodje po meni je cist idiotizam reci da samo mozak treba da upravlja covekom. Mozak i telo treba da rade zajedno, a ne da dolaze u sukob.
Zajebite sve te velike mislioce bolje probajte sami da razmisljate, nije toliko tesko.

Čovek koji za Platona i Sokrata kaže da su budale, svojom izjavom najbolje govori o sebi.

Covek koji ne preispituje ranija shvatanja i prihvata misljenje vecinje, a misljenje pojedinca odbacuje bez argumenata isto govori mnogo o sebi.

pa sad...platon i sokrat budale? ne bih ja to nikako tvrdila . opet ono sto se od njih moze nauciti je neprocenjivo . opet, svako ucenje koje moze da doprinese razvitku misljenja je neprocenjivo.
nase je da sve procitamo , i takodje nase je da sami o svemu tome donesemo neki sud. nikako ubedjivati druge u ispravnost tvoga misljenja .
razmisljaj misli slusaj 
na kraju , stvori sopstveno misljenje.

Moral i moralne norme su odredjene drustvom i covek ih stice kroz isto. Niko ih ne dobija rodjenjem a cak i kada se steknu podlozne su promeni. Druga stvar je da je ono sto je nama, nasoj kulturi i nasem drustvu moralno u nekom drugom drustvu nece biti i obrnuto (ono sto je njima moralno nije nama) tako da osim sto se razlikuje od coveka do coveka mnogo vece razlike su izmedju drustava

I treba da budemo jer je to nase licno razmisljanje. Lepo je znati mudre misli iz ranijih vremena ali moramo posmatrati svet sa stanovnistva danasnjeg drustva i coveka

tako je marko . sve sto se desava je produkt nas samih 

У ери агресивног капитализма новац је изнад свега, па чак и морала.
Наш владајући режим се управо свим снагама труди да уђе у предграђе тог друштва.
Јесам ли рекао да је новац важнији и од владавине права и демократије ?

Ne slazem se sa ovim, niti mislim da je um jedini koji treba da vidi istinu...kod mene je cak obrnuto.
Platon je pogresio. 

Ne slazem se da coveka drustvo uci sta je dobro a sta ne.

Svi smo mi i dobri i losi.

Samo neki "gaze i preko mrtvih" zarad svog dobra.

Cak i jedna knjiga..cini mi se Ana Karenjina..govori o tome da smo svi mi spremni sve da sutnemo samo da bi mi bili srecni.