Slavko Strugarević iz Vrnjačke Banje napravio najveći i najmanji opanak na svetu
Za srpskog opančara čuo i japanski car
Da bi mog "giganta" obuo, čovek mora da bude visok 20 metara, a težak tonu. Koža od kučića je najbolja, ali niko neće kučiće da dere

Svakog časa neko bane u obućarsku radnju i prodavnicu "Opanak" Slavka Strugarevića. On svakom nazove boga i ljubazno odgovara
- Imate li.. - Imamo! - Koliko košta? - Toliko i toliko... Kad uđe kakva snaša, starini sjajnu oči. - Ko bog paše, snajka, Na lepoj nozi i ružna sandala dobro stoji. Je l' tako, sinovac?

Za radnju smeštenu u starinskoj kući u centru Vrnjačke Banje i vlasnika Slavka Strugarevića (71) nadaleko se zna. Od 1962. godine bavi se opančarskim zanatom. Čuo je za njega i japanski car Hirohito, a pre dve godine krepka vrnjačka starina ušla je u Ginisovu knjigu rekorda. Slavko je napravio najveći opanak na svetu, dugačak 3,2 metra.

Opanak nosi broj 450. Na njegovu izradu potrošeno je deset volujskih koža, a kalup je bio težak 1.800 kilograma. Bilo je tu posla za stolare, bravare, plastičareÖ a Slavku je pomagalo šest obućara.

- Da bi moj opanak obuo, čovek bi morao da bude visok 20 metara, a težak jednu tonu. Tako su izračunali. Ima li takvog - pita se Strugarević.

Tražili su mnogi da kupe, ali Slavko je "zacepio" - 20.000 evra. Dobijao je 15.000, ali nije ga dao.
- Pre nekoliko godina sam napravio opanak od 1,8 metara i otkupio ga je neki muzej iz Saudijske Arabije. Platili su mi tada 10.000 maraka. Ovaj ne dam ispod 20.000 evra. Kupiće ga neko, atrakcija je ovo. Arabljani imaju muzej obuće kroz koji, kažu, prođe pet hiljada posetilaca dnevno. Oni su najozbiljniji kupci. Ovi naši u Beogradu ga traže, ali za džabe. To neće moći - priča nam Slavko.

Slavkova radnja je puna srpskih opanaka "na kljun". Oni se, kaže, po kljunu i razlikuju. Pravi ih uglavnom od jarećih i volujskih koža.
- Najbolje su od kučeće kože, ali niko neće kučiće da dere. Najizdržljivija je njihova koža - otkriva nam zanatsku tajnu majstor Slavko.

Ne može majstor Slavko, ipak, sve sam da uradi. Godinama već sarađuje sa Fabrikom obuće "Ruma". On pošalje kože, a Rumljani je obrade. Tek onda on majstoriše.
- Napravio sam i najmanji opanak na svetu. Veličine je zrna pasulja. Ne mogu više sam da radim. U Srbiji više nema starih opančara. Prošle godine sam sahranio sedam svojih drugova. Gotovo je sa ovim - vajka se Slavko Strugarević.

U prodavnici mu jedino pomaže Stevan Basta, pravnik. Basta je izbegao iz rodnog Gospića, a 1997. godine nastanio se u Vrnjačkoj Banji.

- Ma, neće niko da radi. Ja svaki dan dođem kod Slavka, tu blizu stanujem, pomognem mu, volim kad čovek nešto stvara, ko mu ne bi pomogao, ali ne umem da držim šila i bode - priča nam Stevan.
Par srpskih opanaka "na kljun" u Slavkovoj radnji košta sedam hiljada dinara. Ima tu i sandala, cipela, papuča. Promet nije mali, ne žali se Slavko.

On, u stvari, ne voli da izgovara "žalosne" reči. Najdraže su mu "zdravičarske". Slavko je najpoznatiji "zdravičar" u Srbiji. Ume da ih "skrsti".

- Zovu me odasvud, kad prave svadbe, krštenja, kad prate sinove u vojsku. Ja da budem domaćin i govorim zdravice. To baš volim. Kad je ja skrstim, imaš samo da slušaš. Na jednom skupu bio je pesnik Dobrica Erić. Deklamovo pesme, a ja zdravice. Posle me on pita: "Kako to, bre, Slavko, ti dobi veći aplauz od mene"? Kako, lepo, zna čiča znanje, naučiće i on, de žuri - smejulji se Slavko.

Kad je Boris Tadić u predizbornoj kampanji dolazio u Banju, Slavko mu očitao zdravicu. "Bio sam Tadićeva glavna fora". Nije ga predsednik zaboravio, kad god dođe u ove krajeve, on svrati u "Opanak".
Pozvali Slavka pre dve godine u Beograd na izbor mis sirena. Obukao on odelo od šajka, obuo srpske opančiće i otišao.

- Ma, volele me one golišavke, pa sve oko mene, a meni nešto došlo milo. Živ čovek. Srce oće, a dupe klokoće. Meni se najviše svidela jedna iz Sirije, ali nije prošla, izabrali neku drugu, bajagi, najlepša - priseća se Slavko.
Voli Slavko da razgovara. Nutka ručak, a onda se udari po čelu. "Daj, bre, Stevo, onu rakiju. Čovek doš'o kod jedinog opančara na svetu, a da ništa ne popije. Gde to ide, Bog te svoj"!

ČEMU SLUŽE KLJUNOVI

-Čemu služe kljunovi na opancima? Kako čemu, kad te negde na uzbrdici "pritera", čučneš i držiš se za njih - objašnjava Slavko Strugarević.

SIN TEŠKO RANJEN U SLOVENIJI

Kad priča o svom sinu Marku (34), zasija mu suza u oku. Opančarev sin je teško stradao 1991. godine u Sloveniji. Služio je JNA u hrvatskom Karlovcu, kada su Slovenci počeli da pucaju na vojnike. NJegova jedinica krenula je u tom pravcu. Iako je bilo proglašeno primirje, 2. juna 1991. godine, čim su prešli granicu, Slovenci zapucali.
- Izginulo je tada dosta vojnika, ali se o tome nije mnogo govorilo. Moj Marko je imao tačno 101. ranu. Vozilo u kojem se nalazio dignuto je u vazduh. Poginulo je u tom vozilu šest njegovih drugovaÖ Ležao je u nekom jarku kad su ga sutradan pronašli australijski novinari, koji su tu snimali. Pet godina je lečen na VMA. Živ je, fala Bogu, ali osamdeset odsto je invalid - s tugom priča Slavko Strugarević.
Mora i za sina da radi, da zaradi za unuke Aleksandru i Ninu.

POZDRAV ČITAOCIMA GLASA

Zna Slavko u dahu da izgovori 423 starinska zanata. Abadžije, rabadžije, suknari, grebenari, vunovlačari...
- Vaše čitaoce pozdravljam nabrajanjem sadašnjih zanata: dileri, šaneri, zelenaši, kockari, lepotice noći, otimači, uterivači i - jebači.

OPANAK ZA "MICUBIŠI"

Posle tri godine Slavko je obavešten da je japanski car Hirohito primio njegov poklon, opanak dugačak jedan metar. Raspitao se opančar i doznao da, po carskom protokolu, japanski car uzvraća poklon. "Nek' pošalje jedan "micubiši", neću se ljutim", dokona Slavko.


Izvor: Glas Javnosti