Za ratne zločine u Sarajevu 308 prijava
Utorak, 3. april 2007. 21:12



Predstavnici posebnog tima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske (RS) podneli su nadležnim tužilaštvima 308 krivičnih prijava o počinjenim ratnim zločinima na širem području Sarajeva u periodu posle 1992. godine.

"Krivične prijave podnete su protiv 2.359 lica za koje postoje osnovi sumnje da su počinila jedno ili više krivičnih dela ratnih zločina, koji se odnose na 3.841 žrtvu, uglavnom srpske nacionalnosti u i oko Sarajeva", precizirao je predstavnik tima MUP-a RS za istraživanje i dokumentovanje krivičnih dela ratnog zločina posle 1992. godine Radovan Pejić.

On je to izjavio nakon sastanka predstavnika Vlade RS, nevladinih organizacija i udruženja, te srpskih članova Komisije za ispitivanje istine o stradanju Srba, Hrvata, Bošnjaka i ostalih u Sarajevu od '92. do '95. godine.

Prema Pejićevim rečima, MUP RS i njegov posebni tim za istrage o ratnim zločinima pružili su značajnu pomoć radu Komisije za Sarajevo, prikupivši obimnu dokumentaciju koja sadrži preko 5.000 stranica pisanih materijala i na desetine video i fono zapisa koji se odnose na krivična dela ratnih zločina u i oko Sarajeva.

Pejić je naveo da je poseban tim počeo da radi i na formiranju dosijea žrtava u Sarajevu, sa prioritetom na formiranje dosijea ubijenih.

"Rezultat tih aktivnosti je preko 2.000 formiranih dosijea ubijenih u Sarajevu, uglavnom Srba", naglasio je Pejić.

On je naglasio da MUP RS raspolaže dokumentacijom do koje je sam došao operativnim radom ili ju je preuzeo od odgovarajućih institucija i nevladinih organizacija u RS.

"Ovde je neophodno ukazati da se značajnija dokumentacija, koja bi pomogla efikasnijem radu Komisije za Sarajevo, nalazi u institucijama Federacije BiH i Kantona Sarajevo", upozorio je Pejić.

On je naveo da bi bilo značajno otvoriti arhive sudskih procesa koji su tokom rata vodjeni u Sarajevu protiv počinilaca ratnih zločina, dobiti podatke o asanaciji terena i uklanjanju leševa iz parkova, te dobiti sve uvidjajne materijale, posebno one o pronalascima 'NN lica' u Sarajevu.

"Značajno bi bilo dobiti podatke hitne medicinske pomoći, vojne bolnice, Univerzitetsko-medicinskog centra Sarajevo, dokumente o sahranama iz preduzeća 'Pokop', a da ne govorimo o dokumentima i arhivama formiranih logora, štabova teritorijalne odbrane i Armije BiH, obaveštajne službe AID i drugih policijskih struktura u Sarajevu. Sigurni smo da se tu nalaze odgovori na zadatak koji ima Komisija za ispitivanje istine o stradanjima u Sarajevu", zaključio je Pejić.

Izvor: MTS-Mondo