Očevi u Srbiji retko prisustvuju porođajima

Dok u inostranstvu svaki drugi otac želi da prisustvuje rođenju deteta, u Srbiji je to sporadičan slučaj. Beograđani koji žele da budu tu kada njihova beba ugleda svetlost dana, za to treba da izdvoje od 2.000 do 15.000 dinara i urade niz laboratorijskih analiza čije rezultate donose na uvid u porodilište kako bi im se dozvolilo prisustvovanje porođaju.
Očevi i porođaj

Očevima zainteresovanim da prisustvuju dolasku svojih mališana na svet to je omogućeno u Ginekološko akušerskoj klinici "Narodni front" i u porodilištu KBC "Zvezdara". Na tu mogućnost, zbog renoviranja, moraće da sačekaju u Institutu za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici.

U porodilištu "Narodni front" prisustvo očeva na porođaju sada košta 15.000 dinara, pa je to verovatno razlog što je interesovanje ranije bilo veće. Sada tom važnom događaju prisustvuje oko 30 odsto očeva, koliko ih dolazi i u besplatnu školu roditeljstva koja postoji u Centru za edukaciju pacijenata i članova rodbine na toj klinici, rekla je šefica tog centra Nada Lazić.

U porodilištu na Zvezdari za tu uslugu vlada veliko interesovanje jer tu ona košta manje - 2.000 dinara, a od rezultata briseva grla, nosa i koprokulture koje očevi treba prethodno da donesu, zavisi da li će im načelnik porodilišta odobriti da prisustvuju rođenju dece.

U Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj i porodilištu KBC "Zemun" u toku su radovi na rekonstrukciji, pa nema uslova da očevi prisustvuju.

Za razliku od porodilišta u Višegradskoj u kome su i pre rekonstrukcije, od 2005. godine, očevi mogli da prisustvuju rođenju deteta, a cena je iznosila 6.000 dinara, u zemunskom porodilištu odluka o tome da li će se to dozvoljavati i pod kakvim uslovima, biće doneta nakon rekonstrukcije. Ta bolnica će se opredeliti na osnovu iskustava iz drugih porodilišta.

Podsećajući da se u Višegradskoj dnevno obavi oko 20 porođaja, načelnik porodilišta Zorica Bogdanović je rekla Tanjugu da dozvola za prisustvo očeva, ili nekog od članova rodbine, i u tom porodilištu zavisi od rezultata obavljenih pregleda.

"Posle završetka radova na rekonstrukciji tatama će biti dozvoljeno da prisustvuju rođenju deteta, a oni koji to budu želeli moći će da budu neposredno pre i posle porođaja sa porodiljom u apartmanima", rekla je Bogdanovića.

Svetski trend je da očevi prate rođenje deteta u sali za porođaje, držeći suprugu za ruku, kao i da porođaju prisustvuju članovi uže porodice, mada evropski gradovi imaju veći broj porodilišta nego Srbija, pa je samim tim u svakom od njih i manji broj porođaja.

Dok je kod nas to još uvek retka pojava, prisustvo očeva porođaju i kupanje bebe u Evropi je
uobičajena pojava, tako da je pravo čudo ako se budući tata ne pojavi na porođaju.

Izvor: Tanjug
Preuzeto sa: poslovna zena

Isti ovaj tekst je prvi post ove teme...

Oooops... izvinjavam se... Obriši ga onda, ako nije problem... 

Takozvana ženska stvar i muškarci na porođaju!

U tinejdžerskom dobu jedan od argumenata da sam sazrela bio je i krajnje feministički (u to vreme) stav da moj budući muž mora i treba da bude prisutan u operacionoj sali dok se budem porađala. U ovoj grupaciji hirova je i lična ropagandna kampanja u kojoj sam na sav glas sa ponosom pričala kako se nikada neću udati. Tada sam smatrala da je to ok, da takvi moji stavovi znače da sam samostalna, zrela i da sam na pravom putu...

Kad sam prešla dvadesetu i dalje je ostala na snazi ideja o neudaji, ali se vremenom počela menjati moja percepcija prisustva muškarca na porođaju. Kako mi se koja prijateljica udaje i porađa, ja postajem sve zbunjenija u pogledu te teme. Zato sam nedavno uradila anketu sa mojim prijateljicama i iz naše zemlje, ali i one koje žive u inostranstvu i dobila potpuno različita mišljena i argumente. Ne mogu da generalizujem pa da kažem da ovi iz inostarnstva misle ovo, a domaći imaju poptuno suprotno mišljenje. Mogu samo da kažem da su iskustva potpuno različita.

Nedavno se bliska prijateljica porodila i kada sam došla da vidim bebu, ona mi je sva sretna i euforična uvalila set fotografija „sa lica mesta“ - sa porođaja! I sve sam videla i kako beba izlazi, a ona nasmejana, iako raščerečena. I kako joj je frizura super kao da je upravo izašla iz „frizeraja“ dok je beba za nju zakačena pupčanom vrpcom. Ova idilično morbidna scena propraćena je samozadovoljnim osmehom mladog tate koji je fotoaparatom ispratio ovu priču i imao ulogu paparaca. Tu fotografiju je slikala medicinska sestra. Osećala sam se kao u „Opstanku“. Toliko o tome!

I nije mi toliko apsurdno da muškarac prisustvuje porođaju, ipak i on je otac tog deteta itd..., ali najapsurdnije što može da se uradi jeste da se „zabeleži“ momenat dolaska na svet prvorođenčeta. Pa pobogu, nismo životinje. I kome to kasnije da pokazujem - da skupim svekra i svekrvu i tatu i mamu i brata pa da svi zajedno, porodično, gledamo kako njihovo unuče ili nećače dolazi na ovaj svet. Zamislite taj video zapis! Ili da se hvalim prijateljicama kako sam stoički podnela porođaj.

Koleginica kaže na tu temu da je porođaj uvek bio i biće ženska stvar. Ona dodaje da ne bi mogla da podnese da gleda kako njen suprug gleda dok se ona muči, sva izobličena...

Ima i onih koji će vrlo rado mamu voditi u salu sa sobom, dok će suprug nestrpljivo čekati da se završi ta takozvana „ženska stvar“. Ima logike u argumentaciji da je nekako „normalnije“ da majka prisustvuje porođaju, jer je ona ipak prošla kroz sve to. I u tome da muškarac ne može nikako da pomogne, može eventualno da se onesvesti pa na taj način da doprinese napetosti situacije. Ali, ipak, sa mamom...meni je to još bolesnije...

Ono u čemu muškarci, skoro ravnopravno, mogu da učestvuju su prvi dani posle poroda, jer je to pre svega fizički posao i potpuno je logično da i oni imaju pravo na porodiljsko. Rađanje deteta jeste privilegija ženskog roda, a pravo muškog da prisustvuje istom, ali mislim da zaista nema potrebe da suprug dočekuje bebu, fotografiše i ponaša se kao da će mu beba reći „Ćao tata, iako me je mama rodila, tebe sam prvo ugledala“.

На длану