Za džinovsku kobasicu
stradalo 250 krmača‚
-Turijski majstori napravili najdužu kobasicu na svetu dugačku 2.021 metar koja je rasprodata po ceni od 250 dinara po metru
-Komercijalizacija polako ''ubija'' vojvođanski šmek ove manifestacije

Među brojnim ''ijadama'' (slaninijada, pihtijada, rakijada, kupusijada, gusanijada...) koje se organizuju u raznim vojvođanskim varošima, sigurno je široj javnosti najpoznatija ''Turijska kobasicijada'' koja je svoje 22. izdanje imala ovog vikenda.

O tome da je ova manifestacija uveliko prerasla lokalni karakter, svedoči i podatak da su se u subotu u Turiju, selo nadomak Srbobrana, od ranog jutra slivale kolone automobila sa registarskim oznakama Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Sombora, ali i Beograda, Valjeva, Loznice...Ovo pitomo vojvođansko selo, u svoje ''naručje'', pre dva dana, primilo je najmanje trostruko veći broj ljudi od broja svojih žitelja.

Svi ''putnici namernici'' došli su sa željom da probaju nadaleko čuvenu turijsku kobasicu i da svoje zamrzivače snabdeju istom, ali i da vide nesvakidašnji podvig tamošnjih kuvara, koji su napravili najdužu kobasicu na svetu, čija su dva kraja jedan od drugog udaljeni celih 2.021 metara. Naravno, ovo ''čudo prirode'' želeli su da zabeleže i brojni predstavnici sedme sile, koji su već oko 10 časova prilično ispunili mesto ''rođenja'' ove kilometarske kobasice- dvorište kuće Miroslava Mendurića- ''Čike'', predsednika Organizacionog odbora 22. turijske kobasicijade.
   
      

Naj-čovek od 224 kilograma

Jedan od programa kobasicijade bilo je i takmičenje u brzom jedenju kobasica na kome je pobedio Nikola Dudić iz Vajske, prošlogodišnji pobednik izbora za naj-čoveka Kobasicijade (najdebljeg). Nikola trenutno ''vaga'' 244 kilograma, a kako sam kaže ''kad se najbolje najedem, tepsiju pite mogu pride pojesti. To mi dođe kao desert".
      
      
      
   
   
      

Dugačka kobasica teško se diže

Problem koji su organizatori imali prilikom transporta kobasice- rekorderke, bila je izuzetna šansa one ''što sve znaju'' da daju niz, uglavnom nekorisnih saveta, kako da se ''pomogne'' traktoru da podigne veliki teret. Međutim, to je ujedno bila prilika za niz duhovitih komentara od kojih je apsolutni šampion komentar jednog od predstavnika sedme sile; ''Govorim ženi stalno da nije dobro imati dugu kobasicu, čim je kobasica duga teško se diže''.
      
      
      
   

Po sada već tradiciji, džinovska kobasica, uredno složena u ogromnu specijalnu posudu, uz pomoć prevoznog sredstva transportuje se iz Čikinog dvorišta u centar sela. No ovaj '''veliki transport'', neočekivano je organizatorima stvorio probleme, koji su na trenutak izgledali nerešivi. Naime, pomenuta posuda (do vrha napunjena kobasicom) bila je prevelik ''zalogaj'' za Džon Dirov traktor, koji je bar tridesetak puta bezuspešno pokušavao da je podigne. Ovu situaciju, Miroslav Mendurić je novinarima ''objasnio'' sledećim rečima; ''Oduvek tvrdim, da smo mi Turijci sposobni da napravimo kobasicu koja je jača i od američkog Džon Dir- traktora, i napokon to se i na delu potvrđuje'', bezuspešno pokušavajući da sakrije zabrinutost. Ipak, posle brojnih pokušaja, podmetanja panjeva, dasaka i raznih drugih pomagala posuda je ''poklekla'' i ''poslušno'' krenula ka centru.

Tek kada su na ''poslednje putešestvije'' ispratili kobasicu, njeni tvorci su bili raspoloženi za razgovor. '' U kobasicu je ''ugrađeno'' 25 krmača, svaka krmača je bila teška oko 300 kilograma. Naravno, pored svinjskog mesa, koje je inače jedino meso koje je korišćeno, stavljena je i velika količina nadeva, ali to već spada u tajne recepta koji mi Turijci ljubomorno čuvamo... Pa...otišlo je oko 15 kilograma bibera, dvadesetak kilograma belog luka i po četrdesetak kilograma slatke i ljute paprike'', rekao je ''Čika'', dodajući, da se nada da će naredne godine uspeti da ''obezbede čoveka'' iz Ginisove knjige rekorda, kako bi i turijska kobasica našla mesto među brojnim neobičnim svetskim rekordima.

Kada smo ''prateći'' ovu dva kilometra dugu kobasicu stigli u centar sela, primetili smo nešto, čega prethodnih godina nije bilo. Komercijalu. Namerno ili slučajno ove godine ''Turijska kobasicijada'' nije imala onaj prepoznatljivi vojvođansko- seoski šmek. Cela manifestacija je izgubila svoju posebnost, ono zbog čega je i postala tako poznata. Štaviše, ono što se dešavalo, neodoljivo je podsećalo na vašare kakvih ima na ''svakom ćošku''.

Na prste jedne ruke su se mogli izabrojati štandovi gde se prodavala domaća- turijska kobasica, ali su se zato tezge sa pljeskavicama, raznim ''džidžama- bidžama'', šećerlemama i bombonama protezali duž cele glavne ulice. Jednostavno, što bi Željko Bebek rekao "za dolar prodaje se sve".

Mnogi od onih nekoliko hiljada ''putnika namernika'' našli su se u čudu, vidno razočarani, shvativši da će do kobasice, osnovnog razloga zbog koga su i doputovali u Turiju, doći uz vanredno velike napore. Jednostavno, bili su primorani da sat- dva trpe neopisivu gužvu i hiljade laktova na svojim leđima, čekajući na red kako bi po ceni od 250 dinara za metar, kupili ''parče'' one kobasice za koju je ''glavom platilo'' 25 krmača. Osećanja većine posetilaca ''kobasicijade'' najbolje odslikava komentar jedne sredovečne gospođe; '' Ovo nije kobasicijada, ovo je bombonijada. Bombona, šećerlema i kolača ima na svakom koraku...Došla sam iz Subotice kako bih kupila koji kilogram te nadaleko čuvene turijske kobasice, ali jednostavno ne mogu da je nađem, a nisam dovoljno jaka da se guram sa svim ovim svetom''.

Na kraju, organizatorima od sveg srca želimo da naredne godine napokon uđu u Ginisovu knjigu rekorda, jer su to, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog dugogodišnjeg truda, zaslužili, ali u isto vreme apelujemo na njih da vrate ''miris'' one stare turijske kobasicijade, jer samo će tako, ova manifestacija zadržati svoju posebnost, koju gaji već više od dvadeset godina.
Nenad Ćaćić