Dodaci ishrani

Budući da ne postoji jelovnik koji bi sam za sebe bio dovoljan da zadovolji potrebe organizma za vitaminima, mineralima i drugim hranljivim materijama i da ne možemo uvek raznovrsno da se hranimo, što zbog nedostatka para, što zbog neznanja ili tempa života, preparati koji služe kao dopuna našoj ishrani danas su postali neophodnost. „Stoga je našem organizmu pre svega potreban dobar multivitaminski preparat, tipa ‘oligovita’ koji se uzima jednom dnevno i može bitno da poboljša naše opšte zdravlje“, ističe Dajan Mekej, doktor nauka sa Univerziteta Tafts, koji je sproveo obimno istraživanje o uticaju antioksidanasa i multivitaminskih tableta na ljudsko zdravlje. Iz tog istraživanja izdvajamo najbolje hranljive materije za svaki organ u našem telu.

Kalijum za krvne sudove

Kalijum doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska. Istraživači sa čuvene klinike „Mejo“ zaključili su da kalijum snižava i normalan i visok pritisak, smanjuje potrebu za uzimanjem lekova za regulisanje pritiska i štiti nas od moždanog udara.

Preporučena dnevna doza iznosi 3.500 miligrama. Lekari, ipak, naglašavaju da je kalijum najbolje uzimati kroz hranu jer velike doze tog minerala mogu da se nagomilaju u organizmu i prouzrokuju srčane tegobe. Mulitivitamini sadrže oko dva odsto kalijuma, što je bezbedna doza. Najbolji izvori kalijuma su banane (jedna sadrži 422 miligrama), spanać (jedna šolja kuvanog spanaća ima 839 miligrama kalijuma) i bademi (četvrtina šolje sadrži 257 miligrama).

Vitamin D za imunitet

Vitamin D sprečava nekontrolisanu deobu ćelija koja izaziva rak i pomaže im da se regenerišu posle povrede. Brojne studije su nepobitno dokazale da osobe s većom količinom vitamina D imaju manje šanse da obole od raka. Naučnici su procenili da dnevna doza od 1.500 internacionalnih jedinica (IU) vitamina D smanjuje nastanak svih karcinoma za 17 odsto, a za 29 odsto smanjuje smrtnost od raka.
Preporučena dnevna doza iznosi između 400 i 1.000 IU.

Najbolji izvori vitamina D su riba, pre svega losos (85 grama sadrži 360 IU) i sardine (jedna konzerva sadrži 250 IU), kajgana od dva jajeta (42 IU) i vitamizirano mleko (jedna šolja 100 IU).

Vitamin B2 za glavu

Istraživanja pokazuju da osobe koje pate od migrene mogu da smanje učestalost i trajanje napada pomoću vitamina B2 (riboflavina). Studija objavljena u časopisu „Neurolodži“ pokazala je da 400 miligrama B2 za 50 odsto smanjuje napade migrene. Preporučena dnevna doza iznosi od 100 do 400 miligrama za ublažavanje glavobolja ili 1,3 grama za opšte zdravlje.

Najbolji izvori ovog vitamina su badem (četvrt šolje sadrži 0,3 miligrama), crveno meso (85grama sadrži 0,2 miligrama) i mleko (jedna šolja ima 45 miligrama).

Vitamin A za pluća

Vitamin A štiti ćelije epitela, kao i sve ćelije koje oblažu nos, grlo i pluća. On sprečava prodor mikroorganizama u organizam. Jedno istraživanje u Škotskoj pokazalo je da adekvatan unos vitamina A poboljšava funkciju pluća kod pacijenata sa cističnom fibrozom. Ali, vitamnin A (betakaroten) ne smeju da uzimaju pušači jer time povećavaju izglede da obole od raka pluća.

Preporučena dnevna doza iznosi 5.000 IU, po mogućnosti u vidu betakarotena. Uzmanje vitamina A na svoju ruku može biti veoma opasno pošto lako možete da se predozirate.

Najbolji izvori vitamina A su šargarepa (jedna presna sadrži 10.255 IU), spanać (jedna šolja presnog sadrži 2.813 IU) i mango (jedan sadrži 1.584 IU).

Izvor: Blic