Јован Авакумовић, 1. јануар 1841, Београд, Србија – 3. август 1928, Рогашка Слатина, Словенија (сахрањен у Београду), правник, политичар, председник владе Србије.

Рођен као потомак угледне трговачке породице Бабадудић, завршио је права у Београду, а затим студирао правне и државне науке у Немачкој. Члан је Либералне странке.

Радио је у судској и полицијској струци, да би 1876. године аванзовао за начелника министарства унутрашњих дела у либералској влади Стевче Михаиловића, што је био до 1880. године. Те године накратко постаје министар правде у кабинету Јована Ристића, али већ октобра исте године влада пада и замењује је напредњачка под Миланом Пироћанцем. У следећем периоду (1881-1887. година) је судија Касационог суда. Накратко је министар правде 1887. године у коалиционој либералско-радикалској влади, али испада из ње крајем године када радикали сами формирају кабинет. Будући да је неприкосновени шеф либерала Ристић намесник у периоду 1889-1892. године и да је замрзао статус у либералној странци, то је Авакумовић постао оперативни шеф странке и предводник опозиције. Либерали тада покушавају да владајуће радикале туку на радикалски начин – јаком демагогијом.

Када намесништво обара радикалску владу, Авакумовић 9. августа 1892. године постаје председник владе и министар иностраних дела. У влади доминира млађе крило либерала. Све акције владе усмерене су на парламентарне изборе заказане за 25. фебруар 1893. године. После жестоке борбе, у којој је влада користила сумњиве методе, резултат је нерешен, а политичку кризу разрешава млади Александар Обреновић, који преузима краљевске прерогативе, отпушта Авакумовићеву владу и мандат даје радикалима. Било је то 1. априла 1893. године. Радикална већина у скупштини је организовала политичко суђење Авакумовићу и неким члановима његове владе, али је их је краљ амнестирао пре пресуде.

Други пут је Авакумовић постао председник владе одмах по убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 29. маја 1903. године. Под овом владом је извршен избор Петра Карађорђевића за српског краља и враћен на снагу устав из 1888. године.

Током Првог светског рата, 1915.године, аустроугарске окупационе снаге су га заробиле и интернирале у логор Цеглед у Мађарској, а затим у Хицинг у Аустрији, у коме је дочекао крај рата. По повратку из заробљеништва повлачи се из политике.

Авакумовић је био један од напознатијих и најбољих адвоката у Београду, посебно из области кривичног права. Написао је већи број стручних радова, а његова најважнија дела су Теорија казненог права (1887-1891), као и Нужна одбрана, Важност кривичног закона, Француска и енглеска порота, Промена валуте и противправни послови. Авакумовић је постао редовни члан Српске краљевске академије 1893. године.

Био је сестрић генерала и краљевског намесника Јована Белимарковића