Mada, nisam baš siguran da je baš najpametnije pričati deci "naučnu" verziju glede kršenja usvojenih zabluda. Elem, tako sam ja jednom prilikom objasnio svom sinu proces stvaranja novog života kod homo sapijensa što je on detaljno ispričao svojoj baki u prisustvu svih njegovih živih direktnih predaka. Bejaše bilo vrrrrlo neugodno 

 

Nope... Bar ne u skorije vreme...

hahahahahaha    sjajno 

mene su plašili da će me odvesti cigani  romi  . bojala sam se da ih gledam  kroz prozor, kada prolaze ispred zgrade. hm... eto tu se zapravo nalazi  sjeme rasizma 

Moja matera branila da me plaše Ciganima, vešticama, babarogama i slično, pa je moj domišljati ujak izmislio izvesnog ludog Živadina koji ide po ulici i u džak trpa decu koja se deru i nisu dobra. Umela sam da prečučim u jednom ćošku dobra dva sata kako ne bih naljutila ludog Živadina.  Mama kad je saznala otkinula mu glavu, tako da sad imam ujaka koji nema glavu. 

 

Mene su pokušali plašiti sa izvjesnom Adžagom. Adžaga iskoči iz dimnjaka i bude sva crna i čađava.    Nije im uspjelo da me uplaše. Cigani su već nešto drugo. 

Mene drekavcima. I dan danas se sećam kao da je juče bilo. Čuvaj se drekavca, to je nekršteno odbačeno dete koje je umrlo, ali nije pronašlo mir. Ima ogromnu bradu koju često nagazi dok hoda nakon čega ispušta zastrašujući krik i otuda se naziva drekavac. Obitavaju na napuštenim mestima, najčešće šumama, grobljima, kažu i ispod mostova. Izlaze samo noću.

U to vreme, nikome nisam priznao da se plašim, niti sam pokazao strah... ali istina je da sam godinu dana bio na ivici da se userem svaki put kada bih se vraćao kući sam po mraku.

Inače, to je biće iz slovenske mitologije.

http://en.wikipedia.org/wiki/Drekavac