Pretpostavka je majka svih zajeba.

Hm... znaci izbor mi je robot ili zivot je reka...

Biram ovo drugo...

Ne kazem ja da ne treba planirati, ali ne treba planirati sve i do detalja... pa makar to obuhvatalo dnevne obaveze i zadovoljstvo...

Iako sam na drugoj temi rekla da sam malo umorna od haoticnosti mog zivota, ipak i dalje cvrsto i duboko verujem u slucaj...

Samo jednu stvar moras da uradis kada si vec rodjen... da umres...

Sve ostalo su zelje i nadanja, koja opet... ne mogu i ne moraju da se ostvare... bez obzira na planiranje, jer kao sto sam vec rekla... a i sam si primetio, postoji previse varijabli, jer svet cinimo mi, 6 i po milijardi ljudi, beskonacno mnogo zivotinjskih vrsti i cudljiva narav Majke prirode... plus ostale zemaljske i vanzemaljske sile...
Bez obzira na inteligenciju, na koju se ti toliko pozivas, niko ne moze da pojmi svu velicinu Univerzuma i njegov uticaj na nas....

Dovoljno je da se jedne noci zadesis na nekoj planini ili u nekoj pustari, gde nema atmosferskih smetnji, da pogledas u nebo i da te udari... velicina Univerzuma i beskonacnost mogucnosti...
Doduse... o ovome sam pisala u sedmom razredu OS... ali i dalje mislim da je cinjenica da svake veceri mozemo da vidimo kako je Univerzum izgledao pre par miliona ili milijardi godina... i to golim okom... nesto sto ozbiljno moze da potrese shvatanje intelekta, kako sopstvenog, tako i generalno ljudskog.

I ovom prilikom cu se osvrnuti na Zilahija i sigurno moj omiljeni odlomak... On na jednom mestu u knjizi "Osveta oruzja" objasnjava kako su u smrti svi isti... i bogatas i siromah...
Ja bih se dovezala i rekla, i onaj ko glamata kroz zivot i onaj ko ga brizljivo planira...

Ja i nisam rekao da treba sve planirati...
Ja sam rekao da je sve moguce isplanirati, al da je mala mogucnost da ce se sve i ostvariti i ici po planu...



  Zabrinjavas me, majke mi...
Onda je po tebi smisao zivota... smrt?
Pa sto se onda nisi ubila cim si spoznala ovu tuznu i surovu istinu...
Zasto trosis vrjeme na nesto sto je nebitno... kao recimo zivotno iskustvo...



Pazi... Nije da nisam svjestan svoje nebitnosti u univerzumu, al sta treba da radim... Jao ovaj zivot je sranje, zemlja se okrece oko sunca, a ne oko mene, idem da se objesim o sljivu...
Da li zbog beskonacnosti univerzuma treba da se prepustim haosu, ili treba da pokusam svoje bivstvovanje na ovom svjetu uciniti sto lagodnijim, interesantnijim, produktivnijim i recimo na kraju, ako nista drugo, umrjeti pokusavajuci da napravim nesto od zivota...

Smisao zivota cine one stvari koje ne moras da uradis, vec one koje volis da radis i zelis da radis.

Ni tebi ne ide ovo analiziranje, nikako...

I da plaćaš porez


i meni... ono kao... duša teži 21 gram. Dve duše teže 42 grama. Znači smisao života:

Otići sa srodnom dušom...

Kolko sam pametan  

Eto kako gledanje filmova može da ti odgovori na sva pitanja! 

Pa u cemu je onda problem sa mojim stavom da nista nije moguce 100% isplanirati?


To nije smisao zivota. To je jedina stvar koja mora da se uradi.
Sve ostalo je sklono promenama i sve ostalo je stvar izbora. Ponekad cak i nacin smrti.
Ostatale tri recenice su pucanje u praznom pa stoga nije ni vredno pomena.


To je vec stvar izbora.
Ti na haos gledas kao nesto negativno, ja kao na nesto pozitivno. Meni je mnogo zanimljivije da se probudim svakog dana i postavim pitanje: "Dobro, sta mi novo ovaj dan nosi.", nego da ustanem i imam vec iscrtan dan...
Opet kazem... stvar izbora...
I ja planiram neke stvari, ali def. one nisu nesto sto moze da utice na dalji tok mog zivota.

Na kraju krajeva, mi smo nastali iz haosa... Pri tome ne mislim na teorije nastanka Univerzuma, vec na cisto oplodjavanje jajne celije.


Zavisi. 

Uh...
Vrtimo se u krug...
Ti pricas o planiranju, ja o sprovodjenu plana u djelo... i tako u nedogled.
Ja kazem da je moguce, ti kazes da nije.
Ja kazem da se sve moze isplanirati, al ne mora da se desi, sto opet ostavlja neku mogucnost da je plan uspjesan, a ti si po tom pitanju iskljuciva jer stojis iz a toga da nista ne moze da se isplanira...
Reci mi... da li si ikada planirala da (lupam!!) kupis nove cipele, tasnu, kola, stan... pa stekala pare i na kraju otisla i kupila. Da li je to plan koji se ostvario...
Znaci ne mozes da budes tako striktna i iskljuciva i da sa 100% tvrdis...



Ok.
Al zasto covjek da ne iskoristi maximum iz datog mu vremena?
Mislis li da se vise stvari "uradi" u haoticnom okruzenju ili u lijepo organizovanom?


Vidis ... al to nije haos o kom ti pricas...
To je samo lezeran nacin zivota...
Haos je... kada se probudis sa lisicama na nogama i izbijenim zubom, vezan za cirkuskog medvjeda, sa torbom u kojoj je novorodjence i pozitivan HIV test... u sred Sahare... a nemas pojma kako si tu dospio... ni ciji je medvjed!

Mozda je moje poimanje haosa lose...


Moze da bude...

Al ja sebe danas ne vidim kao glavatog bjelog nosaca hromozoma...

U svakom slucaju...

To nije planiranje. To je zelja.


Opet kazem. Stvar izbora.
Ne zele svi iste stvari.


Ne, to nije haos... to je samo losa masta.


Hm... pa, sad...

Toliko o tome...