Sporazum protiv zagrevanja planete
Cilj dokumenta je da smanji emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte

KJOTO - Protokol iz Kjota, svetski plan za borbu protiv globalnog zagrevanja koji je potpisala 141 država, stupio je juče zvanično na snagu, saopštile su Ujedinjene nacije. Centralna manifestacija održana je u japanskom gradu Kjotu, gde je protokol usvojen 11. decembra 1997. godine.

Japanski premijer Junićiro Koizumi izrazio je juče "iskreno zadovoljstvo" zbog stupanja na snagu sporazuma koji će doprineti da "svet napokon počne da sarađuje u cilju zaustavljanja globalnog zagrevanja". Dokument je postavio za cilj zaustavljanje porasta temperature planete Zemlje, za šta se odgovornom smatra emisija gasova koji izazivaju takozvani efekat staklene bašte.
   
      

Nagi za spas Zemlje

TAJPEH - Pripadnici pokreta Zelenih na Tajvanu protestovali su nagi ispred zgrade vlade u Tajpehu, zahtevajući od vlade da poštuje protokol iz Kjota o zaštiti životne sredine. Šestorica pripadnika Tajvanskog udruženja za zaštitu životne sredine skinulo je juče odeću ispred zgrade vlade, uzvikujući parole: "Spasite našu životnu sredinu" i "zaštitite Zemlju". Podršku im je dalo na destine drugih demonstranata, koji su ostali obučeni. Demonstranti su protestovali protiv odluka vlade, jer se u njima ne vodi dovoljno računa o životnoj sredini.
      
      
      
   

Nastavak globalnog zagrevanja preti da poremeti klimu i izazove suše, poplave i podizanje nivoa mora, kao i da dovede do istrebljenja hiljada vrsta do 2100. godine. Sporazum obavezuje industrijalizovane zemlje da do 2012. godine smanje emisiju šest gasova koji izazivaju efekat staklene bašte: ugljen-dioksida, metana, azotnog oksida i tri gasa koja sadrže fluor. Za zemlje u razvoju ostaju samo neke manje obaveze. Ta smanjenja variraju od države do države, pa bi tako Japan i Kanada trebalo da smanje emisiju gasova za šest odsto, Velika Britanija za 12,5 odsto, Italija za 6,5 odsto, a Nemačka čak za 21 odsto. Dokument su potpisale 34 industrijalizovane zemlje.

SAD, za koje je bilo predviđeno da za sedam odsto smanje emisiju gasova, očekuju da će do 2012. godine povećati emisiju za 35 odsto, čime se može i objasniti odluka Vašingtona da 2001. napuste Protokol iz Kjota.

Australijski premijer Džon Hauard izjavio je juče da bi potpisivanje sporazuma iz Kjota bilo protivno nacionalnim interesima njegove zemlje, dodavši da je sporazum "bezvredan dok ga ne prihvate SAD i Kina, najveći zagađivači ljudske sredine". Obraćajući se poslanicima parlamenta u Kanberi, on je rekao da bi pristupanje tog sporazuma dovelo do toga da mnogi ljudi izgube posao. Predstavnik "zelenih" Bob Braun, koji je učestvovao u obeležavanju sporazuma iz Kjota, ocenio je da takvo Hauardovo reagovanje pokazuje "neznanje".
Beta - Tanjug