Kada će? To je pitanje koje je dovelo dva vodeća svetska vulkanologa u samo središte Afrike; to je pitanje koje proganja tim kongoanskih seizmologa; to je pitanje koje može odrediti sudbinu skoro milion ljudi. Kada će doći do erupcije Njiragonga?

Njiragongo je preko tri kilometra visok vulkan koji se uzdiže iznad istočnog oboda Demokratske Republike Kongo (DRK), jedan je od najaktivnijih vulkana na planeti i jedan od najmanje proučavanih. Glavni razlog nedovoljnog istraživanja je taj što se u proteklih 20 godina istočna DRK gotovo neprestano suočava sa ratom i ne tako retko sa masakrima iz susedne Ruande. Jedna od najmnogoborojnijih vojnih formacija Ujedinjenih nacija na svetu, od oko 20.000 vojnika, trenutno održava krhki i često narušavani mir.

U podnožju vulkana prostire se grad Goma, koji raste iz dana u dan, jer seljani iz unutrašnjosti zemlje traže u njemu utočište od pobunjenika i vladinih snaga. Procenjuje se da u Gomi trenutno živi milion ljudi. Zbog erupcije Njiragonga dva puta je tokom poslednjih godina prema gradu tekao rastopljeni kamen. Lava je 1977. godine jurila niz planinu brže od 95 kilometara na čas, što je najveća ikada zabeležena brzina lave. Nekoliko stotina ljudi je poginulo, iako se bujica stvrdnula pre nego što je doprla do glavnog dela grada. Ovaj vulkan je 2002. godine izbacio više od 11 miliona kubnih metara lave na centar Gome, uništivši 14.000 domova, zatrpavši zgrade do visine prvog sprata i primoravši 350.000 građana na beg. Obe erupcije su bile tek roptanje u poređenju sa snagom za koji se smatra da je Njiragongo u stanju da ispolji.

Deo istraživanja Darija Tedeska je da predvidi tu mogućnost. Uz finansijsku podršku Evropske unije, ovaj italijanski vulkanolog je proteklih petnaest godina dobar deo vremena posvetio da skrene pažnju naučne zajednice na Njiragongo. Prema Tedesku nema sumnje da će vulkan ponovo proraditi i pretvoriti Gomu u modernu Pompeju.

„Goma je“, kaže on, „najopasniji grad na svetu.“


Prošlog jula se Tedesko zaputio na Njiragongo zajedno sa američkim vulkanologom Kenom Simsom, timom mlađih naučnika i posadom za podršku, uključujući i šest čuvara naoružanih kalašnjikovima. Njihova tronedeljna misija je ličila na zakasneli lekarski pregled pacijenta. Želeli su da istraže planinu, da prouče stene i uzmu uzorke gasova, da odgonetnu njeno ponašanje i raspoloženje. Nadali su se da će se pitanje „kada“ pretvoriti u početak odgovora.

Bilo je lako dopreti do otvora na vrhu Njiragonga. Sims i Tedesko su pratili put lave. Nedavne erupcije nisu bile uobičajene erupcije koje šikljaju iz otvora na vrhu vulkana, tzv. gasovite erupcije, već pre pukotinske erupcije, kao kada puknu vodovodne cevi. Godine 2002. 100 metara ispod vrha, koji je visok 3.470 metara, došlo je do pucanja. Njiragongo ima složen sistem kretanja lave, razgranat poput korena drveta, i čim se otvorila prva pukotina, pritisak po celom sistemu otvara ventile, izbacujući mlazeve lave koji su dopirali i do samog centra grada. Ispostavilo se da nije ugrožena samo okolina grada, već da postoji rizik i direktno ispod njega.

Lava se kretala kroz šume i delove grada. Izgledalo je kao da se auto-put sa deset traka spustio niz planinske bokove i prošao tačno preko grada. Iako će sledeća erupcija verovatno proći sličnom putanjom, hiljade domova, koliba od rukom tesanih eukaliptusovih dasaka sa krovovima od metalnih ploča, izgrađeno je tačno iznad starog toka. Agenti za nekretnine prodaju majušne parcele, koje se sastoje samo od stena lave okružene zidovima, za oko 1.500 dolara. Jezero Kivu, od 2.500 kvadratnih kilometara, krije ogromnu količinu ugljen-dioksida i metana, kao da Goma nema dovoljno briga. Pretpostavlja se da bi velika erupcija mogla da ih oslobodi i raširi smrtonosni oblak nad gradom, koji nikoga ne bi poštedeo.